Zabrinjavajući rezultati izveštaja o klimatskim promenama: Umesto da smanjuje, svet povećava emisiju štetnih gasova

Prosečna temperatura na Zemlji mogla bi da poraste za više od 1,5 stepeni Celzijusa za samo sedam godina, ukoliko čovečanstvo nastavi da emituje iste količine štetnih gasova u atmosferu, pokazao je novi veliki izveštaj predstavljen na COP28 u Dubaiju.

Globalna emisija ugljenika nastala sagorevanjem nafte, gasa i uglja porasla je ove godine za 1,1 posto u odnosu na prošlogodišnji nivo i dostigla 36,8 milijardi tona. Ako se zagađenje atmosfere nastavi ovom brzinom, naučnici Global Carbon Project-a predviđaju da postoji 50 posto šanse da globalno zagrevanje prevaziđe 1,5 stepni Celzijusa za oko sedam godina.

"Uticaj klimatskih promena je evidentan svuda oko nas, ali akcije smanjivanja emisije ugljenika iz fosilnih goriva i dalje je bolno spor", kaže profesor Pjer Fridlingštajn koji je predvodio istraživanje.

"Deluje neizbežno da će granica od 1,5 stepeni postavljena Pariskim sporazumom biti prevaziđena, a lideri koji su se sastali na COP28 moraju se složiti da brzo smanje emisiju fosilnih goriva, čak i da se ispuni cilj od dva stepena Celzijusa", dodaje profesor, koji radi na Institutu globalnih sistema u Ekseteru.

Šta se dešava sa ugljenikom koji svet proizvodi?

Kada se pored upotrebe fosilnih goriva, uzme u obzir i gubljenje šuma, ukupna globalna emisija CO2 se procenjuje na 40,9 milijardi tona u 2023. Iako se predviđa da će se emisija koja je posledica seče šuma malo opasti, i dalje je previsoka da može da se nadoknadi postojećom stopom pošumljavanja, piše Euronews.

AP/Sam McNeil

Priča o emisiji ugljenika u 2023. uklapa se u širi zabrinjavajući trend: desetogodišnji "plato" u emisiji za koji naučnici kažu da je daleko od drastičnog smanjenja, koje je hitno potrebno, kako bi se ispunili ciljevi zaustavljanja klimatskih promena.

Ali za one koji su prvi na udaru, prethodnih 12 meseci kriza je bila neprestana, što je jasan znak da se približavamo granici od 1,5 stepeni.

Svetska emisija CO2 ove godine veća je nego prethodne delimično i zbog ekstremnih šumskih požara u Kanadi. 

Oko polovine celokupne emisije štetnih gasova apsorbuju kopno i okean, dok ostatak ostaje u atmosferi izazivajući klimatske promene. 

Tehnologije poput geološkog skladištenja ugljen-dioksida uspevaju da rasterete planetu od svega 0,01 milion tona ugljen-dioksida, pokazuje izveštaj, što je više od milion puta manje od postojeće emisije izazvane upotrebom fosilnih goriva.

Gde se oslobađa najviše ugljenika?

Međunarodni tim sačinjen od više od 120 naučnika koji je učestvovao u izradi "Global Carbon Budget" izveštaja za 2023. godinu navodi da emisija varira od regiona do regiona. U nekim delovima sveta, uključujući i Evropu, opada, ali celokupno gledano, primetan je trend rasta. 

Ove godine će prema projekcijama emisije porasti u Indiji za 8,2 posto i Kini za četiri procenta, dok će u Evropskoj uniji opasti za 7,4 posto i Sjedinjenim Američkim Državama za tri procenta.

Evropa duguje napredak smanjenoj upotrebi uglja i fosilnih goriva, odnosno povećavanju obnovljivih izvora i dugotrajnim efektima energetske krize, koja je dovela do visokih cena gasa. 

Emisije CO2 poreklom iz fosilnih goriva u Indiji trenutno su više nego u Evropskoj uniji, jer je povećana upotreba uglja i nafte. Izveštaj takođe ističe da će ove godine porasti i emisije izazvane avijacijom i plovidbom i to za 11,9 posto.

"Najnoviji podaci o CO2 pokazuju da postojeći trud nije dovoljno veliki niti dovoljno rasprostranjen, da bi emisija na svetskom nivou krenula silaznom putanjom ka nuli, ali neki trendovi počinju da pokazuju optimistične znake", kaže profesorka Korin Le Kere, profesorka Istraživačkog kraljevskog društva na Fakultetu nauka o životnoj sredini u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

"Današnji nivo emisije na svetskom nivou rapidno povećava koncentraciju CO2 u našoj atmosferi izazivajući dodatne klimatske promene, sa sve ozbiljnijim i širim posledicama", ističe ona.

Njena poruka za lidere na COP28 je jasna: "Sve zemlje moraju brže da dekarbonizuju svoje ekonomije, nego što to trenutno čine, kako bismo izbegli najgori uticaj klimatskih promena".