Ko želi i kakav kraj rata: Suprotstavljeni ciljevi SAD, Izraela i Irana
Komentari
17/03/2026
-19:31
Kada su pre nešto više od dve nedelje Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli napade na Iran, a već prvog dana ubijen ajatolah Ali Hamnei, mnogi analitičari smatrali su da sukob neće potrajati više od nekoliko dana. Ipak, njemu se i dalje kraj ne nazire, iako većina posmatrača želi da se to dogodi što je brže moguće.
Pod kojim uslovima je moguć kraj? Tu se stavovi različitih strana razilaze a BBC je doneo analizu koja objašnjava pozicije SAD, Izraela, Irana, ali i zemalja Persijskog zaliva.
Sjedinjene Američke Države
Ratni ciljevi predsednika SAD Donalda Trampa bili su donekle nejasni, delujući kao da osciliraju između prostog ograničavanja iranskog nuklearnog programa, pa do kapitulacije prema svim zahtevima SAD i Izraela, ili čak potpunog kolapsa režima Islamske Republike.
Za sada, Iran nije ni kapitulirao niti se raspao. Međutim, njegova vojska je značajno oslabljena nakon 16 dana nemilosrdnog preciznog bombardovanja.
Pregovori između SAD i Irana u Ženevi u februaru, uz posredovanje Omana, napredovali su po pitanju nuklearnog programa. Vlasti Omana navode da je Iran bio spreman na velike ustupke koji su pružali značajne garancije da Teheran ne teži razvoju nuklearnog oružja.
Tanjug AP/Alex Brandon
Ono o čemu Iran nije bio spreman da razgovara jeste ograničavanje ili ukidanje svog balističkog raketnog programa, niti svoje podrške posredničkim (proksi) grupama širom regiona, poput Huta u Jemenu ili Hezbolaha u Libanu.
U idealnom scenariju za Vašington, kao i za mnoge njegove saveznike, ovaj rat bi se završio kolapsom vlasti ajatolaha, koja bi brzo bila zamenjena mirnom, demokratski izabranom vladom koja više ne predstavlja pretnju sopstvenom narodu niti susedima. Međutim, do danas nije bilo nikakvih naznaka da će se to dogoditi.
Povezane vesti
Sledeći najbolji ishod za SAD bio bi da teško oštećena Islamska Republika potom promeni svoje ponašanje, prestane da kinji svoje građane i okonča podršku radikalnim milicijama u regionu. Ni to ne deluje verovatno nakon što je Iran za novog vrhovnog vođu izabrao Modžtabu Hamneija, čoveka koji će najverovatnije dodatno iritirati Vašington, sina pokojnog tvrdolinijaškog prethodnika, ajatolaha Alija Hamneija.
Uz rast globalnih cena nafte, delimično blokiran Ormuski moreuz i sve veće nezadovoljstvo kod kuće zbog toga što Amerika ponovo biva uvučena u još jedan skup bliskoistočni sukob, pritisak na predsednika Donalda Tramp da obustavi ovaj rat će rasti. Ipak, biće mu teško da to predstavi kao bilo šta drugo osim neuspeha ako režim u Teheranu opstane.
Iran
Iran želi da se rat završi što je brže moguće, ali ne po svaku cenu – odnosno ne ako to znači popuštanje svim zahtevima Vašingtona.
On zna da verovatno ima "strateško strpljenje" da nadživi Donalda Trampa u ovom ratu, a uz to mu ide u prilog i geografija.
Iran ima najdužu obalu od svih zalivskih država i poseduje kapacitet da neograničeno preti pomorskom saobraćaju – koji u normalnim okolnostima prenosi oko 20 odsto svetskih zaliha nafte – dok prolazi kroz usko grlo Ormuskog moreuza.
Sasan/MEI/Sipa Press/Profimedia, AP/Mark Schiefelbein, EPA/HANDOUT EDITORIAL USE ONLY/NO SALES
Poziv američkog predsednika drugim zemljama da pomognu u suočavanju sa posledicama rata koji je započeo zajedno sa Izraelom nailazi na uzdržanost. Ujedinjeno Kraljevstvo, Evropa i druge zemlje oklevaju da izlože svoje mornarice opasnosti, prateći trgovačke brodove kroz moreuz, budući da u startu nisu podržale ovaj rat.
Zvanično, Iran kaže da rat mora da se završi čvrstim garancijama da više neće biti napadnut, a takođe traži i ratnu odštetu za štetu vrednu milijarde dolara nastalu usled američkih i izraelskih vazdušnih udara. Verovatno zna da neće dobiti ni jedno ni drugo.
Povezane vesti
Ali, rukovodstvo Islamske Republike Irana i njegova Revolucionarna garda (IRCG) moraju samo da prežive ovaj sukob kako bi to mogli da ga predstave svom narodu i svetu kao pobedu.
Izrael
Od tri zaraćene strane – SAD, Irana i Izraela – izgleda da Izraelci najmanje žure da okončaju ovaj rat. Oni žele da vide uništen što veći deo iranskih zaliha balističkih raketa, kao i skladišta, komandne i kontrolne centre, radarske položaje i baze Revolucionarne garde (IRGC).
Naravno, sve to može biti obnovljeno kada borbe prestanu, pa Izrael želi da Iran shvati da takav potez nosi visoku cenu – naime, da je izraelsko ratno vazduhoplovstvo potpuno sposobno da se vrati i ponovo ih bombarduje za nekoliko meseci.
Tanjug/AP/Ariel Schalit
Povezane vesti
Izrael vidi iranske rakete i njegov sumnjivi nuklearni program kao egzistencijalnu pretnju.
Iran ima – ili je bar imao pre početka ovog rata – veoma razvijenu domaću industriju raketa i dronova (svome savezniku Rusiji je isporučio dronove "Šahed" koji su razarali Ukrajinu). Iran je takođe obogaćivao uranijum do čistoće od 60 odsto, što je daleko iznad nivoa potrebnog za civilnu nuklearnu energiju.
Sagledano zajedno, vlada izraelskog premijera Benjamina Netanjahua ove dve pretnje vidi kao nešto sa čim Izrael ne može da živi.
Zalivske zemlje
Arapske države Zaliva – Saudijska Arabija, UAE, Katar, Bahrein, Kuvajt i Oman – smatrale su da mogu da žive sa Islamskom Republikom odmah preko puta, preko mora. Do sada.
Besne su jer, uprkos tome što su odbile da podrže ovaj rat protiv Irana, ipak trpe gotovo svakodnevne napade iranskim dronovima i raketama.
Samo u prvim satima ovog ponedeljka, saudijsko ministarstvo odbrane saopštilo je da je presrelo više od 60 projektila usmerenih ka njihovoj teritoriji.
"Pređena je crvena linija. Između nas i Teherana više nema poverenja i ne možemo imati normalne odnose s njima nakon ovoga", rekao je jedan zalivski zvaničnik.
Komentari (0)