Izrečena presuda u Hagu: Stanišić i Simatović osuđeni na po 15 godina zatvora

Haški tribunal pravosnažno je osudio bivšeg načelnika Službe državne bezbednosti Srbije Jovicu Stanišića i njegovog pomoćnika Franka Simatovića Frenkija na po 15 godina zatvora. Žalbeno veće je utvrdilo da su oni odgovorni kao pripadnici udruženog zločinačkog poduhvata za zločine koje su razne srpske snage počinile 1992. godine u Bosni i Hercegovini - u Biljeljini, Zvorniku, Bosanskom Šamcu, Doboju i Sanskom Mostu, i za zločine počinjene 1995. godine - u Trnovu i Sanskom Mostu. Takođe su proglašeni odgovornim za ubistvo počinjeno u Daljskoj Planini u Hrvatskoj u junu 1992. Ponovljeno suđenje dvojici bivših čelnika državne bezbednosti Srbije poslednji je veliki proces pred Haškim tribunalom, koji danas postoji pod imenom Mehanizam za međunarodne krivične sudove.

14.29 Bramerc: Utvrđeno da rat u Bosni i Hercegovini nije bio unutrašnji konflikt

Glavni tužilac Međunarodnog rezidualnog mehanizma Serž Bramerc je rekao da je zavodoljan presudom i da je sada utvrđeno da rat u Bosni i Hercegovini nije bio unutrašnji konflikt, već međunarodni sukob u kome je učestvovalo nekoliko država, a u ovom konkretnom slučaju je pomenuo Beograd, javlja reporter Euronews Srbija. 

Euronews/Miloš Milić

14.19 Pogledajte izveštaj reportera Euronews Srbija iz Haga

Pravni institut "udruženog zločinačkog poduhvata" je je važan u Haškom tribunalu, a Stanišić i Simatović su prvi srpski vojni, politički ili policijski funkcioneri koji su za to osuđeni za zločine počinjene van Srbije, javlja reporter Euronews Srbija iz Haga. 

Dodaje i da se ne zna tačno koliko će oni još vremena provesti u zatvoru, jer su oni mnogo vremena u prethodnih 20 godina proveli na slobodi. 

12.47 Poslednja žalbena presuda o delima iz predmeta MKSJ

Na kraju saopštenja suda se ističe da je predsedavajući sudija konstatovala da izricanje ove presude predstavlja ključnu tačku u mandatu Mehanizma da nastavi da vrši stvarnu, vremensku i personalnu nadležnost Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju koji je zatvoren 2017. godine.

"Ovo je poslednja žalbena presuda o primarnim krivičnim delima iz predmeta započetih pred MKSJ", zaključeno je. 

12.33 "Žabeno veće utvrdilo da su Stanišić i SImatović odgovorni kao pripadnici udruženog zločinačkog poduhvata"

Žalbeno veće je utvrdilo da je Pretresno veće "pogrešilo u oceni drugih doprinosa Stanišića i Simatovića zajedničkom zločinačkom cilju".

"Žalbeno veće je takođe konstatovalo da su oni posedovali zajedničku nameru da ostvare zajednički zločinački cilj. Shodno tome, Žalbeno veće je utvrdilo da su Stanišić i Simatović odgovorni kao pripadnici udruženog zločinačkog poduhvata za zločine koje su razne srpske snage počinile 1992. godine u Bosni i Hercegovini, u Biljeljini, Zvorniku, Bosanskom Šamcu, Doboju i Sanskom Mostu, i za zločine počinjene 1995. u Trnovu i Sanskom Mostu. Takođe su proglašeni odgovornim za ubistvo počinjeno u Daljskoj Planini u Hrvatskoj u junu 1992. Žalbeno veće je povećalo kazne izrečene Stanišiću i Simatoviću na 15 godina zatvora. Žalbeno veće je odbacilo preostali deo žalbe tužilaštva", navedeno je u saopštenju suda. 

12.23 Odbačene žalbe Stanišića i Simatovića na presude u Bosanskom Šamcu

U saopštenju za štampu suda posle izricanja presude je navedeno da je žalbeno veće odbacilo žalbe Stanišića i Simatovića na njihove osude za pomaganje i podržavanje ubistava kao kršenja zakona i običaja ratovanja, kao i za ubistvo, deportaciju, nehumana dela (prisilno premeštanje) i progon kao zločine protiv čovečnosti počinjene u vezi sa i nakon  zauzimanja Bosanskog Šamca u Bosni i Hercegovini  u aprilu 1992. godine.  

