Reforma Saveta bezbednosti: Šta traže afričke zemlje i zašto sve zapne na pitanju veta?
Komentari23/12/2025
-19:00
Egipatski predsednik Abdel Fatal el Sisi ponovio je na ministarskoj konferenciji Rusija-Afrika u Kairu da treba menjati strukturu Saveta bezbednosti kako bi se čuo glas Afrike i da svetski poredak, kako je rekao, bude više pluralistički. Čini se da bi u tom zahtevu glas iz Afrike mogao da dobije i podršku Moskve.
Promene u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija nije zahtev samo afričkih država. Još ranije, Japan, Nemačka, Brazil i Indija tražili su da se poveća broj stalnih članica. Trenutno, pet zemalja je stalna članica SB, dok se njih deset rotira.
Govoreći o mogućoj reformi Saveta bezbednosti novinarka i kolumnistkinja Euronews Srbija Vesna Knežević rekla je da su razgovori o tome počeli praktično odmah pedesetih godina.
"Najbliže se došlo do reforme 2004. godine kada je grupa, tu su bili Nemačka, Brazil, Indija i Japan, tražila da se kooptiraju među stalne članice, ali bez prava na veto. Znači nisu pristajali, oni su nudili kompromis da nemaju veto. Plus su zapravo u igri tada već bile afričke zemlje, naravno, i to Nigerija, Južna Afrika, eventualno Egipat. Afrička unija tražila je dve stolice za svoje članice, ali Afrička unija je insistirala na punom paketu. Oni su zahtevali to proširenje Saveta bezbednosti, da nove članice poseduju i pravo veta. I tu je zapravo stvar propala", rekla je ona.
Kako je dodala, ne vidi šanse da se nešto promeni.
"Da bi se promenila situacija, da bi se promenila struktura Saveta bezbednosti, naravno uključujući pravo veta, bilo bi je neophodno da se u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija kvalifikovanom većinom, znači dvotrećinskom većinom, promeni povelja Ujedinjenih nacija i da se onda zapravo te promene usvoje, ratifikuju. To bi još sve nekako išlo, ali onda dolazi da svaka od pet stalnih, od zemalja koje poseduju pravo veta, da ona mora da se saglasi. Ja ne vidim u ovom trenutku bilo kakvu mogućnost da bi recimo SAD, Velika Britanija ili Francuska kao zemlje koje poseduju pravo veta, da bi se one saglasile s time da se pravo veta da Brazilu ili Indiji ili Nigeriji ili Egiptu. Tako da tu zapravo stvar stalno pada. Postoji još jedan reformski koncept, a to je da se Savet bezbednosti, koje trenutno znači ima 15 članova, proširi sa novim stalnim članicama, polu-stalnim, semi stalnim članicama koje bi se birale na četiri godine plus, onda je moguć ponovni izbor. Ali opet, pravo veta ne dolazi u pitanje zato što bi ovih pet zemalja koje imaju veto morale da se saglase. Ne vidim načina da se saglase svi", rekla je ona.
Pravo veta, kako dodaje, zemlje su dobile 1945. godine kada je osnovan Savet bezbednosti kao jedna od šest delova Ujedinjenih nacija, to je bio poredak pobednika.
Povezane vesti
"To je bilo vreme velike katarze, kada se mislilo da više nikada neće biti rata i da tih pet zemalja sa različitim političkim sistemom, da će uvek biti dovoljno mudre, baš zbog toga što se dogodilo u Drugom svetskom ratu, pa što se dogodilo pre toga u Prvom svetskom ratu kad je propalo veće naroda, da će biti dovoljno mudre da u kompromisima spreče izbijanje novih sukoba", rekla je ona.
Kako kaže, ne vidi mogućnost da se neko odrekne tog prava.
"Ja ne vidim načine da je situacija takva u Ujedinjenim nacijama, da je takvo nešto moguće. Osim toga i to prava veta videli smo kako se vrlo fleksibilno može tumačiti, vrlo fleksibilno može interpretirati. 1999. godina je Srbija bombardovana bez odluke Saveta bezbednosti. Znači, tu je onda i generalno niska vrednost mira. Ako pogledate,ne samo Ujedinjene nacije, pogledajte OEBS, Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju u Beču. Ona je praktično zadnje četiri godine mrtva, sahranjena. Ona ne postoji. Diplomate iz Evrope, te proširene Evrope, dolaze u Beč na OEBS samo da bi se posvađale i izvređale. O miru se danas više razgovara, recimo, na izborima za Mis sveta, ili Mis univerzuma, nego u OEBS-u ili u Ujedinjenim nacijama. Osim toga, problem sa Savetom bezbednosti, ne postoji neki sud koji bi bio nadležan za njega. Jedini način je politički pritisak. A politički pritisak, barem te tri zemlje, a to su Amerika, Kina i Rusija, one uvek mogu da pokušaju i da ostvare politički pritisak. Do sada je pravo veta korišćeno negde oko 300 puta. Znači, problem je u Savetu bezbednosti što je on ili strašno važan za pitanje svetskog mira, i onda svi hoće unutra, ili nije važan uopšte i onda, u stvari, svejedno ko je unutra. Ako gledamo to pravo veta, ja bih rekla da zapravo bez tog prava veta bismo do sada bili u još goroj situaciji", rekla je ona.
Inače, stalno članstvo u Savetu bezbednosti imaju SAD, Velika Britanija, Francuska, Rusija i Kina. Trenutne članice su i Alžir, Danska, Grčka, Gvajana, Pakistan, Panama, Sijera Leone, Slovenija, Somalija i Južna Koreja.
Kompletno gostovanje Vesne Knežević pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)