Moguća nova migrantska kriza iz Irana: Da li je Evropa spremna za reprizu 2015. godine?

Sukob na Bliskom istoku između SAD, Izraela i Irana izaziva strah od novog velikog migrantskog talasa prema Evropi, sličnog onome iz 2015. godine. Razaranja u Iranu, potencijalni raspad centralne vlasti i egzodus stanovništva iz zemlje sa gotovo 93 miliona ljudi mogli bi pokrenuti milione ljudi preko Turske i Balkanske rute.

Evropa je institucionalno bolje pripremljena nego pre deset godina, ali politička volja, bezbednosni rizici i unutrašnji interesi država članica EU ostaju ključni faktori.

O tome su za Euronews Srbija govorili bivši šef misije Srbije u EU i potpredsednik stranke Srbija centar Duško Lopandić, politički analitičar Srbislav Filipović, savetnik u poslaničkoj kancelariji parlamenta Češke republike Milutin Ilić, koji se javio iz Praga i bivša konzularka u Švedskoj Mila Opalić.

Potencijalni migrantski talas: Obim, rute i "najcrnji" scenariji

Duško Lopandić ocenjuje da je opasnost realna, ali zavisi od trajanja i intenziteta sukoba.

"Teško je reći ovako unapred, ali imajući u vidu obim rata, obim napada na Iran i cilj koji je uništenje potpuno vojnih kapaciteta iranskih to podrazumeva velika razaranja i samim tim dosta štete i po civilno stanovništvo", kaže Lopandić podsećajući i naprimer Sirije i dodaje:

"To nije nemoguće i u Iranu da se desi - onda bi sigurno jako povećan bio broj izbeglica", rekao je Lopandić.

Filipović ističe tri faze: kratkoročnu (unutrašnje raseljavanje u regionu), srednjoročnu i najcrnju – 5–10 odsto stanovništva (4,5–9 miliona ljudi) koji bi krenuli prema Evropi.

"Ako bi došlo na ovo što su projekcije, kao što je Tramp govorio, što su naše kolege govorili, da rat može da traje i mesecima, to onda otvara taj najcrnji scenarij koji sam pomenuo, o kome ste i vi u svom uvodu rekli, tih nekih 9,5 miliona izbeglica, bi bio strašan pritisak", objašnjava Filipović i ističe da je pitanje šta bi Turska učinila u tom slučaju.

ATTILA KISBENEDEK / AFP / Profimedia

Srbislav Filipović naglašava razliku između ukrajinskih i bliskoistočnih migranata i dodaje da u odnosu na kulturološke obrasce postoje i bezbednosni rizici.

Milutin Ilić iz Praga ističe da Češka već ima preko 400.000 ukrajinskih izbeglica i da bi novi talas preko Turske i Balkana bio ogromno opterećenje.

"Ako se okrenemo sada samoj Češkoj, trenutno jak argument nove vlade po pitanju raznih izdvajanja za Ukrajinu, što se pogrešno, delimično pogrešno tumači, smanjenje volje da se vojno pomaže Ukrajina, je preko 400.000 izbeglica iz Ukrajine u Češkoj, što je čini zemljom broj 1 uz razmeru broj stanovnika i broj primljenih izbeglica u Evropi, u samoj Evropskoj uniji. Težište u regionu ovde po pitanju ukrajinskih izbeglica je Nemačka sa 1,2 miliona, Poljska sa 1 milion i Češka sa čak 400.000 ukrajinskih izbeglica", rekao je Ilić i dodao:

"Projektovane procene problematike koja može zadesiti Češku i u slučaju prekida rata su još veći priliv o prirodnoj inerciji da se spajaju rodbine ili da se spajaju poznanici velikog broja ljudi koji posle rata, sudeći po iskustvima sa našim zemljama sa Balkana, dolaze sa vrlo niskim kriterijumima šta je ljudski život. To su reči našeg ministra i potencijalni moguć porast raznih oblika agresivnog kriminaliteta i slabosti integrisanja u društvo koje nije imalo rat", kaže Ilić.

