"Oživljavanje" Berlinskog procesa: Na stolu tri sporazuma i "jasan signal Evropi"

Komentari

Autor: Euronews Srbija, RTS, DW

03/11/2022

07:10

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

U glavnom gradu Nemačke danas će da bude održan Samit Berlinskog procesa, na kom će biti potpisana tri sporazuma koja bi trebalo da podstaknu povezivanje Zapadnog Balkana u zajedničko tržište. Proces, koji je inicirala nekadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, često je bio na meti kritika jer nije doveo do konkretnih pomaka, ali bi ovaj susret mogao da bude drugačiji.

Kako je najavljeno, lideri Zapadnog Balkana, među kojima će biti i premijerka Srbije Ana Brnabić, potpisaće u četvrtak sporazume o slobodi kretanja sa ličnom kartom, o priznavanju visokoškolskih kvalifikacija i o priznanju profesionalnih kvalifikacija doktora medicine, stomatologa i arhitekata. Ove sporazume odobrili su ministri spoljnih poslova na sastanku koji je 21. oktobra organizovala nemačka vlada.

Nemački kancelar Olaf Šolc, podsetimo, najavio je samit Zapadnog Balkana još u julu kako bi se dao podsticaj Berlinskom procesu. Ovo je, prema oceni analitičara, samo još jedan znak pojačane diplomatske ofanzive Nemačke prema ovom regionu, ali i jasan signal zaokreta koji je napravljen ulaskom liderke Zelenih Analene Berbok u nemačku vladu.

Sporazumi na stolu

Nemačka šefica diplomatije Analena Berbok, posle susreta sa svojim kolegama iz zemalja učesnica Berlinskog procesa, krajem prošlog meseca, najavila je da predstoje "istorijski koraci". Ona je izjavila da će na Samitu biti potpisana tri sporazuma, koja predviđaju omogućavanje putovanja uz ličnu kartu u regionu Zapadnog Balkana, međusobno priznavanje fakultetskih diploma i stručne spreme.

Tim sporazumima, o kojima se dugo pregovaralo, sa samita želi se uputiti "jasan signal Evropi" da se iskreno namerava poboljšati saradnja u regionu.

Naime, cilj Berlinskog procesa bio je i ostao da se na Zapadnom Balkanu uspostavi zajedničko regionalno tržište, a tri sporazuma će povećati mobilnost koje doprinosi realizaciji tog cilja.

"Možda će sastanak u Berlinu i oživljavanje regionalne saradnje, uz potpisivanje tri važna sporazuma, doprineti i boljem razumevanju pravca i brzine kojim se čitav region čvršće vezuje i međusobno i sa samom EU kojoj već decenijama teži", rekla je za Euronews Srbija potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić.

Kako prenosi Tanjug, u Berlinu se posebno ističe da će među potpisnicima biti Srbija i Kosovo, između kojih postoje velike tenzije. Takođe se u Berlinu nadaju da će učesnici na Samitu moći da se dogovore da svoje energetske sektore bolje umreže, a sve u cilju što manje zavisnosti od Rusije.

Osim Olafa Šolca, koji će i otvoriti samit, skupu će prisustvovati i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je pre nekoliko dana posetila Balkan, kao i predsednik Saveta EU Šarl Mišel.

Nemačka diplomatska ofanziva

Kako piše Dojče vele, prilikom najavljivanja potpisivanja pomenutih sporazuma, Berbok nije krila da smatra da je taj uspeh zasluga nemačke diplomatije. Nakon formiranja nove koalicione vlade u Berlinu, Nemačka je dodatno intenzivirala diplomatske napore na Zapadnom Balkanu. To je doduše pokrenuto još u zadnjoj godini vladavine Angele Merkel, koja je htela da oživi politički projekat Berlinski proces koji je i sama inicirala 2014.

Ardijan Hakaj, direktor tiranskog Foruma za povezivanje, koji prati zbivanja u sklopu Berlinskog procesa, takođe smatra da su prvi opipljivi rezultati tog formata zasluga nemačke diplomatske ofanzive.

"Stalni angažman specijalnog nemačkog izaslanika Manuela Zaracina u regionu, njegovi redovni kontakti sa svim zainteresovanim stranama, kao i vrlo fokusiran pristup izgrađen na malim, ali sprovodljivim koracima, osigurali su mehanizam koji inače nedostaje za usmeravanje lokalne političke volje", rekao je Hakaj u izjavi za Dojče vele.

A kabinet kancelara ne propušta priliku da istakne da je kancelar Olaf Šolc već u prvih nekoliko meseci na funkciji razgovarao sa svim šefovima vlada i država regiona koji je u međuvremenu i posetio. Interesovanje za region je iz bezbednosno-političkih razloga poraslo je i nakon napada Rusije na Ukrajinu krajem februara, a Beograd su, na primer, posetili i Berbok, ali i sam kancelar.

Zaokret Analene Berbok Zapadnom Balkanu, dopisnik RTS-a iz Berlina Nenad Radičević čita kao pokušaj da evropske integracije regiona vrati iz kliničke smrti.

"Može se reći da je taj Berlinski proces svojevrsni respirator koji je namenjen s jedne strane državama Zapadnog Balkana da ih uveri da vredi raditi na reformama i svemu onome što donosi evropski put. S duge strane taj respirator namenjen je državama članicama EU koje su poprilično sumnjičave da bi se uskoro trebalo širiti", rekao je on.

Inače, Berbok je ranije takođe pozvala Srbiju da uskladi svoju spoljnu politiku s politikom Evropske unije. To se posebno odnosi na sankcije Rusiji, a isto važi i za viznu politiku.

"S jedne strane tu su interesi njeni ekonomski, ali i bezbednosni kada su u pitanju migracioni tokovi koji idu uglavnom sa Bliskog istoka i Afrike, ona nastoji i da tim uticajem na Zapadni Balkan suzbije tamo ruski uticaj, time se dokaže kao neko ko suzbija ruski uticaj i bori se protiv ruskog uticaja u Evropi, što joj mnogi zameraju, odnosno što mnogi sumnjaju da ona to iskreno čini", dodao je Radičević.

Brnabić u Berlinu

Berlinski proces je format godišnjih sastanaka koji je nemačka vlada, u vreme kancelarke Angele Merkel, inicirala 2014. godine kada je u Berlinu održana Konferencija o Zapadnom Balkanu.

Posle tog samita u Berlinu, domaćini su bili 2015. godine Beč, 2016. Pariz, 2017. Trst, 2018. London, 2019. Poznanj i 2020. Sofija.

Pored Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije, na sastanku u Berlinu učestvuju i šefovi diplomatija Bugarske, Grčke, Austrije, Hrvatske, Slovenije i Češke.

Premijerka Brnabić svoje izlaganje imaće na tri radne sesije na temu "Regionalna saradnja i regionalno zajedničko tržište", na temu "Sigurnost snabdevanja energijom i transformacija“, kao i na temu "Budućnosti Berlinskog procesa“.

Na marginama samita ona će se sastati s britanskim ministrom spoljnih poslova Džejmsom Kleverlijem, a planiran je i susret premijerke sa predstavnicima Foruma mladih i Foruma civilnog društva, kao i sastanak s nemačkim privrednicima u organizaciji Odbora za istok nemačke privrede i Skupštine nemačkih privrednih komora.