Hapšenje Madura i "mlaka" reakcija iz Evrope: Zašto je EU podeljena i kako bi reagovala na slučaj Grenlanda?
Komentari05/01/2026
-23:00
Akcija Sjedinjenih Američkih Država u Venecueli i hapšenje tamošnjeg predsednika Nikolasa Madura izazvali su oštre reakcije širom sveta. Ipak, iz Evrope su stigli podeljeni tonovi, pa i, prema mišljenju analitičara, neke prilično mlake osude. Direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević kaže za Euronews Srbija da ima više razloga zašto je u Evropi "tiho", a prva od tih je svakako da ona više nema toliki uticaj u Latinskoj Americi.
"Znači ne može da utiče toliko na događaje. Druga stvar, koja objektivno postoji kad je reč o Evropi, jeste da je Evropa, u suštini, bila konfrontirana, suprotstavljena režimu Madura. Zašto? Pre svega, 11 glavnih ljudi venecuelanskog režima nije imalo pravo ulaska u EU i bilo je pod sankcijama EU. Pre svega, reč je o tome da je Evropa osudila, naročito ovaj poslednji događaj iz 2024. kada je Maduro navodno izgubio izbore, pa onda silom ostao na vlasti i manipulacijama, tako da je Evropa bila suprotstavljena režimu Madura. S druge strane, ono što je Tramp uradio jeste da je započeo rešavanje problema Venecuele, ali je to uradio ipak na jedan način koji je suprotan međunarodnom pravu. Znači, on je direktno intervenisao u jednoj zemlji, uhapsio predsednika, promenio, praktično, utiče na promenu vlasti. Sve to je, naravno, zabranjeno poveljom Ujedinjenih nacija, ali Tramp se vadi, da tako kažem, na to da je reč o policijskoj operaciji, da je taj čovek, u stvari, vođa narko kartel bande koja se bavila švercom droge i, pre svega kokaina u SAD", rekao je Zečević.
Činjenica je, kako dodaje, da nema jedinstvenog stava EU po tom pitanju.
"Vidite da je italijanska premijerka Meloni podržala akciju Trampa. S druge strane, Španija osuđuje zato što je to kršenje međunarodnog prava. Ali jedna suštinska stvar se ovde postavlja. Šta je sa narodom Venecuele koji je suočen sa jednom takođe represivnom diktaturom godinama? Propala je ta zemlja pod rukovodstvom Madura. Potpuno je uništena ekonomija. To je bila jedna od najbogatijih zemalja, najprosperitetnija zemlja Latinske Amerike. Danas je među najsiromašnijima. Preko sedam miliona ljudi je pobeglo iz te zemlje u okolne države i u SAD. Znači, samo 3 miliona Venecuelanaca živi danas u Kolumbiji, susednoj državi, i prelazili su peške, desetine kilometara kroz Ande, samo da bi se dokopali, da bi pobegli iz Venecuele. Kada pogledate sve te činjenice, jasno vam je zašto je Evropa podeljena. Niko ne može da se preterano solidariše sa Madurom i sa njegovim režimom, iako je realno gledano ovde došlo do prekršaja kada je reč o primeni međunarodnog prava", kaže Zečević.
Kada je reč o Srbiji, Zečević kaže da Srbija ne treba da se poredi sa Venecuelom i ne treba uopšte da razmišlja o nekoj takvoj vrsti spoljne politike. Srbija je evropska zemlja, trebalo bi da ima demokratske institucije, slobodne izbore, da narod može da izabere svoje rukovodstvo na slobodnim izborima.
"I s druge strane, Srbija ako je na putu ka članstvu EU ne može da vodi politiku dvostrukih standarda, da s jedne strane bude na putu ka članstvu EU, a s druge strane da govori da su Kina i Rusija glavni saveznici od kada postoji. To su dve stvari koje su u suprotnosti, koje su u koliziji. Srbija treba da se opredeli za jednu od tih politika, ja mislim da je to politika članstva u EU, a ako je to politika članstva u EU, onda je to primena principa koje važe u EU, ne onih koji važe u Madurovoj Venecueli, ili bilo kakvoj takvoj državi. Uostalom, ove pristalice koji su govorili da je svet multipolaran sada vide koliko je multipolaran. Koliko su u stvari SAD još uvek jake, koliko one mogu da utiču na događaje u čitavom svetu, koliko se Tramp spreman da proširi uticaj SAD na čitavom američkom kontinentu i koliko je uticaj i Rusije i Kine. Jedan za drugim padaju ruski saveznici u svetu. Neka se spremi možda sutra Iran, neka se spremi još neka druga zemlja koja je u bliskim odnosima sa Rusijom", rekao je Zečević.
Govoreći o Grenlandu i na pitanje da li bi se u Briselu upalila crvena lampica kada bi SAD povukle potez kao što bi bila eventualna aneksija ostrva, Zečević kaže da ne bi odgovorili na žustriji način, već bi bili uzdržani kao i sada.
Povezane vesti
"Zato što je Evropska unija u stvari pod vojnom zaštitom SAD i za tu vojnu zaštitu plaćaju između ostalog i američki poreski obveznici. Sve dok Evropa ne bude bila potpuno samostalna, svoje vojne snage ne budu uopšte bile pod protektoratom NATO, ona ne može da ima potpuno samostalnu spoljnu politiku. Dakle, mora da vodi računa o tome kako se SAD pozicioniraju na svetskoj sceni. Dakle, Evropa ne bi, i u slučaju aneksije Grenlanda, Bog zna šta, mogla da uredi. Šta bi mogla da uredi? Da zarati sa SAD, to je isključeno. Danska da zarati sa SAD, to je isključeno. Ne samo da će Grenland biti tema. Biće tema Kolumbija. Tramp je u pravu. Kolumbija je veći proizvođač kokaina od Venecuele. To mi najbolje znamo u našem regionu, kako ide kokain iz Kolumbije preko Albanije i Crne Gore do evropskih potrošača. Drugi problem je Meksiko za Trampa. Fentanil se proizvodi u Meksiku, razarajuće posledice ima na američko stanovništvo i tamo se švercuje i prodaje. Nikaragva, i Kuba, koja će sad biti vrlo ugrožena zbog toga što se snabdevalo naftom i energentima iz Venecuele. Sad će to, verovatno, Tramp prekinuti. Tako da biće veće interesantno i dinamično na svetskoj sceni i dalje", rekao je on.
Kompletno gostovanje Slobodana Zečevića pogledajte u video prilogu na početku teksta, a ispod možete pogledati prilog o trenutnoj situaciji na relaciji Venecuele i SAD.
Komentari (0)