Šta piše u izraelskom planu za "dan posle" rata - ko će upravljati Pojasom Gaze

Komentari

Autor: Times of Israel, Reuters

23/02/2024

17:01

Šta piše u izraelskom planu za "dan posle" rata - ko će upravljati Pojasom Gaze - Copyright profimedia; AP photo/Abir Sultan; Christophe Ena

veličina teksta

Aa Aa

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu predstavio je sinoć bezbednosnom kabinetu dokument o principima, odnosno planovima za upravljanje Gazom nakon rata, sa ciljem da se umesto Hamasa postave "lokalni zvaničnici" koji nisu povezani sa terorizom, te upravljaju službama u Pojasu, piše "Times of Israel".

Dokument koji je naknadno objavljen, u velikoj meri predstavlja skup principa koje je premijer Netanjahu izgovarao od početka rata, ali je on prvi put predstavljen kabinetu na odobrenje.

Uspostavljanje "tampon zone" i zatvaranje granice sa Egiptom

Više od četiri meseca Netanjahu je odlagao bezbednosne sastanke u vezi sa takozvanim "danom posle" rata, strahujući da bi to moglo da dovede do lomova u njegovoj uglavnom desničarskoj koaliciji. Neki od njegovih krajnje desničarskih saradnika iz koalicije bi mogli da iskoriste takve susrete za zalaganje za ponovno uspostavljanje izraelskih naselja u Gazi i stalnu izraelsku kontrolu nad Pojasom - što je politika kojoj se premijer Netanjahu protivi i koja bi sigurno dovela do rasipanja podrške Izraelu na Zapadu.

Ono gde je pak, Netanjahu bio isključiv jeste u stavu da neće dozvoliti da se palestinske vlasti vrate i upravljaju Gazom. Izjavu je potkrepio tvrdnjama da neće dozvoliti Palestinsku samoupravu u svom sadašnjuem obliku, ali da bi Izrael mogao da prihvati reformiranu Palestinsku samoupravu, onakvu kakvu je Bajdenova administracija forsirala.

U drugoj izjavi, međutim, Netanjahu je odbio da Gaza postane "Fatahstan", misleći na političku partiju na čelu sa predsednikom Palestinske uprave Mahmudom Abasom.

"Times of Israel" navodi da je primetno da dokument o principima koji je Netanjahu predstavio u četvrtak uveče ne navodi izričito ime Palestinske samouprave, niti uključuje njeno postojanje u posleratnoj upravi Gaze.

Dokument počinje kratkoročnim planovima, a to su da će Izraelska vojska nastaviti rat do postizanja svojih ciljeva, kao i da će zadržati neograničenu slobodu delovanja u celom Pojasu kako bi sprečio ponovni nastavak terorističkih organizacija.

U planu se navodi da će Izrael nastaviti sa svojim već pokrenutim projektom uspostavljanja sigurnosne tampon zone na palestinskoj granici Pojasa, dodajući da će ona ostati na snazi "sve dok za to postoji bezbednosna potreba".

Ovaj plan je direktno u suprotnosti sa jednim od principa Bajdenove administracije za posleratnu Gazu, u kojem se navodi da teritorija enklave neće biti smanjena.

Ovaj dokument do sada nudi najkonkretnije detalje u vezi sa planovima Izraela za granicu između Egipta i Pojasa Gaze. U njemu se navodi da će Izrael "nametnuti zatvaranje" južne granice kako bi se sprečilo "oživljavanje terorističkih aktivnosti".

Abas i dalje najbolji izbor za SAD

Krajem decembra niz najviših američkih zvaničnika putovao je na Zapadnu obalu i sastajao se sa predsednikom Palestinske samouprave Mahmudom Abasom.

Kako Abasov legimitet neprestano podriva izgradnja izraelskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, mnogi Palestinci njegovu administraciju smatraju korumpiranom, nedemokratskom i nerealnom.

Međutim, nakon Hamasovih napada na Izrael 7. oktobra, američki predsednik Džo Bajden je jasno stavio do znanja da želi da vidi revitalizovane palestinske vlasti - kojima Abas upravlja od 2005, preuzmu kontrolu u Gazi kada se sukob završi, ujedinjujući uprave sa Zapadnom obalom.

Džejk Salivan, Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost, sastao se nedavno sa Abasom kako bi ga pozvao da sprovede brze reforme.

I državni sekretar Entoni Blinken rekao je novinarima nakon sastanka sa Abasom krajem novembra da su razgovarali o potrebi za reformama, ali trojica palestinskih zvaničnicka je potom reklo da su se na stolu našli i predlozi Vašingtona da Abas ustupi deo svoje kontrole nad vlastima.

Prema predlozima koji su izneseni, Abas bi morao da imenuje zamenika, prepusti šira izvršna ovlašćenja svom premijeru i uvede nove ličnosti u rokovodstvo organizacije, rekkli su za Rojters regionalni izvori.

U intervjuu za Rojters Abas je rekao da je spreman da "osveži" palestinske vlasti novim liderima i održi izbore - koji su suspendovani otkako je Hamas osvojio poslednje glasanje 2006. i potisnuo Palestinsku samoupravu iz Gaze, samo pod uslovom da postoji obavezujući međunarodni sporazum koji bi doveo do stvaranja palestinske države.

To je nešto što su izraelski premijer Benjamin Netanjahu i njegova ekstremno desničarska koalicija odbili da priznaju.

Premda Abas prihvata da se njegova duga vladavina bliži kraju, on i drugi palestinski lideri kažu da SAD, ključni strateški saveznik Izraela, moraju potisnuti Netanjahovu vladu kako bi se realizovalo osnivanje palestinske države koja bi obuhvatala Gazu, Zapadnu obalu i istočni Jerusalim.

Štaviše, Vašington je apelovao na Jordan, Egipat i zalivske države, koje imaju neki uticaj na Palestinsku samoupravu, da ubede Abasa da hitno nastavi institucionalne reforme kako bi se pripremio za "dan posle", izjavila su četiri američka izvora, prenosi Rojters.

Američki zvaničnici priznaju međutim, da Abas ostaje jedina realistična palestinska liderka figura za sada, uprkos tome što je nepoularan među Palestincima i nema poverenja u Izrael.