Igre 
Istraživanje "Rat u Ukrajini i javno mnjenje u Srbiji": Sa porazima na frontu oslabila podrška srpskih medija Rusiji
Komentari22/02/2023
-20:02
Istraživanje "Rat u Ukrajini i javno mnjenje u Srbiji" pokazalo je da su se izveštavanja srpskih medija menjala kako je sukob odmicao, od veoma afirmativnog izveštavanja o Rusiji do neutralnih tekstova, a da su prelomna tačka bili porazi ruske vojske sredinom prošle godine.
Na prezentaciji ovog istraživanja Ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač izjavio je da je u Srbiji prisutna ruska propaganda, a da je primer za to prisustvo ruske državne kompanije Raša tudej.
On je rekao je da želi da skrene pažnju na ulogu propagande čija je uloga važna kao i oružje, kao i da se dezinformacije brzo šire, a da ruski građani posebno najbolje osećaju koliko je propaganda daleko od stvarnosti.
"Naši dedovi su oslobađali Beograd, a danas neki u Srbiji ceo naš narod nazivaju nacistima. To je nestvarno. Posebno ne mogu da razumem sklonost nekih u Srbiji prema terorističkoj organizaciji Vagner koja otvoreno regrutuje ubice, silovatelje i druge zločince iz zatvora u Rusiji", rekao je ukrajinski ambasador.
On je istakao da godinu dana od ruske agresije na Ukrajinu, koju smatra nastavkom rata iz 2014, njegova zemlja odoleva ruskom oružju naporima na oružanom, diplomatskom i medijskom frontu, kao i zahvaljući međunarodnoj pomoći.
Tanjug/Miloš Milivojević
Istraživanje "Rat u Ukrajini i javno mnjenje u Srbiji", koju je sprovela organizacija "Novi treći put" uz pomoć Ambasade Ukrajine u Srbiji, pokazalo je da je na početku ruske agresije u Ukrajini, većina medija veoma afirmativno izveštavala o Rusiji, kada su u većini srpskih medija preovlađivali antizapadni sentiment i proruski narativ.
Međutim, s početkom ruskih vojnih poraza u Ukrajini od jula prošle godine, kako navode, stvari su se promenile i sada preovlađuju neutralni tekstovi.
Povezane vesti
Na prezentaciji istraživanja "Rat u Ukrajini i javno mnjenje u Srbiji" u Infopultu EU u Beogradu istaknuto je da je prelomna tačka bila jul prošle godine kada je ruska vojska počele da beleži poraze u Hersonu, Izjumu, Harkovu i drugim gradovima i da se od tada beleži rast neutralnosti prema ratu u Ukrajini, kao i da se Ukrajina mnogo izbalansiranije predstavlja nego na početku rata.
"Nasuprot Ukrajini, Rusija je početkom rata bila mnogo afirmativnije predstavljena. Gubicima na boljnom polju počinje da preovlađuje neutralnije izveštavanje, ali je i dalje blago pozitivno predstavljena. Rast neutralnosti, a pad negativnog predstavljanja beleže SAD i NATO, dok se Kina predstavlja sa manje pohvala, a više neutralno", navodi programski direktor "Novog trećeg puta" Dimitrije Milić.
Dodaje da je od zemalja najnegativnije predstavljena Nemačka zbog odnosa prema ratu u Ukrajini, ekonomije i odnosa prema energetici, gde se često navodi da je "ta zemlja u haosu", kao i zbog odnosa prema KiM.
"Najveći gubitnik ruskih vojnih poraza je Putin"
Najveći gubitnik ruskih vojnih poraza u Ukrajini je, kako pokazuje istraživanje, ruski predsednik Vladimir Putin, mada je do tada bio veoma pozitivno predstavljan u srpskim medijima. Od tada je u medijima predstavljen mnogo negativnije od same Rusije i to uglavnom zbog priča o njegovoj bolesti i nesposobnosti u vođenju rata, navodi se u zaključcima.
Što se tiče samog ratnog izveštavanja, istraživanje je pokazalo da je napuštena zapaljujuća retorika prisutna na početku sukoba i to opet od jula prošle godine sa početkom ruskih poraza na bojištu.
Početkom rata u Ukrajini preovladavao je ruski termin "specijalna vojna operacija", Rusija se amnestirala za rat u Ukrajini, predstavljana je kao žrtva ikoju je isprovocirao Zapad. S druge strane, pokazuje istraživanje, u to vreme Ukrajina se relativizovala kao država, a njen predsednik Volodimir Zelenski predstavljan je kao marioneta SAD i Zapada.
