Mitrović za Euronews Srbija: Sankcije Rusiji neće zaustaviti rat ni značajno uticati na Moskvu i svetsko tržište nafte
Komentari23/10/2025
-20:19
Američke sankcije Rusiji neće imati značajan uticaj na Moskvu niti na tok rata u Ukrajini, ocenila je danas Dragana Mitrović, profesorka Fakulteta političkih nauka.
"Mislim da niko neće prestati da kupuje ruske energente. Ranije smo imali vodeće globalne proizvođače nafte, poput Venecuele i Irana, koji su decenijama pod sankcijama, a njihova nafta je i dalje nalazila put do kupaca. Ekonomski život se ne može zaustaviti sankcijama nafte koja je svima potrebna za privredu, vojsku i svakodnevni život. Svako je morao kupovati. Ako ne može legalno, posegnuće za ilegalnim načinima", rekla je Mitrović za Euronews Srbija.
Ona je dodala da sankcije, poput onih koje je Evropska unija uvela, ciljaju tzv. sivu flotu, odnosno neregistrovane ruske brodove i tankere.
"Neki brodovi su stavljeni pod sankcije i ne mogu pristajati u određenim lukama, ali postoje luke u koje svakako mogu stići, dobiti novo ime i dokumentaciju, i nafta i dalje dolazi do kupaca. To će samo poskupeti energente i eventualno umanjiti ruske prihode, ali neće promeniti osnovnu situaciju", objašnjava profesorka.
Euronews
U Kini je došlo do najveće kadrovske smene u Centralnom komitetu Komunističke partije u poslednjih osam godina, što označava istrage i isključenje brojnih visokih zvaničnika zbog korupcije.
"Pa nije to neka uobičajena smena, recimo smena generacija ili je došlo vreme, nekom je istekao mandat, neko je otišao u penziju i slično, nego je značajan broj vodećih kadrova u Kini, članova predsedništva, prezidijuma centralnog komiteta, pa i u ovom slučaju čitavog centralnog komiteta videli smo možda na ovom plenumu, i samog vrha nedostaje jedno 11-12 kadrova, uključujući prvog čoveka vojske, odnosno čoveka broj - dva, odmah iza Si Đinpinga u centralnoj vojnoj komisiji. Takođe i od samog centralnog komiteta, mislim da preko 200 i nešto članova, jedno 15-ak ih nedostaje, pa su oni zamenjeni takozvanim rezervnim članovima koji inače postoje. Dakle, to je ta, da kažemo - smena", kaže ona.
"Partija ostaje ključna snaga koja pokreće Kinu i društvo"
Inače, protiv njih se vode istrage zbog korupcije. Kada disciplinska komisija, inače i na ovom plenumu, prema onome što je državna kineska agencija SINHUA prenela, vode se postupci i oni su isključeni. Neki su ranije kažnjeni, a sada je četvrti plenum Centralnog komiteta Komunističke partije samo kao nadležno partijsko telo potvrdio da su oni isključeni iz partije i naravno iz ovih vrhovnih partijskih tela.
Povezane vesti
"Ovaj četvrti plenum, pogotovo u ovom momentu, jer se do kraja 2025. završava 14. petogodišnji plan ekonomskog i društvenog razvoja, ima zadatak da da glavne smernice i osnovni sadržaj budućeg petogodišnjeg plana koji tek treba da se razradi. Partija je ta koja odlučuje, koja daje osnovne ideje i koja vodi zemlju. Tako se i kaže u zaključcima - partija ostaje ključna snaga koja pokreće Kinu i društvo", ističe ona.
Navodi da tek na zasedanju Kineskog narodnog kongresa narednog proleća videćemo kako će izgledati taj plan. Sjedinjene američke države nisu pomenute, jer Kinezi se ne bave takvim stvarima direktno. Međutim, jedna od bitnijih stvari u dokumentima jeste postizanje samodovoljnosti, na primer u proizvodnji poluprovodnika i visokoj tehnologiji, kao i ostvarivanje digitalne nezavisnosti.
"Kina želi da postane otpornija na neželjena dejstva geopolitičkih udara sa svetske scene. A tu možemo prepoznati i uticaj Sjedinjenih američkih država koje vode trgovački i tehnološki rat protiv Kine još od vremena prvog Trampovog mandata, preko Bajdenove administracije", priča Dragana Mitrović.
Tanjug/AP
Kina je, kako kaže, morala da pronađe načine da održi ekonomski rast, koji je i dalje vrlo važan. U ovom petogodišnjem planu možda neće biti istaknuti konkretni numerički ciljevi rasta, ali Kina ima jasne dugoročne planove.
"Na primer, bruto domaći proizvod po glavi stanovnika iz 2020. godine, koji je bio oko 13.000 dolara, treba da se udvostruči do 2035. godine, kako bi Kina postala razvijena socijalistička ekonomija. Do 2049. godine, na stogodišnjicu proglašenja Narodne republike, cilj je da nivo prihoda po glavi stanovnika bude preko 26.000 dolara. To naravno zahteva tehnološko unapređenje i rast domaće potrošnje, koji trenutno nije sjajan zbog niza kriza - od kovida do problema na tržištu nekretnina. Međutim, država ulaže masovno u napredni tehnološki razvoj i koncentriše resurse. Zato je ovaj plan ponovo od velike važnosti", navodi.
Tanjug/AP
O očekivanjima od sastanka Si Đinpinga i Donalda Trampa koji bi trebalo da se održi na marginama samita u Južnoj Koreji kaže:
"Videli smo reakcije američkog predsednika – prvo se veoma radovao tom susretu, zatim je rekao da možda do njega neće doći, pa da će ipak doći. Takođe, bilo je najava o sankcijama i carinama koje Kina planira da uvede od 1. novembra, čak do 155%, ali je i to pod znakom pitanja jer timovi za pregovore intenzivno rade. Ne mogu sa sigurnošću reći da li će to biti sastanak sa punim dnevnim redom ili više kurtoazni susret sa nekoliko sigurno dogovorenih tema. Dogovor o uzvratnoj poseti američkog predsednika Pekingu je ono čemu se Tramp nada", kaže ona.
Povezane vesti
Kina je, ističe MItrović, uzvratila oštrim kontramerama na američke carine i druge restriktivne mere, uključujući zabrane za neke kineske kompanije i ograničenja za ulazak kineskih brodova u američke luke.
"Spektar protekcionističkih mera je širok. Sada se očekuje da Kina smanji kupovinu ruske nafte, dok Amerikanci pritiskaju Japan da ne kupuje ruski gas. Zanimljivo je da Tajvan rekordno kupuje rusku naftu. Američki predsednik će na samitu ASEAN-a u Maleziji, a potom u Južnoj Koreji, imati susrete sa važnim liderima i grupacijama zemalja bitnim za američke interese i korporacije. Ovaj susret sa kineskim liderom ima posebnu težinu jer se radi o dve najveće svetske ekonomije", rekla je i dodala:
"Amerika zavisi od Kine u uvozu retkih zemeljskih minerala, ali i izvoz zavisi od Kine, na primer u oblasti magneta, kineskog gasa, soje i mesa iz SAD. Kina sada pokazuje da ima odgovore na američke protekcionističke metode i da razgovor može biti vođen na nivou ravnopravnih partnera, u potrazi za rešenjima, a ne pod pritiskom. Nažalost, ovo je retkost u američkoj diplomatiji – njihovi partneri su često u strahu šta će sledeće uslediti nakon susreta sa američkim predsednikom".
Komentari (0)