"Vlast se ne uzima blokadom domova, već ozbiljnom partijskom organizacijom": Dokle su dovele blokade ustanova i domova?
Komentari24/07/2025
-17:07
Gde je granica između aktivizma i odgovornosti prema kulturi i javnim resursima? Da li su i kulturne ustanove postale poligon za političke i društvene obračune? Kakvo je stanje kulturnih ustanova, poput Studentskog kulturnog centra (SKC), nakon višemesečnih studentskih blokada?
Odgovore na ova pitanja, ali i ona koja se tiču politizacije ovih prostora i potrebe za dijalogom kako bi se smanjile društvene tenzije, za Euronews Srbija su govorili Milan Antonijević, pravnik, i Stefan Srbljanović, politikolog.
Stanje kulturnih ustanova nakon blokada
Studentske blokade, uključujući one u Studentskom kulturnom centru (SKC) i na fakultetima Beogradskog univerziteta, ostavile su vidljive posledice, uključujući oštećenja prostora i grafite.
Srbljanović naglašava važnost smirivanja tenzija i uspostavljanja dijaloga, smatrajući da izložba o stanju SKC-a ne bi bila primeren odgovor.
"Pre svega mislim da je pitanje dobro postavljeno. Gde je granica između aktivizma i nekog drugačijeg odnosa prema kulturi i prema ustanovama i generalno prema različitim dobrima. Meni je pre svega drago što čini mi se da posle osam meseci jako velikih tenzija u našem društvu dolazi polako do splašnjavanja tih tenzija, što je ključno negde za budućnost našeg društva i naše mladosti u svakom smislu", kaže on i nastavlja:
"Sam čin i konkretno stanje u Studentskom kulturnom centru, verujem da će nadležnici svakako utvrditi, s tim što vidimo s druge strane različite disonantne tonove. Ali ono što je meni u ovom momentu najbitnije jeste da pokušava možda da se negde vidi izlaz od tunela u smislu koji će voditi ka dijalogu i smirivanju tenzija koje su itekako velike od prethodnih osam meseci", rekao je Antonijević.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Antonijević smatra da su oštećenja u SKC-u i na fakultetima deo šireg konteksta, ali da fokus treba biti na dijalogu, a ne na polarizaciji.
"Mislim da je u ovom trenutku potrebno da se svi vratimo dijalogu. Ne bih pravio izložbu, baš zaista mislim da nije ni primjereno i nekako šta god da se tamo dešavalo, tamo je bilo i studenata, bilo je nekog programa, barem u SKC-u, u ove ruge prostore DKC, ne znam kakav je njegov status, tamo ima zaista nekih čudnih i poruka na vratima i tako dalje", kaže on i nastavlja:
"Očigledno je država dovoljan broj meseci dozvolila da se tako nešto dešava. Mislim da je to takođe jedan izraz pre svega slobode i te želje za dijalogom. Koliko god to nekoj drugoj strani izgledalo kao da ne postoji želja za dijalog, ali ukoliko vi ne koristite sve svoje zakonske mogućnosti, znači dozvoljavate čak i blokadu takvih institucija kakve su kulturne institucije, onda zaista želite ustvari da izađete u susret toj mogućnosti dijaloga", dodao je Antonijević.
Stefan Srbljanović naglašava da kulturne ustanove i fakulteti nisu samo fizički prostori, već prostori ideja, te da oštećenja ne treba generalizovati.
"Moje mišljenje je da jednu ustanovu ne čini samo inventar, znate, nju čine ideje, čini je kultura, čini je ono šta se tu događa i ko su korisnici tih ustanova. Ako su svi ti studenti, sada kažemo, neko ko je, a videli smo, nažalost, u našem javnom govoru, različite kvalifikacije, da li su u pitanju ološi, da li su u pitanju bagre, gnusno mi ih je da ponavljam, ako su svi takvi, onda smo mi u problemu kao društvo, kako smo mi tu decu odgajili, ko ih je vaspitao, kakvi su im bili ti profesori. Ja duboko verujem i znam da nisu svi, ogromna većina nije takva", rekao je Srbljanović.
