Da li Iran šalje signale za pregovore: Oštećen nuklearni program, ubijeni vojni i naučni lideri
Komentari16/06/2025
-19:03
Nakon izraelskih napada na iranska nuklearna postrojenja i ubistava ključnih vojnih i naučnih figura, Iran šalje prve signale spremnosti na povratak za pregovarački sto. Da li su napadi pogodili srž iranskog nuklearnog programa, šta je cilj izraelske akcije i kako se svet pozicionira u novom sukobu na Bliskom istoku – za Euronews Srbija analizirao je Mijat Kostić iz organizacije Novi treći put.
Na pitanje da li je Iran i dalje sposoban da razvije nuklearno oružje, Kostić kaže da se to ne može sa sigurnošću tvrditi, jer Iran ne objavljuje pouzdane informacije.
"Čuli smo da su pogođena nuklearna postrojenja blizu Isfahana, ali ne znamo u kojoj meri su uništena. Ipak, indikativna je izjava iranskog ministra spoljnih poslova koji je rekao da je Iran spreman za pregovore ako Izrael prekine napade", istakao je Kostić.
On ocenjuje da bi ta izjava mogla značiti da je nuklearni program pretrpeo ozbiljna oštećenja, pa Iran traži izlaznu strategiju kroz diplomatiju.
Cilj Izraela: Sprečiti nuklearnu bombu
Izrael tvrdi da su napadi bili preventivni, kako bi se zaustavila izgradnja nuklearnog oružja u Iranu. Kostić objašnjava da je obogaćivanje uranijuma u Iranu dostiglo 60 odsto, što je daleko iznad granice za civilne svrhe, ali ispod praga za nuklearnu bombu od 90 odsto.
"Iran pravda svoj nuklearni program nacionalnom bezbednošću, ali ne postoji poverenje - ni Amerika ni Izrael ne veruju da Iran neće razviti bombu, niti Iran veruje da neće biti ugrožen ako to ne uradi", navodi on.
Kostić podseća da je Iran uzvratio izraelskim napadima u dosad najvećem intenzitetu, uključujući i napade na civilne ciljeve.
Povezane vesti
"Iran je napao i Tel Aviv i izraelska odbrambena postrojenja, ali pitanje je koliko kapaciteta ima da ide dalje, jer je u napadima izgubio vođe Revolucionarne garde, načelnika generalštaba i dva ključna nuklearna naučnika", kaže Kostić.
Dodaje i da su pogođena sedišta obaveštajnih službi i vazduhoplovnog rukovodstva, što dodatno slabi iranske sposobnosti.
Iran bez ključnih saveznika
Prema Kostiću, Iran je trenutno u mnogo slabijoj poziciji nego što režim želi da prikaže.
"SAD su poslale flotilu u region, a zemlje poput Saudijske Arabije, UAE, Katara i Jordana spremne su da reaguju ako Iran ponovo napadne. Takođe, Sirija – ključni kopneni saveznik Irana – više nije faktor, jer je Asadov režim pao", navodi on.
Govoreći o ulozi američkog predsednika Donalda Trampa, Kostić navodi da su odnosi Amerike i Izraela tradicionalno bliski, ali da postoje i znaci neslaganja.
"Tramp nije posetio Izrael tokom turneje, što je signal Netanjahuu da je možda otišao predaleko. Izrael vrši vojni pritisak, dok SAD pokušavaju da zadrže diplomatski kanal", objašnjava Kostić.
Rusija, iako saveznik Irana, ima specifične odnose i sa Izraelom, što je, prema Kostiću, stavlja u poziciju neutralnog posrednika.
Povezane vesti
"Putin je već apelovao na Netanjahua da deeskalira situaciju. Iran kupuje rusku vojnu opremu, ali Rusija želi da sačuva odnose i sa Izraelom, te bi mogla igrati ulogu posrednika", navodi on.
Mogući izlaz – kompromis i pojačane inspekcije
Kostić ocenjuje da je ključno pitanje poverenja. Idealno rešenje bilo bi da Iran zadrži civilni nuklearni program uz međunarodni nadzor, ali da se obaveže da neće razvijati oružje.
"Strah režima je da bi bez nuklearnog arsenala nacionalna bezbednost Irana bila ugrožena, kao što se desilo Libiji. Potrebno je pronaći kompromis koji bi omogućio mir i sigurnost za sve strane", zaključuje Kostić.
Povezane vesti
Više o temi pogledajte u videu iznad teksta.
Komentari (0)