Tanjug/Miloš Milivojević
Dok je, prema srpskim medijima, ukrajinska vojska "uništavala", ruska je "oslobađala", "neutralisala" i "likvidirala". Sem toga, ukrajinska vojska je predstavljana kao grupa militanata, ekstremista i nacista, čiji se poraz smatrao neminovnim, kao i stvaranje novog svetskog poretka sa Rusijom i Kinom na čelu.
Povezane vesti
Ruskim vojnim porazima raspala se i kohezija proruskih medija, a Vojska Ukrajine sada se predstavlja kao savremena vojska uređena po NATO standardima.zaključeno je.
Tokom istraživanja praćeno je pisanje 15 najpopularnijih portala u Srbiji.
Stavovi građana Srbije poklapaju se sa medijskim izveštavanjem
Što se tiče toga kako građani Srbije vide rat u Ukrajini, to se poklapalo sa onim kako su mediji izveštavali, navodi se u istraživanju.
Povezane vesti
Tako je početkom rata preovladavala inverzija žrtve i nasilnika, te su građani Srbije smatrali da je rat u Ukrajini samo nastavak američke imperijalističke politike, da je Zapad želeo da ograniči Rusiju i da je ona morala da se brani.
Međutim, pokazuje istraživanje, od početka sukoba među građanima Srbije dominira antiratni sentiment, građani Srbije saosećaju sa narodom Ukrajine i smatraju da su oni najveće žrtve.
Takođe, veliki broj građana Srbije smatra da "nije normalno da se u 21. veku takve stvari rešavaju bombama i ratom".
Kao glavne krivce za rat u Ukrajini građani Srbije vide Zapad, njih 61 odsto, 24 odsto njih smatra Rusiju glavnim krivcem, a četiri odsto Ukrajinu.
Mladi ostrašćeni, stariji racionalnije posmatraju krizu
Kako pokazuje istraživanje, najveći broj građana Srbije smatra da je neodrživa neutralna pozicija Srbije i da će ona morati da se opredeli za neku od strana. Veći broj građana, njih 50 odsto smatra da se treba opredeliti za Rusiju iz kulturoloških i emotivnih razloga, mita o bratstvu, slovenskom narodu itd, dok je deo njih isticao i energetsku zavisnost od Rusije.
Istovremeno 32 odsto građana smatra da Srbija treba da uskladi svoju politiku sa EU i da je racionalno da sačuva ekonomsku stabilnost, dok 21 odsto nije sigurno šta treba uraditi.
Istraživanje je pokazalo da starije osobe racionalnije posmatraju krizu, dok kod mladih preovlađuju emocije i ostrašćenost.
Što se tiče uvođenja sankcija Rusiji, 71 odsto ispitanih građana je protiv, iako je i među proruskim građanima Srbije veliki broj skeptičan prema Moskvi i smatra je imperijalističkom silom. Takođe 15 odsto građana Srbije smatra da treba uskladiti politiku sa EU, 10 odsto smatra da treba uvesti najosnovnije sankcije, a pet odsto da treba uvesti sankcije, ali da treba ostati nezavisan od EU.
Kao glavni argument onih koji su za uvođenje sankcija izdvaja se strah zbog ekonomije i izolacije zemlje, mada veruju da bi se uslovljanja Srbije nastavila i posle uvođenja sankcija Rusiji.
Inače, pokazuje istraživanje, početkom rata građani Srbije najviše su bili zabrinuti zbog energetske situacije, cene gasa i benzina, dok su sada najviše zabrinuti zbog inflacije.
Tanjug/Miloš Milivojević
Za ulazak u EU je 27 odsto građana Srbije, verovatno za 19, verovatno protiv 15 odsto, dok je protiv ulaska u EU 39 odsto ispitanih građana.
Za ulazak u NATO je 9 odsto, verovatno za pet odsto, verovatno protiv 17 odsto, a protiv 69 odsto anketiranih građana.
Građani Srbije, skoro polovina njih, Rusiju vide kao najznačajnijeg političkog partnera, dok čak 74 odsto vidi EU kao najznačajnijeg trgovinskog partnera. Kao najznačajnijeg budućeg partnera vide EU 51 odsto, Kinu 21 odsto i Rusiju 17 odsto.
Najpopularnije države u Srbiji su Rusija, Mađarska i Kina, a u skladu sa tim Vladimir Putin, Viktor Orban i Si Đin Ping najpopularniji su strani političari.
Najneomiljenije države i organizacije su NATO, Velika Britanija i SAD, a najnepopopularniji strani političari Jens Stoltenberg, Riši Sunak i Džo Bajden.
Komentari (0)