Nedostatak dijaloga i politizacija društvenih tema
Nedostatak kulture dijaloga ključni je problem u rešavanju društvenih tenzija, uključujući one izazvane studentskim protestima i pitanjem projekta EXPO 2027.
Antonijević ističe da je dijalog neophodan za prevazilaženje polarizacije, posebno u kontekstu projekata poput EXPO-a, koji izazivaju podeljene reakcije.
Povezane vesti
"Ima jako mnogo tema koje su otvorene u našem društvu oko kojih se ne vodi suštinski dijalog. Evo jedna, baš juče dobio sam poziv i otišao vrlo rado na Sajam u Halu 5 na jedno predstavljanje toga šta je EXPO 2027. Tamo ste imali i diplomate i ljude koji su negde doprineli tome da taj projekat zaživi. U govoru ministra Siniše Malog vi ste imali zaista poziv na dijalog o tome, jer mi, i nekako je preuzeo deo odgovornosti za to što društvo ima potpuno negativan stav", kaže on i dodaje:
"Taj film koji se pojavio, mislim da je neko sa FDU radio, obiluje nekim stvarima koje nisu tačne, nije niti dobro napravljen i to je i sam ministar rekao. A onda je nekako završio pružajući ruku upravo građanima Srbije, studentima da se razgovara o tome šta je projekat. To je jedan projekat koji je državni, znači svih nas. Nije to projekat koji bilo ko treba da odbacuje kao projekat jedne strane ili druge strane. I mislim da je to najznačajniji možda i to da prenesemo i na sve ono što se dešava i na univerzitetu. Ipak se otvaraju i vrata pojedinih fakulteta, čini mi se da je Filološki napravio taj prvi korak, tj. dekanka, s punim pravom je sada, zašto to nisu ranije radili možemo ih pitati", kaže Antonijević.
Euronews Srbija
Srbljanović naglašava da je hronični nedostatak dijaloga sistemski problem, koji se proteže od lokalnih zajednica do državnih institucija.
Povezane vesti
"Dijalog je ključan. Da li je dijalog kada su u pitanju protesti, da li kada su u pitanju blokade, da li kada je u pitanju EXPO, nama hronično nedostaje dijalog. Mi nemamo dovoljno izgrađenu jednu kulturu dijaloga i to nije više dijalog kao floskula, nego dijalog koji ćemo mi koristiti u svakodnevnom životu od naše stambene zajednice do same države. Jer kada god se o nečemu razgovara, uvek je ishod za propast ili za bilo koju lošu realizaciju neke ideje daleko manji nego kada se on stavlja pod tepih", rekao je Srbljanović.
Protesti ispred privatnih domova i politička borba
Protesti ispred privatnih domova političara, poput onih u Novom Sadu, izazvali su debate o granicama političkog delovanja. Srbljanović oštro kritikuje ovakve akcije, smatrajući ih kontraproduktivnim.
"Vlast se ne uzima blokadom domova. Vlast se uzima tako što će se napraviti ozbiljna partijska organizacija koja će da obiđe svaki grad, svaku opštinu, svaku mesnu zajednicu, svako selo i svaki zaselak i predstaviti ljudima ideje koje se kandiduju. Da od tih dva miliona i 200 hiljada krezubih se jedan deo preuzme, isto kao što je bilo 2000. godine kada je od dva miliona i 400 hiljada Koštuničinih glasača, deo bio Miloševićevih", kaže on i dodaje:
Euronews Srbija
"Apsolutno ne podržavam proteste ispred domova nikada. Razumem da svako ko je javni delatnik ima odgovornost za javni život i logično je da će biti osuđen na javni sud, na pažnju javnosti. Ali čak i medije kada idu, kada opkoljavaju kuće bilo stranih ličnosti ili bilo državnika, ne podržavam", rekao je Srbljanović.
Gostovanje Stefana Srbljanovića i Milana Antonijevića u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)