Najgori scenariji sukoba Izrael-Iran: Kako bi eskalacija uticala na svet i region?
Komentari
15/06/2025
-14:02
Sukob između Izraela i Irana trenutno je ograničen na ove dve zemlje. U Ujedinjenim nacijama i na drugim mestima čuju se brojni pozivi na uzdržanost. Ali šta ako ti pozivi ostanu bez odjeka? Šta ako se borbe pojačaju i prošire?
BBC donosi analizu koji su scenariji mogući u razvoju krize koja preti da pretvori ceo region u pepeo, a da posledično izazove i sukob širih razmera.
Šta ako SAD budu uvučene u sukob?
Uprkos poricanjima SAD, Iran očigledno veruje da su američke snage podržale i bar prećutno odobrile izraelske napade. Iran bi mogao da gađa američke ciljeve širom Bliskog istoka – poput kampova specijalnih snaga u Iraku, vojnih baza u Zalivu ili diplomatskih misija u regionu.
Iako su iranske proksi snage, poput Hamasa i Hezbolaha, značajno oslabljene, iranske milicije u Iraku ostaju naoružane i netaknute.
SAD su se plašile ovakvih napada i povukle deo svog osoblja. U javnim porukama, Amerika je jasno upozorila Iran na posledice bilo kakvog napada na američke ciljeve. Ali šta ako, recimo, američki građanin pogine u Tel Avivu ili negde drugde?
Tanjug/AP/Alex Brandon
Američki predsednik, Donald Tramp bi u tom slučaju mogao da bude primoran da reaguje. Već duže postoje optužbe na računa izraelskog premijera Benjamina Netanijahua da želi da uvuče SAD u sukob kako bi mu pomogle da pobedi Iran. Vojni analitičari kažu da samo SAD imaju bombardere i bombe za razbijanje bunkera koje mogu prodreti do najdubljih iranskih nuklearnih postrojenja, poput onog u Fordou.
Tramp je svojoj MAGA bazi obećao da neće započinjati nove "večite ratove" na Bliskom istoku, ali mnogi republikanci podržavaju izraelsku vladu i njen stav da je sada trenutak za promenu režima u Teheranu.
Povezane vesti
Ako Amerika postane aktivni učesnik u borbi, to bi bio ogroman korak ka eskalaciji sa dalekosežnim i potencijalno razornim posledicama.
Šta ako Zalivske zemlje budu uvučene u sukob?
Ako Iran ne uspe da ošteti dobro zaštićene izraelske vojne ciljeve, mogao bi da usmeri svoje rakete na lakše mete u Zalivu, posebno na zemlje za koje smatra da su godinama pomagale njegove neprijatelje.
U regionu postoji mnoštvo energetskih i infrastrukturnih meta – setimo se da je Iran 2019. godine optužen za napad na saudijske naftne platforme, a njihovi saveznici Huti pogodili su mete u UAE 2022. godine.
TANJUG/AP/Majdi Mohammed/Abdel Kareem Hana
Otada je došlo do izvesnog pomirenja između Irana i nekih zemalja u regionu, ali ove zemlje i dalje na svojoj teritoriji imaju američke vazduhoplovne baze, a neke su prošle godine diskretno pomogle u odbrani Izraela od iranskog raketnog napada.
Ako Zaliv bude napadnut, ove zemlje bi mogle zatražiti da američki borbeni avioni brane ne samo Izrael, već i njih.
Šta ako Izrael ne uspe da uništi iranske nuklearne kapacitete?
Šta ako izraelski napad propadne? Šta ako su iranska nuklearna postrojenja preduboko i previše zaštićena? Šta ako 400 kilograma iranskog uranijuma obogaćenog na 60 odsto – nuklearnog goriva koje je na korak od kvaliteta potrebnog za stvaranje oružja, dovoljnog za desetak bombi – ne bude uništeno?
Smatra se da je ovaj materijal možda skriven duboko u tajnim rudnicima. Izrael je možda eliminisao neke iranske nuklearne stručnjake, ali nikakve bombe ne mogu uništiti iransko znanje i ekspertizu.
Youtube/CGTN/Screenshot
Povezane vesti
Šta ako izraelski napad ubedi iransko rukovodstvo da je jedini način da odvrati dalje napade što brži razvoj nuklearnog oružja? Šta ako novi vojni lideri u Teheranu budu smeliji i manje oprezni od svojih prethodnika? U najmanju ruku, to bi moglo naterati Izrael na dodatne napade, uvlačeći region u začarani krug udara i protivudara. Izraelci imaju surov izraz za ovu strategiju, zovu je "košenje trave".
Globalni ekonomski šok
Cena nafte već raste. Šta ako Iran pokuša da zatvori Hormuški moreuz, dodatno ograničavajući transport nafte? Šta ako Huti u Jemenu, s druge strane Arabijskog poluostrva, udvostruče svoje napade na brodove u Crvenom moru? Oni su poslednji iranski proksi saveznici, poznati po nepredvidivosti i sklonosti velikim rizicima.
Mnoge zemlje već pate od krize troškova života. Rast cena nafte dodatno bi podstakao inflaciju u globalnom ekonomskom sistemu koji već škripi pod teretom Trampovog carinskog rata. I ne zaboravimo da je jedini koji profitira od rasta cena nafte predsednik Rusije Vladimir Putin, koji bi odjednom dobio milijarde dolara više za finansiranje rata protiv Ukrajine.
Povezane vesti
Šta ako se desi pad iranskog režima i vakuum moći?
Šta ako Izrael uspe u svom dugogodišnjem cilju da sruši islamski revolucionarni režim u Iranu? Netanijahu tvrdi da mu je primarni cilj uništavanje iranskih nuklearnih kapaciteta, ali je juče jasno stavio do znanja da je njegov širi cilj promena režima.
Obratio se "ponosnom narodu Irana", rekavši da njegov napad "utire put ka njihovoj slobodi" od onoga što je nazvao "zlim i represivnim režimom".
Tanjug/Office of the Iranian Supreme Leader via AP
Rušenje iranske vlade možda zvuči privlačno za neke u regionu, posebno za deo Izraelaca. Ali kakav vakuum bi to ostavilo? Kakve bi bile nepredviđene posledice? Kako bi izgledao građanski sukob u Iranu? Mnogi se sećaju šta se desilo u Iraku i Libiji kada su snažne centralizovane vlade uklonjene.
Mnogo toga zavisi od toga kako će se ovaj sukob razvijati u narednim danima. Kako i koliko snažno će Iran uzvratiti? I koliko uzdržanosti, ako je uopšte bude, SAD mogu nametnuti Izraelu? Od odgovora na ova dva pitanja zavisiće mnogo toga, zaključuje britanski medij.
Komentari (0)