BBC: Sedam scenarija u slučaju američkog napada na Iran - vojna vlast najverovatniji ishod?
Komentari
31/01/2026
-14:02
Sjedinjene Američke Države, kako se čini, nisu odustale od potencijalnog udara na Iran. Do njega bi moglo da dođe u narednih nekoliko dana, a iako su potencijalni ciljevi uglavnom predvidivi, ishod nije, piše BBC.
Naime, ako se u poslednjem trenutku ne postigne dogovor sa Teheranom i predsednik SAD Donald Tramp odluči da naredi američkim snagama napad, koje su moguće posledice?
1. Ciljani, precizni udari, minimalne civilne žrtve, prelazak ka demokratiji
Američke vazdušne i mornaričke snage sprovode ograničene, precizne napade na vojne baze Iranske islamske revolucionarne garde (IRGC) i jedinicu Basij – paravojnu formaciju pod kontrolom IRGC – kao i na lansirne i skladišne lokacije balističkih raketa, kao i iranski nuklearni program.
Već oslabljen režim je srušen, da bi vremenom nastupio prelazak ka stvarnoj demokratiji, gde Iran može ponovo da se uključi u svetsku zajednicu.
Ovo je veoma optimističan scenario. Zapadna vojna intervencija u Iraku i Libiji nije dovela do glatkog prelaska na demokratiju. Iako je u oba slučaja okončana brutalna diktatura, usledile su krvave godine haosa.
Sirija, koja je sprovela sopstvenu revoluciju i srušila predsednika Bašara el Asada bez zapadne vojne podrške 2024. godine, do sada je prošla bolje.
2. Režim opstaje, ali ublažava svoje politike
Ovo bi se uopšteno moglo nazvati "venecuelanski model", gde brza i snažna američka akcija ostavlja režim netaknutim, ali sa ublaženim politikama.
Povezane vesti
U slučaju Irana, to bi značilo da Islamska Republika opstaje, što neće zadovoljiti veliki broj Iranaca, ali je primorana da smanji podršku nasilnim milicijama širom Bliskog istoka, da prekine ili ograniči svoje domaće nuklearne i balističke programe, kao i da ublaži represiju nad protestima.
EPA/ABEDIN TAHERKENAREH
I ovo je na manje verovatnom kraju skale.
Liderstvo Islamske Republike ostalo je prkosno i otporno na promene već 47 godina. Trenutno deluje nesposobno da promeni kurs, piše BBC.
3. Režim srušen, na vlast dolazi vojna vlast
Mnogi smatraju da je ovo najverovatniji mogući ishod.
Iako je režim očigledno nepopularan među mnogima, i svaki naredni talas protesta tokom godina dodatno ga slabi, i dalje postoji ogromna i sveprisutna bezbednosna struktura sa sopstvenim interesom da status quo ostane netaknut.
Glavni razlozi zbog kojih protesti do sada nisu uspeli da sruše režim su to što nije došlo do značajnih prebega na njihovu stranu, dok su oni na vlasti spremni da koriste neograničenu silu i brutalnost da ostanu na vlasti.
U konfuziji koja bi usledila posle bilo kakvih američkih udara, moguće je da Iran završi pod vlašću snažne vojne uprave, sastavljene uglavnom od članova IRGC-a.
Povezane vesti
4. Iran uzvraća udarac napadom na američke snage i susede
Iran je obećao da će uzvratiti na bilo koji američki napad, ističući da mu je "prst na obaraču".
Iako očigledno ne može da se meri sa moći američke mornarice i vazduhoplovstva, i dalje bi mogao da uzvrati svojim arsenalom balističkih raketa i dronova, od kojih su mnogi sakriveni u pećinama, pod zemljom ili na udaljenim planinskim predelima.
AP Photo/Vahid Salemi
Postoje američke baze i objekti rasuti duž arapske strane Zaliva, naročito u Bahreinu i Kataru, ali Iran bi takođe mogao, ukoliko bi želeo, da cilja kritičnu infrastrukturu bilo koje zemlje koju smatra saučesnikom u američkom napadu, poput Jordana.