"Krivična odgovornost Stanišića i Simatovića bila je zasnovana na konstatacijama da su organizovali obuku, a zatim i angažovlai srpske snage koje su učestvovale u zauzimanju i zločinimia", navedeno je u saoštenju.

irmct.org

12.11 Stanišiću i Simatoviću po 15 godina zatvora

Jovica Stanišić i Franko Simatović su žalbenom presudom dobili po 15 godina zatvora, javlja reporter Euronews Srbija iz Haga Miloš Milić.

12.00 Odloženi prenos presude na sajtu suda je počeo. Prenos kasni pola sata u odnosu na realno vreme. 

11.12 Haškom Tribunalu pisala i CIA

Ni za jednog drugog optuženog u Hagu američka obaveštajna služba CIA nije slala pisma u kojima je optuženog opisala kao nekog ko je ulagao velike napore da spreči neke od potencijalno najopasnijih situacija u ratu u BiH. A baš takvo pismo je CIA uputila Tribunalu, odnosno Stanišićevoj odbrani tokom prvog suđenja. A i u završnoj reči njegov advokat Vejn Džordaš je naveo da je Stanišić sa CIA sarađivao još od 1991. i otkrivao im mesta masovnih grobnica po BiH i bio njihov pouzdan saradnik.

10.49 Jedno od retkih suđenja koje je ponovljeno

Mnoga haška suđenja su "posebna", jer je ovaj sud za 30 godina rada uspeo da dočeka da mu pojedini optuženi izvrše samoubistvo u ćeliji (Slavko Dokmanović, Milan Babić), da neki čak to učine u sudnici ispijanjem otrova (Slobodan Praljak), a neki su umrli čekajući kraj suđenja (Sobodan Milošević).

Suđenje Franku Simatoviću i Jovici Stanišiću, na sreću, nije odnelo ni jednu žrtvu: specifično je, međutim, zbog toga što su njih dvojica u Hag odvedeni još 2003. a ni 20 godina kasnije i dalje nema konačne presude, ali i zbog toga što je to jedno od retkih suđenja (uz suđenje Veselinu Šljivančaninu i Ramušu Haradinaju) koje je ponovljeno.

10.30 Medijske ekipe stigle u Hag, za sada nema okupljanja porodica žrtava 

Reporter Euronews Srbija iz Haga javlja da izricanje presude počinje u 11.30 u z odloženi prenos od pola sata, nakon čega bi trebalo da bude stavljena tačka na najduže suđenje u Haškom tribunalu.

Prisutno je 16 novinarskih ekipa i ukupno oko 30 predsatvnika medija, a izricanju presude bi trebalo da prisustvuju i diplomatski predstavnici, ali još nema potvrde iz kojih će sve ambasada doći.

Na platou ispred Haškog tribunala uoči izricanja presuda obično se skupljaju organizacije porodica žrtava ratova u bivšoj Jugoslaviji, ali kako javlja reporter Euronews Srbija, za sada ih nema.

U video-prilogu pogledajte uključenje reportera Euronews Srbija: 

10.19 "Ako me optuže, predaću se i otići u Hag" - 20 godian kasnije izriče se presuda Stanišiću

"Jedva čekam da odem u Hag", preneo je reči Jovice Stanišića krajem maja 2003. beogradski NIN. "Neću svedočiti u Hagu. Ako me optuže, predaću se, otići ću u Hag i dokazati svoju nevinost", dodao je.

Iako je, verovatno, to izgovorio besan zbog tadašnjih navoda nekih medija da je pristao da svedoči protiv Slobodana Miloševića u Hagu i da Tužilaštvo uveliko snabdeva dokazima protiv bivšeg predsednika, sigurno da mu ni na kraj pameti nije bilo da će dvadeset godina kasnije i dalje u pritvoru čekati da sazna presudu.

10.10 Kako je tekao proces protiv Stanišića i Simatovića?

10.04 Kakva su današnja očekivanje?

Neki iskusni haški advokati su svojevremeno, upitani šta očekuju za svoje branjenike, u danu presude odgovarali: “Od oslobađajuće do doživotne.” Tako nešto bi se moglo reći i za kraj najdužeg i poslednjeg suđenja u istoriji Tribunala.

09.55 Šta traži tužilaštvo, a šta traži odbrana?

U svojoj žalbi Tužilaštvo je zatražilo doživotnu kaznu zatvora, kao i da se Stanišić i Simatović osude i za udruženi zločinački poduhvat, zločine u Krajini i istočnoj Slavoniji u Hrvatskoj, kao i u Doboju i Sanskom Mostu u BiH, za šta ih je sud u prvom stepenu oslobodio. Advokati optuženih traže oslobađajuću presudu. Oni su od izricanja presude u junu 2021. u sudskom pritvoru u Sheveningenu.

