Politika

Novi kamen spoticanja: Namera Prištine da uđe u Savet Evrope korak dalje od dijaloga

Komentari

Autor: Euronews Srbija

20/05/2022

-

20:06

Novi kamen spoticanja: Namera Prištine da uđe u Savet Evrope korak dalje od dijaloga
Novi kamen spoticanja: Namera Prištine da uđe u Savet Evrope korak dalje od dijaloga - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Posle apliciranja Kosova za članstvo u Savetu Evrope, još je neizvesno kada će o tome raspravljati Skupština najstarije evropske organizacije. Dok zvaničnici u Prištini smatraju da su uslovi za članstvo ispunjeni, predstavnici Vlade Srbije poručuju da Priština pokušava da zloupotrebi tu organizaciju zbog političkih ciljeva. To pitanje pojavljuje se kao nova prepreka dijalogu Beograda i Prištine.

Nakon što Skupština Saveta Evrope dobije mandat od Komiteta minstara, imenovaće izvestioce za ljudska i pravna pitanja, koji će sagledati u kojoj je meri Kosovo ispunilo kriterijume u ovim oblastima.

Italija, koja predsedava Komitetom ministara Saveta Evrope, danas nije uvrstila zahtev Prištine za članstvo na dnevni red sednice u Torinu. Na sednici se obratio ministar spoljnih poslova Srbije  Nikola Selaković koji je rekao da će Srbija na grubo kršenje teritorijalnog integriteta biti prinuđena da snažno odgovori svim raspoloživim diplomatskim sredstvima.

Dodao je da Beograd podržava svaki angažman Saveta Evrope na KiM koji ima za cilj unapređenje standarda u domenu ljudskih prava, vladavine prava i demokratije, a koji je u skladu sa Rezolucijom Saveta Bezbednosti UN 1244 i statusno neutralnim pristupom Saveta Evrope.

Međutim, prištinski zvaničnici su nakon apliciranja za članstvo u Savetu Evrope saopštili da je to "usaglašeno sa prijateljima Kosova". Smatraju i da su uslovi za članstvo ispunjeni.

"Naše prijavljivanje u međunarodne organizacije je u potpunoj saglasnosti sa Ustavom Kosova i strateškim interesima našeg regiona, a to su stabilnost i mir", rekla je predsednica Kosova Vjosa Osmani.

profimedia

 

Potpredsednik kosovske vlade Besnik Bisljimi je rekao da su "ljudska prava i osnovne slobode istovremeno zagarantovane Ustavom Republike Kosovo, koji je već inkorporirao konvencije Saveta Evrope, uključujući Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima i Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava".

S druge strane, ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković je istakao da će Srbija na grubo kršenje teritorijalnog integriteta biti prinuđena da snažno odgovori svim raspoloživim diplomatskim sredstvima. 

Ranije je Milovan Drecun koji je bio predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije u prethodnom sazivu, rekao za Euronews Srbija da se sada preduzimaju određene diplomatske aktivnosti jer Beograd želi mirno rešavanje kosovskog problema.

"Naša odluka je zapravo da pošaljemo upozorenje da ćemo se svim legalnim sredstvima boriti protiv svega toga. Naš kapacitet je da sprečimo da Kosovo bude članica UN, a ne toliko Saveta Evrope i tu ne možemo mnogo da uradimo jer i međunarodnoj zajednici postoje podele - Evropa ili Rusija. Sada su neke zemlje i uplašene kako dalje da reaguju", ocenio je Drecun.

Priština očekuje dvotrećinsku podršku

Dok Beograd poručuje da bi Savet Evrope prihvatanjem u članstvo jedne pokrajine pogazio sopstvena načela, u Prištini očekuju podršku potrebne dvotrećinske većine, posebno posle izbacivanja Rusije iz te organizacije.

"Čvrsto verujemo da se sve države članice Saveta Evrope, koje su već priznale Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu, raduju napredovanju naše zemlje na putu vrednosti, standarda i integracionih mehanizama i da će podržati ovaj put, kao i da će čak i zemlje Evropske unije koje nas nisu priznale, dokazati da nemaju interesa da spreče ovaj put naše države", naveo je zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi.

Poznavaoci političkih prilika u Prištini, ocenjuju da će proces učlanjenja dugo trajati i smatraju da bi članstvom u najstarijoj evropskoj organizaciji najviše dobili Srbi i ostale nevećinske zajednice, zbog pristupa međunarodnom sudu za ljudska prava.

"Realnost jeste da Kosovo postoji kao nezavisna država koja je proklamovana i koju su priznale mnoge zemlje. To će tako ostati dok se to ne reši nekim drugim sredstvima. U tom smislu, Kosovo će da teži da se učlani u nekoliko organizacija gde god stigne, Srbija će to da sprečava gde god stigne, tako da će se to nastaviti", kaže profesor Fakulteta političkih nauka u Prištini Miljazim Krasnići.

Kako će apliciranje Prištine za SE uticati na dijalog sa Beogradom?

Apliciranjem Kosova za Savet Evrope, nastavlja se i blokada dijaloga između Beograda i Prištine. Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike rekao je za Euronews Srbija da to što je Kosovo apliciralo za Savet Evrope ne pomaže dijalogu, s obzirom na to da će otežati poziciju Srbije.

"I imajući u vidu da bi, ukoliko jednog dana Kosovo zaista uđe u Savet Evrope, to značilo normalizaciju njihovog prisustva na međunarodnom nivou, što bi onemogućilo Srbiju da postigne kompromis kojem ona teži", rekao je Subotić.

Euronews

On je poručio da dijalog sada dobija posebno na značaju budući da kriza u Ukrajini pokazuje da svaki zamrznuti konflikt može da eskalira. Zato kaže da je bitno da se Prištini pošalje jasna poruka da se ne može nastaviti sa tvrdim stavom.

Prištinski politički analitičar Ardijan Arifaj je rekao da se sada svi angažuju da bi se izgradio "momentum za dijalog".

"Da počine opet dijalog između Kosova i Srbije na najvišem nivou i da se traži taj finalni sporazum", rekao je on.

Kakve su procedure u Savetu Evrope? 

Na pitanje da li očekuje prijem Kosova u Savet Evrope, Strahinja Subotić navodi da tema danas nije stavljena na dnevni red ministara.

"Međutim, čak i da se jednog dana odobri, to je po proceduri koja može trajati nekoliko godina. Dakle kriza u Ukrajini je otvorila prostor nakon što je Rusija izbačena, ali opet je previše rano reći da li će i kada Kosovo postati članica, pošto je Srbiji bilo potrebno tri godine da postane članica, ovde će to sigurno trajati mnogo duže", rekao je Subotić.

I državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Nemanja Starović je rekao danas da je, čak i da Komitet SE dvotrećinskom većinom pokrene pristupnu proceduru, taj proces je izuzetno zahtevan i komplikovan.

"Dakle Komitet ministara to prebacuje dalje u nadležnost Parlamentarne skupštine SE, tamo je takođe, potrebna dvotrećinska većina. Parlamentarna skupština prebacuje trima nadležnim komitetima, koji potom raspravljaju, pa se sve se opet vraća na Parlamentarnu skupštinu, zahteva se dvotrećinska većina i u konačnom koraku opet na Komitet ministara SE", objasnio je Starović.

Prema njegovim rečima, sve to ne može da traje tehnički manje od godinu dana, a vrlo je verovatno da može trajati i mnogo duže.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Srbija