Treći januar, koban datum za neprijatelje Amerike: Prvo Norijega, pa Solejmani, a sada i Maduro

Premda su tenzije između Venecuele i Sjedinjenih Američkih Država tinjale mesecima, malo ko je očekivao da će s prvim danima nove godine SAD izvesti brutalan napad na Venecuelu i uhapsiti predsednika Nikolasa Madura i njegovu suprugu. Ipak, gledajući kroz istoriju, 3. januar često je bio “nesrećan” datum za mnoge američke neprijatelje.

Tačno 36 godina ranije, vojni diktator Paname Manuel Norijega napustio je ambasadu Vatikana u Panamskom gradu gde se sklonio i predao se američkim snagama. Prevezen je u SAD da bi se suočio sa optužbama za trgovinu drogom.

Hapšenje i izručenje Norijege u SAD - u okviru onoga što je nazvano Operacijom Pravedna stvar, bio je poslednji put da je de facto vladar države uhapšen od strane američkih snaga u svojoj zemlji. Norijega je bio na čelu Panamskih odbrambenih snaga, a ne predsednik, iako je faktički vladao zemljom, piše CNN.

Kao i Nikolas Maduro, Norijega je bio optužen za saradnju sa kolumbijskim kartelima droge i da je delovao kao posrednik u švercu kokaina u SAD. Savezna porota na Floridi podigla je optužnicu protiv Norijege za trgovinu drogom 1988. godine.

IanDagnall Computing / Alamy / Profimedia

Tadašnji predsednik Džordž H. V. Buš, pozivajući se na zaštitu američkih građana i rat protiv droge, naredio je upućivanje američkih trupa u Panamu 20. decembra 1989. godine.

Nakon izrečene smanjene kazne, Norijega je proveo 17 godina u zatvoru, a zatim je boravio u francuskim i panamskim zatvorima pre smrti.

Norijega i Maduro nisu jedine ličnosti na meti SAD-a na ovaj datum u kalendaru. Pre šest godina, prva Trampova administracija izvela je precizan napad u Bagdadu koji je ubio jednu od najuticajnijih ličnosti iranskog režima: Kasema Solejmanija.

profimedia

Solejmani je bio na čelu Jerusalimske brigade Islamske revolucionarske garde i arhitekta iranskih proksi sukoba na Bliskom istoku. Abu Mahdi al-Muhandis, zamenik šefa iračkih Narodnih mobilizacijskih snaga (PMF) koje podržava Iran, takođe je ubijen u tom napadu.

Pentagon je krivio Solejmanija za napade na koalicione baze u Iraku, uključujući i onaj koji je ubio američkog izvođača, kao i napad na američku ambasadu u Bagdadu.