Povezane vesti
Razorni napad raketama i dronovima na petrohemijske objekte saudijske kompanije Aramko 2019. godine, pripisan miliciji podržanoj od Irana u Iraku, pokazao je Saudijcima koliko su ranjivi na iranske rakete.
Susedi Irana u Zalivu, svi američki saveznici, sasvim opravdano su trenutno veoma nervozni da bi svaka američka vojna akcija mogla da se obije o njih, navodi BBC.
5. Iran uzvraća postavljanjem mina u Zalivu
Ova pretnja postoji još od iračko-iranskog rata 1980–1988, kada je Iran zaista postavljao mine u plovnim putevima, a britanske minske trupa Kraljevske mornarice pomogle su u njihovom uklanjanju.
Uski Ormuski moreuz između Irana i Omana predstavlja ključnu tačku prolaza. Oko 20 odsto svetskog izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) i između 20–25 odsto nafte i naftnih derivata prolazi kroz ovaj moreuz svake godine.
Iran je sprovodio vežbe za brzo postavljanje morskih mina. Ukoliko bi to učinio, to bi neminovno uticalo na svetsku trgovinu i cene nafte.
6. Iran uzvraća udarom potapanjem američkog ratnog broda
Kako piše Frenk Gardner za BBC, jedan kapetan američke mornarice na brodu u Zalivu jednom je rekao da je jedna od pretnji od Irana koja ga najviše brine takozvani "napad roj".
To znači da Iran lansira toliki broj eksplozivnih dronova i brzih torpedom naoružanih čamaca na jedan ili više ciljeva da čak ni moćna bliska odbrana američke mornarice ne može da uništi sve na vreme.
Tanjug/AP/Alberto Pezzali
Iranske mornaričke posade su veliki deo svog treninga fokusirale na nekonvencionalni ili "asimetrični" rat, tražeći načine da nadvladaju ili zaobiđu tehničke prednosti svog glavnog protivnika – Pete flote američke mornarice.
Potapanje američkog ratnog broda, uz moguće zarobljavanje preživelih članova posade, predstavljalo bi ogroman ponižavajući udarac za SAD.
Iako se ovaj scenario smatra malo verovatnim, vredni razarač USS Cole je oštećen samoubilačkim napadom Al-Kaide u luci Aden 2000. godine, pri čemu je poginulo 17 američkih mornara.
Pre toga, 1987. godine, irački pilot je greškom ispalio dve rakete Exocet na američki brod USS Stark, ubivši 37 mornara.
7. Režim srušen, haos na vlasti
Ovo je vrlo realna opasnost i jedna od glavnih briga suseda poput Katara i Saudijske Arabije.
Pored mogućnosti građanskog rata, kakav su doživeli Sirija, Jemen i Libija, postoji i rizik da etničke tenzije u haosu i konfuziji prerastu u oružani sukob, dok Kurdi, Beludži i druge manjine nastoje da zaštite svoj narod u uslovima nacionalne praznine vlasti.
Veći deo Bliskog istoka bi svakako bio zadovoljan odlaskom Islamske Republike, naročito Izrael, koji je već naneo teške udarce iranskim posrednicima širom regiona i koji se plaši egzistencijalne pretnje od iranskog sumnjivog nuklearnog programa.
Ali niko ne želi da najveća zemlja Bliskog istoka po broju stanovnika – oko 93 miliona – dospe u haos, izazivajući humanitarnu i izbegličku krizu.
"Najveća opasnost sada je da predsednik Tramp, sakupljajući ovu moćnu silu blizu iranskih granica, odluči da mora da deluje kako ne bi izgubio obraz, i da rat počne bez jasno definisanog krajnjeg cilja, sa nepredvidivim i potencijalno razornim posledicama", navodi BBC.
Komentari (0)