Politika

Pet ključnih pitanja pred konstitutivnu sednicu parlamenta - šta je izvesno, a koje nedoumice i dalje postoje

Komentari

Autor: Euronews Srbija

27/07/2022

-

20:04

Pet ključnih pitanja pred konstitutivnu sednicu parlamenta - šta je izvesno, a koje nedoumice i dalje postoje
Pet ključnih pitanja pred konstitutivnu sednicu parlamenta - šta je izvesno, a koje nedoumice i dalje postoje - Copyright FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC

veličina teksta

Aa Aa

Skoro četiri meseca nakon održavanja parlamentarnih izbora i nakon pet rundi glasanja na jednom biračkom mestu u Velikom Trnovcu, konstitutivna sednica Narodne skupštine konačno će da bude održana početkom sledeće nedelje. Ubrzo nakon toga, kako najavljuju političari, može se očekivati i formiranje vlade.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić sazvao konstitutivnu sednicu novog saziva parlamenta za ponedeljak, 1. avgust, u 10 sati. Od 19 izbornih lista koje su učestvovale na parlamentarnim izborima cenzus je, podsetimo, prešlo njih 12. To znači da će srpski parlament ovoga puta da bude raznolik.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić već je održao konsultacije o formiranju vlade sa predstavnicima većine lista koje su ušle u parlament. Njegovom pozivu nisu želele da se odazovu SDA Sandžaka, koalicija Moramo i deo opozicione liste Ujedinjeni za pobedu Srbije, a Vučić je nakon tri dana konsultacija naglasio da su mu predstavnici SNS rekli da bi razgovori te stranke i SPS trebalo da počnu.

Ipak, dok se u medijima spekuliše o imenu mandatara, kako će tačno da izgleda nova izvršna vlast i dalje je nepoznanica. Šta je izvesno, a koja pitanja su i dalje otvorena pred konstitutivnu sednicu parlamenta?

Kada će Srbija da dobije novu Vladu?

Konačne rezultate parlamentarnih izbora čekali smo mesecima i to, podsetimo, zbog više puta ponovljenog glasanja na biračkom mestu broj 6 u Velikom Trnovcu gde se vodila bitka za jedan skupštinski mandat između Socijalističke partije Srbije i Koalicije Albanaca Doline. Tek nakon što je glasanje ponovljeno četvrti put 30. juna, a izbori prošli bez žalbi, Republička izborna komisija proglasila je 5. jula konačne rezultate.

Predsednik Skupštine Srbije i lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio je nakon konstultacija kod predsednika da se konstitutivna sednica Narodne skupštine može očekivati već tokom ove nedelje i podsetio da 4. avgusta ističe rok za njeno održavanje. Početkom ove nedelje, Vučić je, međutim, rekao da je izvesno da će se u ponedeljak ići na formiranje skupštine, pa tako Srbija početkom naredne nedelje može da dobije novi parlament.

I dosadašnji generalni sekretar Narodne skupštine Veljko Odalović rekao je da je realno da konstitutivna sednica novog saziva parlamenta bude sledeće nedelje i da je zbog posete premijera Španije Pedra Sančeza Beogradu važno da se odredi datum konstituisanja.

"Mi smo u dobroj meri sve završili. Skupština je spremna da dočeka nove poslanike. Ja verujem da ponedeljak i možda utorak budu dani u kojima će se prva faza zaokružiti", naveo je Odalović za RTS i napomenuo da će tom sednicom započeti mandat novog saziva.

Ocenio je da će se time stvoriti osnova za drugu fazu – formiranje vlade. Kada je reč o formiranju vlade, rokovi su dugi. Naime, rok od 90 dana za formiranje izvršne vlasti počinje da teče od onog trenutka kada bude formirana skupština, a to bi u ovom slučaju značilo i da bismo na novu vladu mogli da čekamo sve do kraja oktobra. Ipak, prema najavama državnog vrha, istek roka se neće čekati.

Vučić je, naime, najavio da se formiranje vlade očekuje sredinom avgusta, a i analitičari su skoro pa sigurni da se krajnji rok neće čekati i da će sve biti završeno sledećeg meseca. Kako je ranije rekao izvršni direktor Cesida Bojan Klačar, očekuje formiranje vlade u avgustu zbog toga što postoje realne potrebe da se taj proces što pre završi, s obzirom na tešku jesen i zimu.

