Šta strategija za Ormuski moreuz otkriva o ratnim ciljevima Irana?
Komentari
19/03/2026
-18:45
Napadi na brodove u Ormuzu i udari širom regiona razotkrivaju Teheranovu strategiju postepene eskalacije i dugog rata, testirajući odlučnost SAD, Izraela i zemalja Zaliva.
Ako pitate Iran, Ormuski moreuz nije zatvoren. Samo to morate učiniti na teheranski način.
"Iran sada usmerava 'verifikovane' brodove kroz put koji se nalazi duboko unutar iranskih teritorijalnih voda severno od ostrva Larak i dalje od međunarodnih koridora u omanskim vodama“, opisao je aranžman za Euronews Farzin Nadimi, viši saradnik Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku.
Od izbijanja rata u Iranu, Teheran je koristio prinudu - bilo da su to pretnje ili otvorena sila - da bi preusmerio teretne brodove koji pokušavaju da prođu kroz usko grlo koje povezuje Persijski zaliv sa Arapskim morem u iranske teritorijalne vode, gde Iran može da nametne svoja pravila.
Tanjug/AP/Altaf Qadri
Ako želite da prođete kroz uski vodeni put, postoje tri opcije.
Neki tankeri i dalje prolaze sa isključenim transponderima za praćenje. Teheran je dozvolio prolazak još nekolicini, uključujući brodove pod kineskom, turskom, indijskom i pakistanskom zastavom.
Većina kapetana, i kompanija, nije spremna da okuša sreću, jer je Iran napao najmanje 17 brodova u Ormuzu od izbijanja rata 28. februara, prema podacima posmatrača bezbednosti brodarstva, a neki izveštaji nabrajaju čak 21.
Povezane vesti
U sredu je firma za pomorske podatke Lojds List Intelidžens saopštila da je samo oko 89 brodova prešlo Ormuski moreuz između 1. i 15. marta, uključujući 16 tankera za naftu, što je manje od otprilike 100 do 135 prolazaka brodova dnevno pre rata.
Tokom godina, Iranski revolucionarni gardijski korpus (IRGC) - elitna vojna jedinica koja je namenjena direktnom odgovornosti ajatolahu - izgradila je višestruka sredstva zastrašivanja koja će biti raspoređena u moreuzu ako nešto krene po zlu.
AP/Iranian Revolutionary Guard's Ground Force
Kao deo svog arsenala, mornarica IRGC-a održava plovila milicije Basidž i civilne ribarske brodove kao zaštitu za nadzor, održavajući liniju vida sa utvrđenih ostrvskih grupa koje kontroliše.
Abu Musa, strateški najznačajnije od ostrva koje Iran kontroliše na ušću Zaliva, prema Nadimijevom opisu izgleda kao „mini verzija raketnog grada IRGC-a — ima složena podzemna utvrđenja“, baze za dronove, piste za sletanje, raketne baterije. Na ostrvu Farur nalazi se jedinica za specijalne operacije IRGC-a.
"Obučeni su za pokretanje tajnih operacija — među kojima su upadanje u marine i dizanje u vazduh jahti vrednih više miliona dolara“, rekao je Nadimi.
„To su stvari koje bi mogli da urade i na lestvici eskalacije.“
Dok je iranska konvencionalna mornarica teško oštećena, asimetrični pomorski kapaciteti IRGC-a, posebno mali rojevi čamaca i podmornice, jedva su dotaknuti, i mogli bi biti poželjniji sledeći potez umesto iznenadnog intenziviranja neprijateljstava.
Povezane vesti
"Ako postave kontaktne mine na brodskim putevima, to će označiti najviši nivo eskalacije, jer kada postavite te mine, jednostavno ne možete da se povučete“, objasnio je Nadimi.
"Činite te brodske puteve i sidrišta neupotrebljivim tokom značajnog vremenskog perioda — mesecima. Bilo bi potrebno nekoliko nedelja, ako ne i meseci, da se te vode očiste.“
Umesto toga, da bi povećali premije osiguranja ili zamrznuli odluke o isporuci bez prelaska crvene linije koju bi dovela potpuna rudarska kampanja, IRGC bi mogao da se odluči za nešto mnogo jednostavnije.
Povezane vesti
"Mogu da koriste lokalizovane napade — male čamce ili podmornice sa minama, tako što će se ušunjati u sidrišta i postaviti ograničen broj kontaktnih mina kako bi stvorili haos“, rekao je Nadimi.
