Igre 
Zvaničnom priznanju jasno "ne", ali šta je u međuprostoru: Kakve signale šalje evropska petorka koja ne priznaje Kosovo
Komentari18/04/2023
-07:13
Uprkos pritiscima sa Zapada koji uvek postoje na diplomatskom nivou, to nije uticalo na stav Grčke kada je reč o priznavanju nezavisnosti Kosova, poručila je grčka predsednica Katerina Sakelaropulu prilikom nedavne posete Beogradu. I zaista, vaničnog priznanja nema, ali Atina već neko vreme razvija sve bolje diplomatske odnose sa Prištinom, o čemu svedoče i prilično česte zvanične posete grčkih zvaničnika Kosovu.
U poslednjih devet meseci ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Dendijas čak tri puta je boravio u službenoj poseti Prištini, što zasigurno ide u korist narativu, ali i željama, koje se mogu čuti među kosovskim zvaničnicima.
Tako je nedavno sugerisala ministarka spoljnih poslova privremenih prištinskih institucija Donika Gervala, kada je rekla da očekuje da bi Grčka "uskoro mogla da krene ka priznanju". Suprotan stav Gervalinom izneli su ne samo zvaničnici Grčke, već i ostalih pet zemalja EU koje ne priznaju Kosovo, ali je, uprkos tome, pitanje tih pet članica ponovo aktuelizvoano nakon što su Beograd i Priština podržali evropski plan za normalizaciju odnosa i u Ohridu postigli dogovor o njegovoj implementaciji.
Evropski predlog za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine podržalo je svih 27 zemalja članica EU, a kako je rekao američki državni sekretar Entoni Blinken, primena dogovora iz Ohrida, otvorila bi put da ovih pet zemalja učine ono što do sada nisu. Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35, za Euronews Srbija kaže da je ovaj sporazum doneo puno nadanja i očekivanja kod predstavnika EU i onih zemalja u međunarodnoj zajednici koje su bile aktivno uključene u pregovore, među njima i SAD. Dodaje, međutim, da je i dalje rano predvideti njegove efekte.
"Još je rano predvideti, uključujući očekivanja da će njegova realizacija dovesti do priznanja pet zemalja EU koje to još nisu učinile. Na osnovu svega što smo videli u prvim danima nakon postizanja sporazuma, nova priznanja nezavisnosti Kosova bi bila iznenađenje. Međutim, sporazum će svakako doprineti međunarodnoj afirmaciji Kosova, na način da će se naći kreativna rešenja za njegovo učlanjenje u mnoge svetske, evropske i regionalne organizacije", rekao je on.
Šta kažu u Atini, ali i u ostatku "petorke"?
Svaka od ovih pet zemalja ima svoje unutrašnje razloge za nepriznavanje Kosova. Španija je često označavana kao zemlja sa najčvršćim stavom po pitanju Kosova, a kao motiv koji stoji iza njene odluke je sudbina Katalonije. Kipar je takođe, i sam sa teritorijalnim problemima, od samog početka, tvrdio da nikada neće priznati jednostranu deklaraciju o nezavisnosti izvan okvira Ujedinjenih nacija. Iz Madrida je nedavno stigla poruka da je ishod dijaloga Beograda i Prištine "korak napred", ali da Španija ostaje pri tome da neće priznati nezavisnost.
Ipak, okolnosti se menjaju, pa se polemiše i šta će uraditi preostale tri zemlje. Bukurešt zasad tvrdi da je njihova pozicija nepromenjena, a ranije su takve poruke stizale i iz Bratislave, ali ne i uz potpuno isključivanje mogućnosti da se politika Slovačke u nekom trenutku promeni u zavisnosti od ishoda dijaloga Beograda i Prištine.
Povezane vesti
Svakako najzanimljivija jeste pozicija Grčke. Iako zvanično ne priznaje Kosovo kao državu, Grčka prihvata njegovo članstvo u nekoliko međunarodnih organizacija. U Grčkoj postoje one struje koje smatraju da je nacionalni interes zemlje da se uredi odnos sa Albancima, a to podrazumeva i priznanje, rekao je ranije za Euronews Srbija Nikos Palpas, dopisnik ERT.
Tanjug/Zoran Žestić
"Što se same Grčke tiče, već izvesno vreme u tim diplomatskim krugovima je prisutno mišljenje da Grčka treba urediti odnose sa Albancima, odnosno da je nacionalni interes Grčke da se urede odnosi i sa Albanijom i sa Albancima uopšte. Sa druge strane, ne treba zaboraviti da je sadašnja vlast u Grčkoj pod jakim uticajem Vašingtona, tako da ako Vašington bude tražio nešto u vezi sa tim, mislim da će Grčka promeniti stav", rekao je on.
