Posle pompezne najave, ništa od Budimpešte, zasad: Zašto Trampov "recept za mir" iz Gaze ne deluje na Ukrajinu
Komentari
22/10/2025
-18:00
Najave predstojećeg samita između lidera Sjedinjenih Američkih Država i Rusije bile su, kako se sada čini, prilično preuveličane. Samo nekoliko dana nakon što je američki predsednik Donald Tramp rekao da planira sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Budimpešti - "za otprilike dve nedelje" - samit je odložen na neodređeno vreme. Otakazan je i preliminarni sastanak najviših diplomata dve zemlje Marka Rubija i Sergeja Lavrova.
"Ne želim da imam beskoristan sastanak. Ne želim da gubim vreme, pa ćemo videti šta će se dogoditi", rekao je Tramp novinarima u Beloj kući u utorak.
Samit koji se čas najavljuje, čas otkazuje, najnoviji je preokret u Trampovim nastojanjima da posreduje u okončanju rata u Ukrajini – temi na koju je američki predsednik ponovo usmerio pažnju nakon što je dogovorio primirje i razmenu talaca u Gazi, piše BBC.
Dok je prošle sedmice u Egiptu govorio povodom postignutog sporazuma o primirju, Tramp se obratio Stivu Vitkofu, svom glavnom pregovaraču, s novim zahtevom.
"Moramo završiti s Rusijom", rekao je.
Međutim, okolnosti koje su omogućile proboj u Gazi za Vitkofa i njegov tim možda će biti teško ponoviti u ratu u Ukrajini, koji traje skoro četiri godine, navodi BBC.
Manje poluga moći
Prema rečima Vitkofa, ključ za postizanje dogovora bila je odluka Izraela da napadne Hamasove pregovarače u Kataru. Taj potez je razbesneo arapske saveznike Amerike, ali je Trampu dao polugu moći da izvrši pritisak na izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da pristane na dogovor.
Povezane vesti
Tramp je imao koristi od dugogodišnje podrške Izraelu još od svog prvog mandata, uključujući odluku da premesti američku ambasadu u Jerusalim, promeni stav SAD o legalnosti izraelskih naselja na Zapadnoj obali i, u skorije vreme, njegovu podršku izraelskoj vojnoj kampanji protiv Irana.
Zapravo, američki predsednik je popularniji među Izraelcima nego Netanjahu – pozicija koja mu je dala jedinstven uticaj na izraelskog lidera.
Kada se tome dodaju Trampove političke i ekonomske veze sa ključnim arapskim akterima u regionu, on je imao obilje diplomatske moći da iznudi dogovor.
Nasuprot tome, u ratu u Ukrajini Tramp ima znatno manje poluga moći. Tokom proteklih devet meseci, kolebao se između pokušaja da izvrši pritisak na Putina, pa zatim na Zelenskog – sve to, čini se, bez većeg efekta, piše Entoni Zarčer, dopisnik iz Severne Amerike.
Tramp je pretio uvođenjem novih sankcija na izvoz ruske energije i najavljivao isporuke novih dalekometnih oružja Ukrajini. Ali je takođe priznao da bi takvi potezi mogli da poremete globalnu ekonomiju i dodatno eskaliraju rat.
Tanjug/AP/Alex Brandon
U međuvremenu, predsednik je javno kritikovao Zelenskog, privremeno obustavio deljenje obaveštajnih podataka s Ukrajinom i suspendovao isporuke oružja toj zemlji – da bi potom popustio pod pritiskom zabrinutih evropskih saveznika, koji upozoravaju da bi kolaps Ukrajine mogao destabilizovati ceo region.
"Tramp voli da ističe svoju sposobnost da sedne za sto i postigne dogovor, ali njegovi sastanci licem u lice s Putinom i Zelenskim nisu, izgleda, doveli rat ni korak bliže rešenju", navodi BBC.
Povezane vesti
Putin možda zapravo koristi Trampovu želju za postizanjem dogovora – i njegovo verovanje u lične pregovore – kao sredstvo da utiče na njega.
U julu, Putin je pristao na samit na Aljasci baš u trenutku kada je delovalo da će Tramp odobriti paket sankcija koji je podržao republikanski Senat. Ta uredba je potom stavljena na čekanje.
Prošle nedelje, dok su se širili izveštaji da Bela kuća ozbiljno razmatra slanje krstarećih raketa "tomahavk" i protivvazdušnih sistema Patriot u Kijev, ruski lider je pozvao Trampa, koji je zatim najavio mogući samit u Budimpešti.
Sutradan, Tramp je ugostio Zelenskog u Beloj kući, ali je sastanak, prema izveštajima, bio napet i završen bez konkretnih rezultata.
Tramp je insistirao da ga Putin ne koristi.
"Znate, mene su kroz život pokušavali da izigraju oni najbolji – i opet sam izašao kao pobednik", rekao je.
Ali ukrajinski lider je kasnije ukazao na redosled događaja.
"Čim je pitanje dugometne podrške za nas – za Ukrajinu – postalo malo udaljenije, Rusija je gotovo automatski izgubila interesovanje za diplomatiju", rekao je.
Tako je, u roku od samo nekoliko dana, Tramp prešao od razmatranja slanja raketa Ukrajini do planiranja samita u Budimpešti s Putinom, dok je u četiri oka vršio pritisak na Zelenskog da se odrekne celog Donbasa – uključujući teritorije koje Rusija nije uspela da osvoji, ističe BBC.
Na kraju se odlučio da pozove na prekid vatre duž trenutnih linija fronta – što Rusija odbija da prihvati.
"Tokom predizborne kampanje prošle godine, Tramp je obećavao da može okončati rat u Ukrajini za svega nekoliko sati. Od tada je odustao od tog obećanja, priznajući da je završetak rata teži nego što je očekivao. To je bilo retko priznanje ograničenja njegove moći – i težine pronalaženja mirovnog okvira u situaciji kada nijedna strana ne želi, niti može sebi priuštiti, da odustane od borbe", navodi se u tekstu.
Pripreme za samit Tramp-Putin u Budimpešti i dalje traju
Pripreme za mirovni samit između predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i predsednika Rusije Vladimira Putina u Budimpešti i dalje su u toku, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban.
Na svom nalogu na Fejsbuku, Orban je napisao da je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto trenutno u Vašingtonu i da se razgovori nastavljaju, iako datum sastanka još uvek nije utvrđen, preneo je Rojters.
"Samit će biti održan kada za to dođe vreme", poručio je Orban.
Komentari (0)