"Čini se da je avgust realan rok da dobijemo izvršnu vlast", istakao je on.

Ko će se sve naći u parlamentu?

Prema konačnoj raspodeli snaga 120 mesta u parlamentu zauzeće poslanici sa izborne liste "Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve", izbornoj listi "Marinika Tepić - Ujedinjeni za pobedu Srbije" pripalo je 38 poslaničkih mesta, listi "Ivica Dačić - Premijer Srbije" 31 poslaničko mesto, dok je listi "Dr Miloš Jovanović - Nada za Srbiju", prema rezultatima izbora, pripalo 15 poslaničkih mesta. 

Koalicija "Moramo", koju čine pokret Ne davimo Beograd, Otvorena građanska platforma AKCIJA i Ekološka akcija ima 13 poslaničkih mesta, lista "Boško Obradović - Srpski pokret Dveri - POKS - Miloš Parandilović - Patriotski blok za obnovu Kraljevine Srbije" 10 poslaničkih mesta, koliko i lista "Milica Ðurđević Stamenkovski - Srpska stranka Zavetnici".

Pet poslaničkih mesta pripalo je listi "Savez vojvođanskih Mađara", tri listi "Muftijin amanet - SPP - Usame Zukorlić", dva listi "Zajedno za Vojvodinu - Vojvođani - Demokratski savez Hrvata u Vojvodini - Zajedno za Vojvodinu", koliko i listi "SDA Sandžaka - Dr Sulejman Ugljanin" i jedno "Koaliciji Albanaca Doline".

Prema dosadašnjem redoseldu na listama, koji može da se promeni posle odustajanja nekih, ovo će biti "vatreno krštenje" za 117 poslanika, dok je 132 već imalo prethodno poslaničko iskustvo, a 105 ih dolazi iz prethodnog skupštinskog saziva, navodi se u izveštaju Otvorenog parlamenta.

Kada se pogleda koja partija ima najviše poslanika pojedinačno, ubedljivu pobedu odnosi SNS sa 98 članova u parlamentu, na drugom mestu je SPS sa "samo" 22, dok je treći SSP sa 17 poslanika. Sa druge strane, čak pet stranaka ima po jednog poslanika - BGS, DSHV, Zeleni, ZZV i PDD.

Ono što je međutim zanimljivo jeste i na koji način će stranke nastupati u parlamentu, a pitanje konsultacija kod predsednika pokazalo je i nejedinstvo opozicije, od kojih su neke liste već jasno istakle da će u parlamentu nastupati u više poslaničkih grupa, pre svega predstavnici lista Ujedinjeni za pobedu Srbij i Moramo.

Ko će činiti vladajuću većinu?

A jedno od glavnih pitanja još od izborne noći bilo je i ko će činiti vladajuću većinu. Predstavnici SNS, koji će u novom skupštinskom sazivu imati 120 mandata, više puta su isticali da zajedno sa Savezom vojvođanskih Mađara imaju dovoljno poslanika za većinu. SVM je u međuvremenu, kada su svi glasovi izbrojani, ostao bez jednog poslaničkog mesta, pa je tako SNS definitivno morala da se osloni na još nekog, a uprkos oštrijim tonovima koji su se mogli čuti tokom izborne noći, za mnoge je od početka bio gotovo izvesan nastavak saradnje sa SPS.

U međuvremenu, naprednjaci su na beogradskom nivou oformili vlast sa dosadašnjim koalicionim partnerima SPS, što je podgrejalo stavove onih koji su tvrdili da će ista ta situacija da bude preslikana i na republičkom nivou.

Vučić je nakon konsultacija naveo da će, čim ga SNS, koja bi trebalo da počne razgovore sa SPS, obavesti koliku je većinu obezbedila, saopštiti mandatara. Vučić je, na konferenciji za medije, kazao da su ga SNS i njeni koalicioni partneri obavestili da već imaju većinu u Skupštini, koja se kreće od 130 do 160 narodnih poslanika.

