A šta je sa Pojasom Gaze? Stotine mrtvih, glad, bolesti i tona otpada prete milionima

Više od pet meseci nakon proglašenja "krhkog primirja", Pojas Gaze i okupirana Zapadna obala i dalje su poprište duboke humanitarne krize, obeležene nestabilnom bezbednosnom situacijom, neprekidnim sukobima i alarmantnim pogoršanjem životnih uslova. Najnoviji Izveštaj o situaciji Agencije Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA) prikazuje sumornu sliku, dok drugi izveštaji dodatno naglašavaju katastrofalno stanje.

Bezbednosna situacija u Pojasu Gaze ostaje izuzetno nestabilna. U periodu od 26. februara do 5. marta, zabeleženi su brojni vazdušni udari, granatiranja i oružani sukobi, posebno u istočnim delovima Severne Gaze, grada Gaze, Bureidža i Kan Junisa. Prema podacima Ministarstva zdravlja, koje prenosi Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA), u tom kratkom periodu ubijeno je 18 Palestinaca, dok je 41 osoba povređena.

Ukupan bilans od početka primirja, 10. oktobra 2025. godine do 27. februara 2026. godine, je zastrašujući. Više od 630 Palestinaca ubijeno je u izraelskim vojnim operacijama, od čega 224 u blizini militarizovane "Žute linije", a 347 u napadima daleko od nje. Od početka rata, UNRWA je izgubila čak 391 svojih kolega, uključujući 310 zaposlenih i 81 osobu koja je podržavala aktivnosti Agencije, zaključno sa 9. martom. Broj incidenata koji su pogodili objekte UNRWA i ljude koji su se u njima skrivali dostigao je 963, pri čemu je najmanje 853 ljudi ubijeno, a 2.588 povređeno unutar ovih skloništa.

Zatvoreni prelazi i prekinuta pomoć

AP Photo/Abdel Kareem Hana

Humanitarni partneri su u stanju visoke pripravnosti usled regionalne eskalacije, ali suočavaju se sa ogromnim preprekama. Svi prelazi u Gazu, osim Kerem Šaloma, ostaju zatvoreni. Medicinske evakuacije su i dalje obustavljene, a ulazak komercijalnih zaliha je strogo ograničen. Ova ograničenja rezultirala su kritičnim nedostatkom goriva, porastom cena i povećanom zavisnošću stanovništva od humanitarne pomoći.

UNRWA je u kritičnoj situaciji. Njeni međunarodni radnici su sprečeni da uđu na okupiranu palestinsku teritoriju, uključujući Gazu, od početka 2025. godine, nakon izraelskih zakona koji navodno zabranjuju operacije UNRWA u oblastima koje Izrael smatra svojom suverenom teritorijom.

AP Photo/Abdel Kareem Hana

Još drastičnije, izraelske vlasti blokiraju UNRWA da direktno doprema humanitarnu pomoć, uključujući hranu, u Pojas Gaze od marta 2025. godine. Agencija navodi da ima dovoljno pre-pozicioniranih paketa hrane, brašna i materijala za skloništa za stotine hiljada ljudi izvan Gaze, ali ih ne može dostaviti.

Zdravstvena i sanitarna katastrofa

AP Photo/Abdel Kareem Hana

Zdravstvena kriza je alarmantna. Prema podacima Ministarstva zdravlja i Svetske zdravstvene organizacije (SZO), 46 odsto osnovnih lekova i 66 odsto medicinskog potrošnog materijala trenutno nedostaje i hitno je potrebno trajno obnavljanje zaliha. Iako timovi UNRWA pokušavaju da obuzdaju epidemije kožnih infekcija deljenjem higijenskih paketa, uslovi u pretrpanim kolektivnim skloništima ostaju nehigijenski.

Osim nedostatka lekova, Pojas Gaze se suočava sa ekološkom katastrofom. Više od dva miliona ljudi živi pored gomila smeća pomešanog sa zemljom i ruševinama, što ozbiljno ugrožava njihovo zdravlje. Lokalna preduzeća i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pokušavaju da raščiste otpad, ali resursi su ograničeni.

Abdelsatar al-Batš, raseljeni muškarac iz Gaze, svedoči za Africanews o užasnim uslovima:

"Pojas Gaze, koji nekada nije imao ni trunke smeća na zemlji, sada spava pored mikroba, klica, bolesti, bakterija. Danas svi pate"

On izražava strah da će situacija biti još gora sa dolaskom toplijeg vremena. Mohamed al-Bitar, stanovnik Gaze, dodaje da su popularne ulice i tržnice grada Gaze sada uništene i pretvorene u velika smetlišta. Administrator UNDP-a, Aleksander De Krou, opisao je krizu kao "gigantski trošak za ljudske živote, koju je izazvao čovek".

Život u izbeglištvu i obrazovanje

AP Photo/Abdel Kareem Hana

Procenjuje se da 71.000 raseljenih osoba živi u 81 kolektivnom skloništu UNRWA. Neprimereni uslovi smeštaja, prenatrpanost, nebezbedna voda i sanitarni uslovi doprinose stalnim bezbednosnim brigama i pogoršanju životnih uslova.

Uprkos svemu, UNRWA nastavlja sa pružanjem osnovnih usluga. Više od 16,7 miliona zdravstvenih konsultacija pruženo je od oktobra 2023. godine. Timovi UNRWA pružaju i psihosocijalnu podršku za oko 730.000 raseljenih osoba, uključujući preko 520.000 dece. U drugom semestru školske 2025/2026. godine, 58.543 dece pohađa nastavu u privremenim učionicama, dok je oko 280.000 dece uključeno u digitalne programe učenja.

Nasilje na Zapadnoj obali

AP Photo/Nasser Nasser

Situacija na okupiranoj Zapadnoj obali, uključujući Istočni Jerusalim, takođe se pogoršava. U periodu od 7. oktobra 2023. do 7. marta 2026. godine, ubijena su 1.062 Palestinca, od kojih najmanje 231 dete. Samo od početka 2026. godine, ubijeno je 16 osoba.

Naročito je zabrinjavajuće nasilje doseljenika. Trojica Palestinaca ubijena su od strane izraelskih doseljenika 7. marta, čime je broj žrtava nasilja doseljenika od početka 2026. godine porastao na šest. Dvojica su ubijena u zajednici Abu Fala kod Ramale, a jedan u Masafer Jati na jugu Hebronskih brda. Dodatno, jedan Palestinac preminuo je od komplikacija povezanih sa udisanjem suzavca tokom operacije izraelskih snaga.

Dok se nastavlja nestabilnost u regionu, Pojas Gaze i Zapadna obala ostaju poprište duboke humanitarne krize, sa milionima ljudi koji se bore za opstanak u sve težim uslovima. UNRWA, uprkos svim preprekama, nastavlja da radi, ali poziva međunarodnu zajednicu na hitnu i efikasnu akciju, zaključuje se u izveštaju.