Oživljavanje Monroove doktrine? SAD žele potpunu kontrolu nad zapadnom hemisferom, upozorava istoričar

Nakon sinoćnjih dramatičnih američkih vojnih udara na Venecuelu, praćenih eksplozijama u Karakasu i okolnim područjima, koji su kulminirali uhapšenjem predsednika Nicolasa Madura i njegove supruge, te njihovim izručenjem u Sjedinjene Države, predstavlja najdirektniju američku intervenciju u Latinskoj Americi još od invazije na Panamu 1989. godine. Istoričar i profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu Tvrtko Jakovina u razgovoru za Euronews Srbija kaže da to vidi kao kao pokušaj Vašingtona da povrati apsolutnu dominaciju nad zapadnom hemisferom, oživljavajući duh Monroove doktrine.

Prema Jakovini, ova intervencija nije iznenađenje, već logičan nastavak trendova primećenih u poslednjih nekoliko meseci. On povezuje akciju sa oživljavanjem Monroove doktrine, koju su neki američki lideri proglasili mrtvom, ali koja je, kako kaže, i dalje živa u spoljnoj politici SAD prema Latinskoj Americi.

"Očito je na delu ono što smo naslućivali poslednjih nekoliko meseci. SAD žele da uspostave potpunu kontrolu nad zapadnom hemisferom na način koji je to nekada interpretirala Monroova doktrina. Još u prvom Trampovom mandatu Bolton je upozorio da doktrina koju su njegovi prethodnici proglasili mrtvom, nije mrtva, i da SAD na taj način shvataju svet i odnose sa zemljama Latinske Amerike", ističe Jakovina.

Iako je Maduro uhvaćen i prebačen u SAD, promena vlasti na ulicama Venecuele nije odmah nešto što je izvesno. Jakovina upozorava da neće biti lako uspostaviti novu vlast, jer nije postojala organizovana gerila ili snažna opozicija spremna za preuzimanje. On karakteriše situaciju kao "zakotrljavanje onoga što je u Venecueli bilo trulo", predviđajući mukotrpan i potencijalno krvav prelazak u novo stanje.

Tanjug/AP/Cristian Hernandez

Međutim, ističe da ovo označava povratak na stare odnose u severnoj hemisferi, gde su intervencije po volji bile norma tokom godina Hladnog rata, dok je Evropa to doživljavala mnogo manje.

"Sada je to skupa sve na stolu i možemo samo zamišljati da li je možda Grenland sledeći", dodaje on, nagoveštavajući šire implikacije.

Jakovina podseća da Maduro nije prvi latinoamerički lider kome će se suditi u SAD zbog optužbi povezanih sa narkoticima. On pominje slučaj generala Manuela Noriege iz Paname pre nekoliko decenija, kao i nedavno oslobođenog bivšeg predsednika Hondurasa, kome je presudu na 45 godina zatvora poništio Tramp.

"Te stvari smo videli, verovatno će Maduro imati suđenje. On možda u ovom trenutku ima nešto više aduta u svojim rukama", kaže Jakovina.

Maduro, čak i iz zatvora, može koristiti svoje adute, dok SAD tvrde da su završile akciju. Međutim, upoređivanje sa invazijom na Grenadu '80-ih godina nije primereno, jer je Venecuela mnogo veća zemlja sa desetinama miliona stanovnika i vojskom čija je reakcija nepredvidiva.

STR / AFP / Profimedia

Jakovina ističe da nije samo pitanje da li je ovaj režim bio nepopularan u nekada bogatoj latinoameričkoj zemlji, već da se protivljenje sada više fokusira na "uplitanje gringosa sa severa", što pojačava osećaj inferiornosti među Latinoamerikancima i stalno oslanjanje na Vašington.

"Dok ti problemi dođu do svoje realizacije, živećemo u ovakvom svetu kakav se kreira u poslednjih godinu dana", ističe.

Što se tiče međunarodne reakcije, Jakovina smatra da Ujedinjene nacije odavno nemaju posebnu težinu, iako države pozivaju na hitno sazivanje Saveta bezbednosti. Posebno ugrožene su latinoameričke vlade, jer ovo označava izlazak iz ustavnog luka gde su leve i desne partije smenjivale vlast u parlamentarnim okvirima. U Venecueli to možda nije bilo slučaj u poslednja dva izborna kruga, kada je oko 60 zemalja povuklo priznanje Madurove administracije.

"To je loša poruka za Brazil, za Kolumbiju i mi možda stojimo pred pretvaranjem zapadne hemisfere koja će se, s izuzetkom Kanade, preuzeti tip vlasti kakav ćemo sutra gledati u Čileu, Boliviji, kakav gledamo u Argentini, kakav postoji u Vašingtonu", upozorava Jakovina.

Zaključak je da će onaj ko ima moć, određivati kako će biti. To su loše vesti za male zemlje i liberalnu demokratiju.

"Jeste da je reč bila o prilično lošem režimu, ali je pitanje treba li ga rušiti na ovakav način", zaključuje Jakovina u razgovoru za Euronews Srbija.