Kako objašnjava Mijačić, Grčka je zainteresovana za jačanje ekonomske saradnje sa Kosovom, naročito u oblasti energetike, ali i u drugim oblastima.
"Rezultat pojačanih diplomatskih aktivnosti Grčke može se videti i u povećanju njihove trgovinske razmene sa Kosovom, pre svega u izvozu koji je povećan sa 204,2 miliona evra u 2021. na 307,3 miliona evra u 2022. Rast grčkog izvoza na Kosovu je nastavljen u prva dva meseca 2023. godine, ako se nastavi ovakav trend do kraja godine može dostići pola milijarde evra. Ovo jasno pokazuje ekonomski interes Grčke za širenje na kosovsko tržište. Ostaje nepoznanica u kojoj meri će stav Grčke o kosovskoj nezavisnosti uticati na trgovinsku razmenu. Nedavno postignuti sporazum o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova može dati odgovor na ovo pitanje jer će se njime omogućiti relaksacija odnosa i jača ekonomska integracija regiona, dok će se krupnija politička pitanja ostaviti za vreme kada Zapadni Balkan bude spreman da se priključi EU", rekao je on.
Očekivalo se, kako dodaje, da će potpisivanje sporazuma o normalizaciji doneti grčko priznanje Kosova, što je potkrepljeno izuzetno aktivnim diplomatskim odnosima između Grčke i Kosova koji su rezultirali mnogobrojnim međusobnim posetama na visokom nivou.
"Izjava predsednice Sakelaropulu je potvrdila ranije iskazan stav premijera Micotakisa po pitanju priznanja nezavisnosti Kosova, pa se može zaključiti da Grčka neće promeniti stav zbog postizanja sporazuma o normalizaciji", istakao je on.
Šta je sa članstvom u međunarodnim organizacijama?
I iako analitičati i poznavaoci prilika nemaju mnogo dilema da formalnog priznanja, barem zasad, neće biti, postavlja se pitanje šta je sa članstvom Kosova u međunarodnim organizacijama i institucijama i kako će postizanje sporazuma između Prištine i Beograda uticati na raspoloženje u pomenutih pet zemalja kada potencijalno članstvo Kosova dođe na dnevni red u Savetu Evrope, ali i kad se povede pitanje članstva u EU.
Povezane vesti
Pitanje članstva Kosova u SE, podsetimo, prošle godine je nekoliko puta skidano sa dnevnog reda i, kako se čini, to je zavisilo pre svega od situacije na terenu. Kako je Euronews Srbija ranije pisao, i SAD su tražile da se pitanje ulaska Kosova ne stavlja na sto sve dok "Kosovo ne usvoji konstruktivniji stav o Zajednici srpskih opština, čime bi se otvorio put za predlog osnovnog sporazuma Beograda i Prištine".
profimedia
Krajem godine, Priština je zvanično i uputila zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, iako je to, zvanično, pravno diskutabilno upravo zbog činjenice da Kosovo nije država u očima svih članica EU.
Austrijski kancelar Karl Nehamer izjavio je početkom godine da će njegova vlada nastojati da ubedi pet članica EU da podrže dodeljivanje Kosovu statusa kandidata za članstvo u Uniji.
Povezane vesti
Diplomatskih aktivnosti usmerenih ka ovih pet zemalja bilo je i ranije. Naime, nakon što je predsedniku Srbije predstavljen takozvani francusko-nemački plan, specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak sastao se sa predstavnicima ovih zemalja.
Na pitanje da li se mogu očekivati pojačani pritisci na pet zemalja, Mijačić kaže da to zavisi od implementacije sporazuma.
"Ukoliko zaživi implementacija sporazuma o normalizaciji smanjiće se diplomatski pritisak na zemlje koje nisu priznale Kosovo, ali će se raditi na modalitetima koji će omogućiti integraciju Kosova u evropskim i regionalnim inicijativama u okolnostima nedostatka priznanja od strane pet zemalja EU", rekao je Mijačić.
Kako je dodao, sporazum o normalizaciji odnosa omogući će afirmativniji pristup pet zemalja koje nisu priznale Kosovo povodom članstva u međunarodnim organizacijama i institucijama.
"Ali sve zavisi od primene sporazuma, naročito od prvih 150 dana kada se očekuje formiranje ZSO. Tek nakon realizacije ovih odredbi možemo očekivati fleksibilniji pristup podrške članstvu Kosova u Savetu Evrope i drugim organizacijama", istakao je on.
Komentari (0)