I prekid vatre ubija: 20.000 ljudi u Pojasu Gaze čeka hitnu medicinsku pomoć

Palestinska tinejdžerka Rimas Abu Lehija iz Pojasa Gaze ima jednu jedinu želju u životu otkako je pre nekoliko meseci pogođena metkom u nogu - da može samostalno da stoji, bez pomoći ili štaka. Rimasin otac Sarhan rekao je da je njegova ćerka ranjena na mestu za distribuciju pomoći.

“Potpuno je izgubila zglob, bio je smrskan”

Rimas je dobila određenu medicinsku pomoć od trenutka kada je ranjena u avgustu, ali da bi dobila svu potrebnu negu, petnaestogodišnjakinja mora da potraži lečenje van Pojasa Gaze. To zavisi od otvaranja graničnog prelaza Rafa, koji se nalazi između Gaze i Egipta - nešto što su mnoge porodice nestrpljivo čekale.

“Rimas je otišla po pomoć u području Morag. Tamo je pogođena i metak joj je završio u zglobu. Potpuno je izgubila zglob, bio je smrskan. Pripremili su izveštaj da bi mogla da se leči u inostranstvu i čekamo već otprilike četiri ili pet meseci. Stanje devojčice se pogoršava. Iako joj iz dana u dan rade operacije, ona je u potpunosti izgubila sposobnost da koristi noge”, rekao je Sahran Abu Lehija, Rimasin otac.

Rimas je samo jedna od hiljada Palestinaca koji moraju da napuste Pojas Gaze kako bi dobili medicinsku pomoć. Prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze, više od 20.000 ranjenih i bolesnih, uključujući 4.500 dece, zahteva medicinsku evakuaciju.

“Do dana današnjeg još uvek čekamo da se prelaz otvori. Ceo naš život zavisi od prelaza — hrana, pomoć, sam život, odeća, ćebad. Sve je vezano za prelaz”, dodaje Rimasin otac.

AP Photo/Jehad Alshrafi

Od povređenih, više od 400 pati od povreda ili bolesti opasnih po život, navodi se u saopštenju, uz upozorenje da bi mnogi od njih mogli da umru.

“Volela bih da mogu sama da stojim, volela bih da mogu da trčim, volela bih da mogu da se igram. Volela bih da mogu da učim, da završim školovanje. Volela bih da hodam kao druge devojke na ulici, da stojim sama. To je moja želja — da stojim bez pomagala poput štaka. Volela bih da ne moram da sedim u ovoj stolici”, rekla je Rimas pre nego što se zaplakala:

“Moja najveća želja u životu je da ustanem i hodam na sopstvenim nogama, bez ičije pomoći. Da stojim sama, volela bih da mogu sama da hodam. Već pet meseci sedim. Potrebna mi je pomoć da ustanem, da se obučem i da odem u toalet. Volela bih da sve to mogu sama”

Ministarstvo je u utorak saopštilo da je 1.268 pacijenata i ranjenih preminulo dok su čekali da napuste Gazu radi hitne medicinske pomoći. Sin Favaza Abu Išaka, četrnaestogodišnji Mahmud, ima oboljenje oka koje zahteva operaciju. Favaz je kroz suze rekao da je njegov sin dobio uput za lečenje van Gaze još pre skoro godinu dana, ali da Mahmud nije mogao da dobije potrebnu negu jer je prelaz Rafa bio zatvoren.

“Dečaku je potrebna operacija van Pojasa Gaze jer ovde nema resursa, a prelaz je zatvoren. Dobili smo uput za lečenje u inostranstvu i obrazac broj 1, sa datumom 24. februar 2025. godine. Do ovog trenutka i dalje čekamo da neka zemlja domaćin prihvati mog sina na lečenje. Nažalost, prelaz još uvek nije otvoren”, kaže Favaz Abu Išak, Mahmudov otac.

AP Photo/Abdel Kareem Hana

Palestinci s nestrpljenjem čekaju normalizaciju rada graničnog prelaza Rafa, koji je životna linija Gaze i jedini izlaz u spoljašnji svet koji pre rata nije bio pod kontrolom Izraela.

“Prošlo je skoro godinu dana od dobijanja uputa. I dalje čekamo da se prelaz otvori. Kada će se otvoriti? Kada moj sin umre? Njegovo stanje se svakim danom pogoršava, a nema lečenja. Čak ni kapi za oči nisu dostupne ovde. Skoro da ih nema, potpuno su nestale. Niko ne može da ih obezbedi. Uopšte ih nema u Pojasu Gaze”, dodaje Mahmudov otac.

Ponovno otvaranje prelaza Rafa olakšava stanovnicima Gaze da potraže medicinsko lečenje, putuju u inostranstvo ili posete porodicu u Egiptu, koji je dom desetinama hiljada Palestinaca.