Geopolitički vakuum posle Trampa: Peking ne gubi vreme i kreće u ofanzivu

Oči Vašingtona biće uprte danas u Peking, gde britanski premijer Kir Starmer boravi u zvaničnoj poseti i sastaće se sa kineskim predsednikom.

Brze promene u spoljnoj politici SAD, u kojoj Trampova administracija "raskida" glavne ose američke strategije u inostranstvu iz poslednjih decenija, stvorile su vakuum na geopolitičkoj šahovskoj tabli. Upravo taj vakuum želi da popuni Peking, koji sprovodi "ofanzivu prijateljstva" u Evropi i Kanadi.

Donald Tramp uvodi carine, ograničava američku pomoć inostranstvu, pregovara agresivno, preti vojnom intervencijom na Grenlandu i otuđuje tradicionalne saveznike SAD. Pred tom slikom, Peking pokušava da se predstavi kao stabilan saveznik na koga se mogu osloniti takozvane "srednje sile", kako ih je okarakterisao kanadski premijer Mark Karni u svom govoru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Nije nimalo slučajno što je Mark Karni pre nekoliko dana posetio Kinu i postigao sporazum o smanjenju carina u određenim sektorima. To je bilo dovoljno da razbesni američkog predsednika, koji je zapretio carinom od 100 odsto na kanadske proizvode ukoliko ta zemlja potpiše sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom.

Nakon kanadskog premijera koji je otvorio put, i britanski premijer Kir Starmer nalazi se u Kini sa delegacijom britanskih privrednika radi trgovinskih i ekonomskih sporazuma. Uprkos reakcijama sa kojima se suočava unutar Britanije, Starmer želi da opipa puls Pekinga, zaključi trgovinske sporazume i istovremeno izbegne da iznervira Vašington.

Iako je jasno stavio do znanja da neće birati između Kine i SAD, sama poseta jednog britanskog premijera posle osam godina i otopljavanje odnosa Londona i Pekinga dobija ogroman značaj u trenutnoj geopolitičkoj situaciji.

"Peking može da uspe čak i sa nesavršenom strategijom"

profimedia

Niko u ovoj fazi nema luksuz da ignoriše jednu od najvećih svetskih ekonomija. Samo u 2025. godini, kineski izvoz porastao je za 20 odsto i doneo zemlji trgovinski suficit od skoro 1,2 biliona dolara.

"Politika Vašingtona je, zapravo, donela dvostruku korist Pekingu. Ne samo da su kineske ekonomske ponude postale privlačnije za partnere koji traže alternativu saradnji sa Sjedinjenim Državama, već je i američka taktika pritiska učinila prihvatljivijim da i Kina primorava druge", prokomentarisala je za časopis Foreign Affairs istraživačica "tink-tenka" American Enterprise Institute, Odri Vong.

Kina poboljšava svoj pristup trgovinskom ratu sa Sjedinjenim Državama, koristeći istovremeno multilateralne sporazume, razvojne projekte i strateško finansiranje ključnih sektora kako bi osigurala poziciju drugih zemalja u kineskim lancima snabdevanja, prema rečima Vongove.

"Možda nikada neće uspeti da u potpunosti privuče većinu tih zemalja u svoju orbitu. Međutim, upotreba ekonomskih podsticaja i sankcija može Pekingu dati dovoljno uticaja da promoviše važan cilj: minimiziranje globalnog otpora unutrašnjoj i spoljnoj politici Kine", navela je Vong.

Mnogi analitičari ističu da ne očekuju smanjenje globalnog uticaja SAD. Mnogim zemljama je potreban pristup američkoj ekonomiji i žele angažman SAD u sektoru bezbednosti. Tako da neće pokušati da spaljuju mostove sa Vašingtonom, već će očigledno pokušati da poboljšaju svoju pregovaračku poziciju i više sarađuju sa Pekingom.

Ipak, analitičari procenjuju da se američka moć neće dalje širiti i da to stvara prazninu na koju će Peking polagati pravo kako bi se uzdigao u supersilu. "Većina vlada se ne okreće masovno ka Kini. Mnoge su i dalje oprezne prema rastućem pritisku Kine, njenoj političkoj i vojnoj agresivnosti i riziku da se nađu između Vašingtona i Pekinga. Međutim, ta zabrinutost se ublažava taktikama pritiska američke vlade", primetila je Odri Vong.

Trampova "nepovezana" politika

Tanjug AP/Evan Vucci

Istovremeno, američki predsednik nije razjasnio svoju politiku prema Kini. Ako se sudi po dokumentu Strategije nacionalne odbrane SAD koji je nedavno objavljen, Amerikanci i dalje smatraju Kinu pretnjom, ali njihov cilj ne izgleda kao sukob. Ono što žele jeste da pregovaraju sa pozicije moći i da spreče Peking da se pretvori u supersilu.

I tu se postavlja ključno pitanje: može li Trampova politika – koji napušta tradicionalne saveznike SAD, deluje nevoljno da se angažuje u pomoći oko njihove bezbednosti i preti carinama kada ne dobije ono što želi – da spreči rast uticaja Pekinga?

Zamenik državnog sekretara SAD u Bajdenovoj administraciji Kurt Kembel, u članku za New York Times okarakterisao je Trampovu politiku prema Kini kao "nepovezanu". "Možda je to i poenta", prokomentarisao je značajno Kembel, koji je objasnio da cilj Trampove strategije nije jasan.

"Sva ta dvosmislenost može imati dva ishoda. Može pomoći Trampu da pregovara sa Sijem o dugoročnim interesima SAD kada se dvojica lidera sastanu kasnije ove godine. Ali, ako Tramp samo manipuliše situacijom kako bi služio svojim kratkoročnim političkim i ličnim interesima, šteta za Sjedinjene Države biće trajna. Dok se administracija priprema za te sastanke, od vitalnog je značaja da sledi prvi, strateški put. Čak i ako to učini, takav pristup nosi rizike", naveo je Kembel.

Štaviše, naglasio je da nije preterano reći da tok 21. veka može zavisiti od toga da li je ta dvosmislenost Trampa strateška ili samo taktička. "Ako Tramp igra dugoročnu igru u nadi da će poboljšati opadajuću vojnu i ekonomsku moć Amerike, onda se neizvesnost može pokazati kao pametan strateški potez da se Sjedinjene Države zadrže ispred svog glavnog globalnog konkurenta. Ako, naprotiv, on samo jača svoju političku poziciju unutar zemlje dok umiruje Kinu, cena za Amerikance sada i u narednim decenijama mogla bi biti katastrofalna", primetio je Kembel.