09.47 Ključni faktor u stvaranju “crvenih beretki”

Kakva god da bude presuda, nesporno je da su Stanisić kao načelnik DB i Simatović, kao osnivač, bili ključni faktor u stvaranju “crvenih beretki”, jedinice iza koje su tokom rata ostajali ratni zločini, a posle rata kriminal, otmice, ubistva, teroristički napadi, i ubistvo premijera Zorana Đinđića. Devedesetih godina prošlog veka mnogi kriminalci su dobijali značku DB-a, i pod njihovom zaštitom činili najteža krivična dela, ne samo na ratištima.

09.39 Jedina tačka po kojoj su osuđeni je za zločin u Bosanskom Šamcu

Sud je u prvom stepenu zaključio da su Stanišić i Simatović odgovorni za pomaganje i podržavanje ubistva kao kršenja zakona i običaja ratovanja i zločina protiv čovečnosti, zatim za deportacije, prisilno premeštanje i progon kao zločine protiv čovečnosti, koja su počinile srpske snage nakon zauzimanja Bosanskog Šamca u aprilu 1992.

09.34 Nisu bili učesnici u “udruženom zločinačkom poduhvatu”, ali...

Očekivanja tužilaštva, ali i u Hrvatskoj i u Bosni, da će presuda da potvrdi da su srpske obaveštajne, vojne i policijske strukture stajale ne samo finansijski i organizaciono iza Srba u Hrvatskoj i Bosni, nego i da su direktno umešane u zločine nad Hrvatima i Bošnjacima, nisu ispunjena. U drugoj prvostepenoj presudi iz 2021. kojom su osuđeni na 12 godina, stajalo je da Stanišić i Simatović nisu bili učesnici u “udruženom zločinačkom poduhvatu” (UZP) čiji je cilj bio stvaranje etnički homogenih teritorija uz nasilni progon nesrba iz delova Hrvatske i BiH, već da su za to zločinačko udruženje “znali”, a istovremeno su oslobođeni i optužbi za zločine u još četiri opštine u BiH, kao i u Kninskoj Krajini i istočnoj Slavoniji.

Ipak, u prvostepenoj presudi iz 2021. sud je potvrdio da su Stanišić i Simatović, sa ostalim učesnicima UZP, na čijem je čelu bio Slobodan Milošević, bivši predsednik Srbije i SRJ, delili zločinačku nameru i da je u Hrvatskoj i BiH postojao UZP koji je imao za cilj „nasilno i trajno uklanjanje nesrpskog stanovništva za koji su Stanišić i Simatović znali“, ali bez dovoljno dokaza ga su ga i pomagali.

09.24 Obrt i presuda od 12 godina

Tribunal je u decembru 2015. delimično prihvatio žalbu tužilaštva, poništio oslobađajuće presude i naložio novo, ponovljeno suđenje. Na tom novom, ponovljenom postupku, posle dodatne 4 godine suđenja, sud u Hagu ih je osudio na pomenutu kaznu od 12 godina.

09.18 Zašto je ovo suđenje toliko dugo trajalo?

Na dužinu je sigurno uticalo to što je prvo suđenje počelo tek 6 godina od njihovog pritvaranja, 9. juna 2009, a zatim i loše zdravstveno stanje Stanišića, zbog koga je suđenje bilo više puta “na pauzi”. Nakon 4 godine, 30. maja 2013, Tribunal ih je, što je mnoge u regionu šokiralo, oslobodio. Nakon što su kroz sudnicu prošli brojni svedoci tužilaštva i odbrane, njih ukupno 80 (među njima i njihove bivše kolege iz DB) sud je utvrdio da niti su Stanišić i Simatović odgovorni za zločine iz optužnice, niti su pomagali i podržavali te zločine.

09.11 Suđenje koje je nadživelo i sam sud

Suđenje traje toliko dugo da je nadživelo čak i sam sud, jer je Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (ICTY) zatvoren, a njegovom pravnom nasledniku, Mehanizmu za međunarodne krivične tribunale (MIRCT) ostavljeno da taj proces završi. Opširnije u posebnom tekstu.

AP/Martijn Beekman

Jovica Stanišić je bio načelnik Službe državne bezbednosti MUP Srbije

EPA/Martijn Beekman

Franko Simatović je bio zaposlen u Drugoj upravi DB MUP