Da li će 2026. biti gora od 2025? Analiza Lunića i Dautovića

Odlazeća godina nije donela brojna rešenja osim prekida vatre u Gazi, mada ni tu dogovor još nije postignut. Političari ovih dana šalju praznične poruke, a jedna od interesantnijih je poruka italijanske premijerke, Đorđe Meloni: '2025 je bila teška, ali ne brinite, 2026 će biti još gora'. Dakle, da li narednu godinu već možemo da posmatramo sa malo više optimizma, ili ipak ne? O tome su večeras u emisiji Euronews svet razgovarali Nikola Lunić, konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti, i Mirko Dautović, analitičar međunarodnih odnosa. 

"Moram da kažem, više pesimistično. Ako 2026. posmatramo kao neku vrstu raskrsnice, očigledno je da mnogo više puteva vodi ka konfliktu nego ka smirivanju tenzija. Kada vidimo šta se ovih dana dešava i kako se raspadaju uobičajena, odnosno tradicionalna savezništva, razlozi za optimizam su vrlo slabi. Perspektive pred nama su prilično sumorne", kaže Lunić.

On smatra da se vojna potrošnja drastično povećava širom sveta, vidno je i da Japan značajno uvećava svoj vojni budžet, dok je Nemačka praktično postala četvrta zemlja na svetu po visini vojne potrošnje. Istovremeno se otvaraju polemike i debate o nuklearnom odvraćanju u Nemačkoj. Sve to ukazuje na ulazak u jedan izrazito nestabilan period, smatra on.

Mirko Dautović je na početku razgovora rekao da će naredna godina biti gora od prethodne, ali i da će biti bolja od one koja dolazi posle nje. Slaže se sa gospodinom Lunićem, da ne postoje nikakve naznake nečega pozitivnog u narednih nekoliko godina.

Dautović smatra da će i naredna godina, kao i ova, biti snažno diktirana potezima američke administracije. Prema njegovim rečima ova 2025. godina, takoreći, nosi žig i brend Donalda Trampa.

Euronews Srbija

"Koju god temu da pomenemo, Tramp je na nju stavio svoj pečat. Bilo da je krize sam proizveo, a veliki deo njih zaista jeste, bilo da ih je preuzeo i prisvojio, pretvarajući ih u neku vrstu svog rijaliti-šoua, u kojem smo svi istovremeno i gledaoci i učesnici", kaže Dautović.

Deluje da će Amerika ostati aktivna na spoljnopolitičkom planu, možda čak i više nego što bi američki birači želeli, s obzirom na to da se krajem godine održavaju izbori na sredini mandata, a očigledno je da su Amerikanci sve nezadovoljniji životnim standardom. 

"Nema nikakve dileme da su građani Sjedinjenih Američkih Država umorni od globalne odgovornosti, i u tome postoji određeni konsenzus. Međutim, oni se nikada neće potpuno vratiti doktrini Monroa, odnosno potpunom izolacionizmu. Već su u svojoj doktrini definisali superiornost u zapadnoj hemisferi, ali to ne isključuje mešanje, bar u političkom kontekstu, ni u Evropi, a posebno ne širom sveta", rekao je Lunić.

On smatra da je Azija je prioritet, dok je Bliski istok oblast od koje su delimično umorni – iako se to ne bi smelo dešavati. Najveća promena koja nas trenutno pogađa, prema njegovom mišljenju je kraj unipolarnog sveta i dolazak multipolarizma.

"U Srbiji smo donekle romantizovali multipolarizam, ali bez kredibilnih međunarodnih institucija i međunarodnog prava, on donosi mnogo veće rizike nego što smo do sada imali", kaže Lunić.

Trampova spoljna politika

Spoljna politika Trumpove druge administracije opisana je kao tvrdolinijaška verzija Monroove doktrine i kao politika koja je napustila međunarodni liberalni poredak uspostavljan nakon 1945. godine. Trump je ukinuo ili povukao podršku domaćim ili međunarodnim organizacijama posvećenim promociji američke meke moći. Umesto toga, on je favorizovao tvrdu politiku što smo videli na primerima vojnih intervencija protiv Irana, Huta u Jemenu, a nedavno i protiv nigerijskih islamista.

ANDREW CABALLERO-REYNOLDS/AFP/Profimedia

Mandat administracije započeo je Trampovom željom da iz bezbednosnih razloga pripoji Grenland Sjedinjenim Američkim Državama. Tom prilikom pominjao je i opciju upotrebe sile. Lokalno stanovništvo i Danska oštro su se suprotstavili ovoj ideji, međutim, to nije sprečilo potpredsednika J.D. Vansa da u martu ove godine poseti ostrvo i optuži Dansku da nije uradila dobar posao po pitanju bezbednosti Grenlanda, koji se, kako je rekao, suočava sa nadiranjem velikih sila. A nakon Grenlanda, Trump se obrušio i na Kanadu i Meksiko.

Šef Bele kuće je predložio da Kanada postane 51. američka savezna država, što je naišlo na negodovanje severnog suseda. Nedugo zatim Trump je uveo carine od 25% na robu iz Kanade i Meksika, optuživši da nisu učinile ništa po pitanju sprečavanja dolazaka migranata i droge na teritoriju Sjedinjenih Američkih Država.

Trgovinski rat sa Kinom

Trgovinski rat sa Kinom, započet tokom prvog Trampovog mandata, nastavljen je i u drugom. Niz uzastopnih povećanja carina doveo je do toga da Sjedinjene Američke Države uvedu carine od čak 145 odsto na robu iz Kine, dok je Kina kao odgovor uvela carine od 25 odsto na robu iz Sjedinjenih Američkih Država.

Uprkos tome, obe zemlje su izuzele određene proizvode sa svojih carinskih lista i i dalje pokušavaju da pronađu rešenje za ovaj trgovinski sukob. Istovremeno, Sjedinjene Američke Države zadržale su tvrd kurs prema državama koje imaju bliske odnose sa Pekingom.

Euronews Srbija

Zbog toga ne čudi što je prva inostrana poseta američkog državnog sekretara Marka Rubija bila vezana upravo za Panamu. Njegova februarska poseta dogodila se u trenutku kada je predsednik Tramp izrazio želju da Sjedinjene Američke Države povrate kontrolu nad Panamskim kanalom.

Rezultat te posete bilo je povlačenje Paname iz kineske inicijative "Pojas i put“.

Još jedan primer unapređene Monroove doktrine predstavlja i američka politika prema Venecueli. Pod izgovorom borbe protiv narkoterorizma, Vašington je pojačao vojno prisustvo na Karibima i zaplenio pojedine venecuelanske tankere.

U tim operacijama poginulo je oko stotinu ljudi, a Tramp je izjavio da ne isključuje mogućnost kopnene intervencije protiv venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, sa kojim, kako navodi, ima „nerešene račune“ još iz svog prvog predsedničkog mandata.

Istovremeno, od početka rada Trampove druge administracije, američka diplomatija pokazuje visoku aktivnost u pokušajima rešavanja aktuelnih sukoba na Bliskom istoku, u Gazi i Ukrajini. Mir u Ukrajini i dalje je daleko, dok se primirje u Gazi održava uz povremena kršenja i napade izraelskih snaga.

Za to vreme, odnosi između Vašingtona i Evrope nikada nisu bili hladniji. Bela kuća optužuje Brisel da blokira američke mirovne inicijative i vrši snažan pritisak na evropske saveznike da preuzmu veću odgovornost za sopstvenu bezbednost kroz povećana ulaganja u svoje oružane snage.

Kompletno gostovanje Lunića i Dautovića pogledajte u videu iznad