"Evropa treba da bude srećna što je Tramp tu gde jeste": Da li su "Tatica" i "Trampov zviždač" rešili pitanje Grenlanda?

Dobra je stvar što je Donald Tramp reizabran za predsednika SAD jer NATO saveznici nikada ne bi podigli ulaganja u odbranu bez njega, rekao je u sredu generalni sekretar NATO-a Mark Rute na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, dodavši da sada nije popularan jer brani Donalda Trampa, ali, prema njegovim rečima, evropski lideri mogu da budu srećni što je Tramp tu gde jeste, prenosi Politico.

Rute, koji je na čelu NATO-a od oktobra 2024. godine, jasno je stavio do znanja da smatra da je ponovni izbor Donalda Trampa zapravo blagoslov za Alijansu i evropsku bezbednost.

Bez njegovog neumornog pritiska, tvrdi Rute, evropske zemlje ne bi ni približno dostigle cilj od 2 odsto BDP-a za odbranu, a kamoli ambiciozni novi cilj od 5 odsto do 2035. godine, sa najmanje 3,5 odsto namenjenih osnovnoj odbrani i ostatkom za infrastrukturu, inovacije i industriju.

Ovo povećanje, kaže on, nije samo reakcija na rusku invaziju na Ukrajinu 2022, već direktna posledica Trampovog liderstva, koje je nateralo Evropu da "odraste" u posthladnoratovskom svetu.

Prema njegovim rečima, velike evropske ekonomije - Španija, Italija, Francuska, Belgija, zatim svetske poput Kanade i drugih - nikada ne bi pristale da izdvajaju 2 odsto BDP-a da Tramp nije ponovo postao predsednik.

"On nas je naterao u Evropi da se probudimo, da se suočimo sa realnošću i da preuzmemo veću odgovornost za sopstvenu odbranu", dodao je Rutte na panelu "Može li Evropa da se brani sama?", gde je otvoreno priznao da očekuje kritike zbog svojih reči.

Ni Ruteova Holandija nije izdvajala dva odsto dok je bio premijer

Ironija Ruteovih reči je ta da dok je on bio premijer Holandije punih 14 godina, od 2010. do 2024, njegova zemlja bila je među najvećim "dužnicima" u NATO-u, jer je ulagala značajno ispod 2 odsto u odbranu.

Od 2010-2023. godine ta ulaganja su se kretala od 1,15 odsto do najviše 1,4 odsto 2022. Tek nakon ruske invazije Holandija je uložila 1,53 odsto, da bi se povećanje na oko 2 odsto osetilo tek 2024. godine. Za 2025. godinu ulaganja su iznosila 1,7 odsto, a za 2026. su na nivou od 1,8 odsto.

Ipak, sada kao šef Alijanse, Rute javno priznaje da zna da će ga deo evropske publike, posebno liberali i kritičari Trampa, "mrzeti" zbog toga što ga tako otvoreno brani, ali kaže da to radi jer smatra da je to u interesu saveza i evropske bezbednosti.

Tanjug AP/Evan Vucci

Koliko se njegov pogled na odbranu, a posebno kolektivnu, promenio od momenta stupanja na mesto šefa NATO-a, svedoči i to da sada otvoreno zasluge za bezbednost Evrope prenosi na SAD.

"Amerikanci i dalje imaju preko 80.000 vojnika u Evropi i jako su investirani. Ali logično je da očekuju da mi, Evropa, preuzmemo više. Nuklearni kišobran SAD ostaje krajnja garancija", rekao je Rute u Davosu.

Posebno je naglasio važnost Arktika i Grenlanda, gde se, kako kaže, otvaraju novi morski putevi, a Rusija i Kina pojačavaju prisustvo, što je bila značajna tema njegovih razgovora sa Trampom u Davosu.

"Tatica" i "Trampov zviždač" dogovorili sudbinu Grenlanda?

Rute je od samog početka svog mandata na čelu NATO-a pokazao izuzetno blisku saradnju sa Trampom, zbog čega ga mnogi nazivaju "Trampovim zviždačem", čovekom koji ume da umiri i blisko sarađuje sa američkim predsednikom.

Na samitu NATO-a u Hagu 2025. Rute je javno nazvao Trampa "tatica", nakon što je Tramp upotrebio oštre reči u kontekstu sukoba Izraela i Irana. Rute je rekao da "tata ponekad mora da koristi jake reči da ih smiri". Taj trenutak je postao viralan i označio Rutea kao ključnog posrednika u kontaktu sa Trampom.

Rute je Trampu slao i privatne poruke pune hvale, koje je američki predsednik objavio na Truth Social-u.

Tanjug AP/Evan Vucci

U jednoj od njih ga oslovljava sa "Dragi Donalde".

"Šta ste postigli danas u Siriji je neverovatno. Iskoristiću prisutnost u medijima u Davosu da istaknem vaš rad tamo, i u Gazi, i u Ukrajini. Posvećen sam traženju puta napretka po pitanju Grenlanda. Ne mogu da dočekam da vas vidi. Vaš, Mark", stoji u poruci.

Tramp je, sa druge strane, više puta pozitivno govorio o Ruteu. Posle sastanka u Davosu, Tramp je na TruthSocial-u napisao da su zajedno formirali "okvir budućeg dogovora o Grenlandu i čitavom Arktičkom regionu", nazivajući sastanak "veoma produktivnim" i da će to biti "veliko rešenje za SAD i sve NATO nacije".

"Mi smo prijatelji. Zajedno smo podigli izdatke za odbranu NATO-a sa 2 na 5 odsto. To je urađeno zajedno i vrlo je dobro, i zahvalni smo na tome, Mark", rekao je Tramp.

A koliko mu je značajno bilo to što ga je Rute nazvao "taticom", svedoči i to što je podsetio na taj "incident" u svom govoru juče.

"Zvali su me 'tatica'? Prošli put. Veoma pametan čovek je rekao: 'On je naš tatica'", rekao je Tramp.

Na kraju, pokazalo se da je Trampov sastanak sa Ruteom bio ključan za (privremeno) spuštanje tenzija u vezi sa budućnošću Grenlanda. Tramp je odustao od pretnji tarifama za evropske zemlje i rekao da neće koristiti silu za uzimanje Grenlanda.

Umesto toga, postignut je "okvir budućeg dogovora" koji uključuje američki pristup mineralima, vojnim bazama i integraciju u sistem "Golden Dome" (Zlatna kupola) protivraketne odbrane, bez promena kada je u pitanju suverenitet Danske.

Rute je čak posebno naglasio da nisu diskutovali o suverenitetu, već da su se fokusirali na bezbednost na Arktiku, protiv napada Rusije i Kine. Tramp je kasnije rekao da će SAD imati "totalni pristup" Grenlandu bez plaćanja, sa neograničenim vremenskim okvirom.