"Kada budu znali tačno na koji način žele da formiraju vladu, a to očekujem odmah posle konstituisanja Skupštine, rekao sam da me informišu o tome koga žele da predložim za mandatara, i uvere da su obezbedili dovoljan broj glasova za većinu. Istog dana, a najkasnije u roku od 24 sata od toga predložiću mandatara za sastav nove vlade i tada ustavna uloga predsednika u ovom procesu se završava", podvukao je Vučić.

Tanjug/Miloš Milivojević

 

Odgovarajuci na pitanje da li je deo većine, Ivica Dačić je rekao da je leto i da su te teme veoma važne za medije pa se može pročitati ko će šta biti u novoj vladi.

"Kao čovek sa velikim iskustvom znam da ono što se piše u medijima to sigurno neće biti. Kada je reč o parlamentarnoj većini imali smo razgovore sa predsednikom Republike i zajednički smo izrazili veliko zadovoljstvo zbog rezultata koje smo ostvarili za 10 godina zajedničke saradnje", napominje Dačić.

Analitičar Đorđe Trikoš je za Euronews Srbij naveo da će SNS sigurno težiti ka tome da koalicija bude što šira jer su proširene koalicije najstabilnije.

"SNS neće težiti tome da ima tek 126 nego će težiti da taj broj bude što veći, što znači da će verovatno ići na to da uđe što veći broj partnera", rekao je on.

Ko će biti mandatar?

Pitanje na koje možda svi najviše čekaju odgovor je i ko će biti mandatar za sastav nove vlade. Kako je rekao Vučić, to će biti neko ili sa liste SNS, ili eventualno sa liste nekog od koalicionih partnera. Izjavio je i da on razmišlja o četiri imena, od kojih su "dva jasna".

Gostujući na TV Pink i reagujući na pominjanje imena Ane Brnabić, Siniše Malog, Marka Đurića i Miloša Vučevića, kao mogućih kandidata predsednik je rekao da su pogođena samo dva. 

Novinar NIkola Tomić rekao je ranije za Euronews Srbija da veruje da Vučić nije nikoga obavestio da li će imati svoje mesto u vladi, a da je najizvesnije da neku od funkcija imaju Siniša Mali i Ana Brnabić.

A nije poznato ni kako će izgledati raspodela ministarstava i ko će sve dobiti svoj resor, iako se u javnosti već dugo spekuliše o imenima. 

Kako će izgledati rasprava u parlamentu?

A dok se broji sitno do formiranja nove skupštine, analitičari već ocenjuju da će parlament ovog puta biti raznovrstan i u njemu će biti dosta pluralizma i različitih tonova.

Predstavnici koalicije Moramo, na primer, rešili su da nastupaju u dva poslanička kluba jer će, kako kažu, tako imati više vremena za predloge. Teme koje će se njima naći na dnevnom redu, kako se može čitati iz najava - rešavanje problema socijalne nejednakosti i zaštita životne sredine.

I lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, koji je nakon konsultacija izjavio da će lista Ujedinjeni za pobedu Srbije da bude opozicija vlasti, rekao je da nisu "opozicija Srbiji" i da njihova politika nije "politika da u Srbiji bude gore da bismo mi u opoziciji zbog toga dobili neki glas više". Kako je rekao, očekuje da je vlast spremna da podrži neke zakone i predloge koje će oni imati.

Inače, odbijanje dela opozicije da dođe na sastanak, Nikola Tomić je ocenio kao zauzimanje pozicija pred nastup u parlemantu.

"Ovo je sad zauzimanje startnih pozicija za ono što sledi narednih godina, gde će opozicija parlament doživljavati kao bojno polje, za razliku od ranijeg bojkota parlamenta. Na osnovu ovog prihvatanja i odbijanja predsednika za konsultacije možemo da predvidimo njihove strategije. Deo opozicije će pokušavati da deluje konstuktivno da kritikuje vladu, ali i da stupa u dogovore oko onih politika koje su njoj u interesu dok će deo opozicije delovati destuktivnije, biće manje zaintresovani za dogovore više za vrstu agresivne borbe sa SNS-om u Skupštini", naveo je novinar Nikola Tomić u izjavi za Euronews Srbija.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Srbija