Živulović: Ne verujem da će Kongres SAD usvojiti Predlog zakona o aneksiji Grenlanda
Komentari
13/01/2026
-12:05
Predsednik Atlantskog saveta Vladan Živulović izjavio je danas da je Predlog zakona o aneksiji Grenlanda koji je podneo republikanski kongresmen Rendi Fajn Kongresu Sjedinjenih Američkih Država, a koji predviđa da se ovom danskom ostrvu dodeli status 51. američke savezne države, još jedan element pritiska koji administracija predsednika SAD Donalda Trampa vrši na Dansku i evropske partnere kako bi se mnogo više posvetili Grenlandu.
On je ocenio da Kongres neće usvojiti taj Predlog s obzirom na izjave kongresmena i demokratske i republikanske stranke gde je dosta republikanaca bilo protiv svake vojne intervencije jer smatraju da Amerika ne treba da se proširi na Grenland.
Kada je reč o vrednim mineralima koji se pominju u ovoj priči, Živulović je istakao da oni takođe preko američkih firmi to mogu da koriste, tako da uzimanje Grenlanda pod potpuni suverenitet od strane SAD je samo deo pritiska i da to neće biti ostvarivo.
Na pitanje da li je navodna navala ruskih i kineskih razarača na Arktiku pravi razlog aneksije Grenlanda ili je Grenland samo vrh ledenog brega u borbi za Arktik, rude, retke metale i nove pomorske rute, Živulović je rekao da su Rusi i Kinezi kroz svoju transpolarnu strategiju krenuli u ozbiljno osvajanje Arktika, istakavši da je američki odgovor između ostalog pominjanje Grenlanda (koji se ni ne nalazi na putevima kojima se Kinezima i Rusima dozvoljava da prolaze), da ugrožavaju nacionalnu bezbednost SAD.
"Grenland ima smisla što se tiče stretških pozicija SAD. Već postoji jedan specijalni sistem koji se zove SURTAS, to je NATO već izgradio i to je podvodna linija koja prati svaku podmornicu koja ulazi u Atlantski okean, i povezani su Grenland, Island i Velika Britanija. Ovo je po meni pritisak na NATO koji se dosta opustio kada je u pitanju severna granica NATO-a, da se više posveti odbrani od mogućih ruskih i kineskih pretnji", ocenio je on.
Odgovarajući na pitanje kako će danski vojnici reagovati u slučaju eventualne invazije Grenlanda, Živulović je rekao da ne mogu nikako da reaguju s obzirom na to da sam Grenland ima 57.000 stanovnika, ocenivši da bilo kakva vojna akcija i sukob mogu da se dese.
"Vidite da se već dogovaraju, juče su danski predstavnici bili u Vašingtonu sa Markom Rubiom, nastavak je u sredu. Jedna komisija republikanaca i demokrata ide za Dansku u subotu i pretpostavljam da će se naći neko rešenje", dodao je on.
Povezane vesti
Na pitanje da li će ovaj potez Vašingtona uzdrmati NATO s obzirom na to da je premijerka Danske Mete Frederiksen optužila SAD da okreću leđa Alijansi, Živulović je izjavio da ovaj potez Amerike nije prvi u nizu koji drma NATO, već samo još jedan u nizu povećanja ulaganja u odbranu svih članica NATO-a.
Kako je naveo, ovaj udarac na NATO šalje poruku da Alijansa nije organizacija koja brani Evropu već organizacija koja brani Evropu i SAD.
"Američka administracija očekuje da se NATO više angažuje i na tom polju, odnosno da se posveti severnim granicama a ne samo delu koji se graniči sa Rusijom", dodao je on.
Odgovarajući na pitanje da li bi iko stvarno stao uz Kopenhagen ukoliko bi Danska tražila pomoć NATO-a protiv SAD, Živulović je rekao da iako je i sama premijerka Danske izjavila da se tu niko ne bi umešao, postoji verbalna pomoć u smislu da su neke države poput Nemačke, Francuske i Velike Britanije dale izjave da nikakvo otimanje ili vojna agresiji ne dolazi u obzir, ocenivši da je to limit do koje su članice NATO-a spremne da idu u odbranu Danske.
On smatra da ova situacija oko Grenlanda nije toliko ozbiljna da bi mogla da zapali celu planetu, već da se sad vrši konfiguracija moći.
"Treba pažljivo proučiti strategiju nacionalne bezbednosti koja je usvojena u SAD i videti da Amerikanci nude neku vrstu podele sveta na Rusiju, Kinu i Ameriku", poručio je on.
Komentari (0)