Spremnost Evrope: Institucionalno stoji bolje, politički lošije

Filipović ističe da je EU institucionalno spremnija – Frontex, migrantski pakt, sporazumi o vraćanju – ali politička volja je upitna.

"Kapaciteti su drugačiji, veći, snažniji, jer imaju to iskustvo koje su imali 2015. godine, ali sada bi se sa jačim talasom izbeglica suočili. U ove dve faze možda je i lakše to diskutovati, jer bio bi jedan kontinuirani pritisak na granice, ali to bi Evropa mogla da postepeno rešava iz koraka u korak", objašnjava Filipović.

AP/Sam Mednick

Filipović dodaje da je migrantska kriza 2015. doprinela rastu desnice i da je bezbednosni rizik ključan.

"Ja naglašavam i stavljam akcenat na bezbednosni izazov kad su u pitanju migranti sa Bliskog Istoka. Mi govorimo često u ovoj situaciji, zemlje iz EU koje pomažu koaliciji SAD i Izraela tokom rata na Bliskom Istoku, te države se izlažu bezbednosnom riziku određeno, prihvataju taj rizik i govori se o spavačima iz terorističkih ćelija koje je finansirao Iran", rekao je Filipović.

Kada su obzir uzmu bezbednosni rizici, Ilić naglašava da će nova vlada u Češkoj formirati poseban štab za kontrolu granica.

"Novi ministar unutrašnjih poslova gospodin Metnar predložio da seoformi štab od službe zatvorske straže, od službe specijalnih carinskih jedinica, vatrogasaca i policije, koji bi bio spreman u eventualnom tom slučaju da sopstvenim resursima kontroliše i amortizuje taj talas", kaže Ilić.

Preporuka Švedske za držanje keša u slučaju širenja rata

Opalić objašnjava da preporuka Švedske agencije za civilnu odbranu o držanju gotovine kod kuće nije nova, već je deo kontinuiranih mera od 2022. godine.

"Švedska je zemlja koja apsolutno ne koristi keš. Ovde ko koristi keš - koristi ga eventualno stranci i ljudi koji se još uvek nisu uklopili, migranti. Čim nekog vide sa kešom odmah je ono: Ko si ti, sumnjiv si. Tako da iz tog razloga je sada još jednom došlo do apela da ljudi prosto, ali nije precizirano koliki novac je u pitanju, znači ne znam odakle vam informacija za 100 evra, znači nije precizirano, ali je rečeno obzirom da prosto niko nema keš i niko ne barata sa kešom, da ljudi imaju kod sebe određenu svotu, negde se neformalno govori da je to možda 1.000-2.000-3.000 kruna što mu dođe oko 150-200 evra, eto samo to, da ljudi imaju kod sebe određenu vrstu keša ukoliko bi došlo do nečega", rekla je Opalić.

Ona ističe da su Šveđani naviknuti na takve poruke od početka rata u Ukrajini i da nema kolektivnog straha.

"Nije bilo prijatno kad je izbio rat u Ukrajini, odnosno invazija, kako oni kažu, jer oni imaju takav odnos sa Rusijom kakav imaju, koji uopšte nije dobar. Ali znate kako, s druge strane postoji nešto što mi u diplomatiji vrlo dobro znamo, ogroman novac su Šveđani kao i ceo NATO potrošili na finansiranje Ukrajine i sad znate kako - i taj novac negde mora da se opravda i onda se malo možda i više stvara pritisak straha kod stanovništva", objašnjava Opalić.

Dodaje da je Švedska aktivno uključena u regionalne odbrambene inicijative, uključujući domaćinstvo velikog skupa 2026. godine.

Razgovor o potencijalnoj novoj migrantskoj krizi pogledajte u video prilogu