Eskalacija sukoba na Bliskom istoku: Marković za Euronews Srbija o mogućem odgovoru Irana

Komentari

Euronews Serbia

Autor: Euronews Srbija

22/06/2025

17:28

veličina teksta

Aa Aa

Američki napad na iranske nuklearne objekte označava dramatičnu eskalaciju sukoba na Bliskom istoku, nakon što je predsednik Donald Tramp odbacio diplomatski rok i pridružio se izraelskoj ofanzivi. Iran preti odmazdom, uključujući zatvaranje Ormuskog moreuza i napade na američke baze, dok Rusija i Kina signaliziraju podršku Teheranu.

O razlozima američke odluke za napad, mogućem odgovoru Irana i širim globalnim implikacijama za Euronews Srbija je govorio Nikola Marković, analitičar iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Uzroci američke intervencije

Marković na prvom mestu objašnjava da je odluka o napadu usledila nakon izraelske ofanzive i zabrinutosti SAD zbog iranskog odgovora.

"Tramp je prvo dao rok 60 dana, ako se sećate, za te pregovore koji su se odvijali između američke i iranske delegacije, prvo u Omanu, odnosno u Muskatu, u glavnom gradu Omana, pa nakon toga u Rimu. Održano je pet sesija, nakon toga Izrael se odlučio da deluje ofanzivno, da iznenadi Iran i uspeo u tome", rekao je Marković.

Marković naglašava početnu dinamiku sukoba.

"Naime, u početku, kako primećuju neki analitičari, u prvih 3-4 dana sukoba Irana i Izraela, ovog direktnog, nakon 13. juna, Izrael je imao ozbiljnu inicijativu i do tog dana analitičari su procenjivali da je on izvršio pet puta više udara na Iran nego što je Iran izvršio na teritoriju Izraela", objašnjava Marković.

Pitanje koje se nameće je šta je motivisalo američku intervenciju.

"Međutim, stvari su se promenile i Iran je uspeo da dosta ošteti izraelski protivazdušni sistem. Amerikanci su sigurno bili zabrinuti i nije slučajno što su grupisali ovoliki broj trupa. Tri njihova nosača aviona su na ovom prostoru, odnosno dva su direktno uključena u odvraćanje Irana, treći stoji u pozadini i Britanci su poslali svoja dva nosača aviona sa zadatkom da pomažu Izraelu u tom odvraćanju Irana. Tako da nije slučajno što su se odlučili da baš sada udaraju", kaže Marković.

Marković upozorava na pravne implikacije.

"Međutim, vrlo je važno da ukažemo da je ovim prekršeno međunarodno pravo, da nije konsultovan ni Savet bezbednosti, da je prekršena povelja Ujedinjenih nacija, pre svega tu mislim na član 2, gde se govori o miroljubivom rešavanju sukoba i na osnovu te povelje Iran ima pravo da se pozove na član 51 Ujedinjenih nacija, gde se govori da država ima pravo da se brani, odnosno pravo na samoodbranu. To je isto ono pravo na koje se Izrael pozivao kad ga je napao Hamas 7. oktobra, ako se sećate", rekao je Marković.

Mogući iranski odgovor

Marković razmatra potencijalne iranske reakcije, uključujući zatvaranje Ormuskog tesnaca i napade na američke baze. On ističe diplomatske poteze iranskog zvaničnika Arakčija i neodređenost njegovih izjava.

"Videli smo izjave Arakčija, on je bio dosta neodređen i za to postoji razlog. Arakči naime sad se nalazi u Istanbulu i nakon Istanbula putuje za Moskvu. On je bio dosta neodređen, verovatno zbog toga što on nije imao detaljne informacije o držanju vlade i odluke najvećih državnih zvaničnika, ali ja sam siguran da će verovatno doći do nekog odgovora na američku stranu, pošto je već gađan danas Tel Aviv i izraelske pozicije. Ja sam siguran da će doći i do nekog odgovora ka američkoj strani", rekao je Marković.

Marković predviđa strateške opcije Irana.

"Naime, postoji više načina da se odgovori, to je zatvaranje Ormuskog tesnaca gde je velika količina, procenjuje se trećina svetskog izvoza nafte dnevno prođe kroz taj tesnac. Naime, on je plovan samo tri kilometra i ne postoje međunarodne vode. Iran i Oman mogu lako da kontrolišu taj prostor, odnosno mogu da zatvore moreuz i da naprave jedan ozbiljan potres na čitavoj svetskoj privrednoj i političkoj sceni", objašnjava Marković.

Pitanje koje se postavlja je gde bi Iran mogao napasti.

"Pored toga, mogu da gađaju američke baze, pre svega u Iraku i u istočnom delu Sirije. Mogu da gađaju Kuvajt i Bahrein. U Bahreinu se naime nalazi komanda vazduhoplovnih snaga američke vojske na Bliskom istoku, dok se u Kataru nalazi komanda pete flote, mada ja mislim da baze u Kataru neće biti gađane zato što Katar se koristi kao posredni centar u diplomatiji, odnosno strana koja meditira između dve strane i više puta je koristila i u rešavanju palestinskog sukoba i u rešavanju pregovora sa drugim arapskim zemljama i sa Iranom", kaže on i nastavlja:

"Više preferiram kao odgovor ako dođe uopšte do napada sa iranske strane na američke baze, da to bude Bahrein, Kuvajt, Irak ili istočna Sirija. Odbacujem mogućnost da dođe do napada na Katar ako se tu nalazi komanda o kojoj sam govorio", kaže Marković.