Prema Nadimiju, s obzirom na iranski navedeni cilj da nafta dostigne 200 dolara po barelu, "možemo pretpostaviti da će oprezno eskalirati“.
Bez brzog i odlučnog rata
Oprez nije jednak slabosti, kažu stručnjaci. Prema rečima Mehrana Kamrave, profesora vlade na Univerzitetu Džordžtaun u Kataru, Iran i SAD ne vode isti rat.
"Sjedinjene Države i Izrael žele brzu i odlučnu pobedu“, rekao je za Euronews. „Iran ima sasvim drugačiju pretpostavku. Samo pružanje otpora i preživljavanje je ravno pobedi.“
Tanjug/AP/Altaf Qadri
"Iran ne vidi rat u brzom i odlučnom smislu, već ga vidi kao veoma dugotrajan sukob, u kojem bi Iran vremenom potkopao američku i izraelsku odlučnost i stalno povećavao bol koji im se nanosi.“
Kamrava je dovoljno dugo proučavao region da mu je trenutna situacija bila sumorno poznata.
"Kad god moćnija država napadne manje moćnu državu“, objasnio je, „ni u jednom od tih slučajeva superiorna sila nije bila u stanju da proglasi pobedu“, rekao je.
"Naneli su mnogo štete, ali nisu uspeli da proglase pobedu. I očigledno je da Donald Tramp i njegova ekipa nisu shvatili tu istorijsku lekciju.“
Nadimi je rekao da se Teheran pridržava „umerene, fazne eskalacije“, pri čemu iranske snage koriste ruske i kineske satelitske snimke, kako veruje, direktne obaveštajne podatke, kako bi procenili štetu i prilagodili svoje dnevne napade raketama i dronova usmerene na susedne zemlje.
Pentagon je pokušavao da smanji iranska lansiranja na ono što naziva „uporno niskim tempom paljbe“. Uglavnom je to postigao. „Međutim“, dodao je Nadimi, „čak i onih nekoliko projektila koji uspeju da prođu kroz odbranu izgleda da su veoma efikasni“.
Verovanje u režimsku igru sa nultim zbirom
Osnovni princip igre strpljenja koju vodi IRGC nema nikakve veze sa naređenjima, umesto toga, vođen je verovanjem.
"IRGC je visoko ideološki indoktrinirana vojna sila“, rekao je Nadimi, "i mnogi od njih i dalje veruju da ih režim može voditi u igri sa nultim rezultatom ka savršenoj islamskoj civilizaciji u regionu gde Izrael i Sjedinjene Države nemaju mesta.“
Istovremeno, teheranska komanda i kontrola ostaju upitne, ako ne i potpuno nepostojeće. Ajatolah Ali Hamnei je ubijen u američko-izraelskim napadima 28. februara.
Tanjug/Office of the Iranian Supreme Leader via AP
Njegov sin Modžtaba Hamnei, postavljen za vrhovnog vođu nakon očeve smrti, nije viđen nigde otkako je imenovan, dok je njegovu prvu javnu izjavu pročitao voditelj državne televizije tek prošle nedelje.
"Nemamo čak ni snimak njegovog glasa“, rekao je Kamrava. „Da li to znači da je na samrti, da je povređen, da je unakažen? Ne znamo.“
Ali Laridžani, vodeći teheranski moćnik i sekretar iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, čovek za koga se uglavnom smatra da je poslednjih nedelja vukao konce umesto Modžtabe Hamneija, ubijen je u izraelskom napadu u utorak noću.
Kamrava smatra da ništa od toga možda nije mnogo važno, jer je iranski režim tokom proteklih decenija stvorio sistem koji funkcioniše čak i ako mu se odseče glava.
"Iranci su svoju vojnu i političku strukturu zasnovali na način koji im omogućava da nastave da funkcionišu i donose odluke donekle autonomno bez prisustva najvišeg rukovodstva“, rekao je on.
U kontekstu Ormuza, za Nadimija ključna figura nije ajatolah već komandant mornarice IRGC-a, kontraadmiral Alireza Tangsiri.
"Dok god je on živ, verujem da će moći da održe izvesnu koheziju komande“, rekao je on.
"Ne verujem da su već započeli iskrenu borbu, verovatno čuvaju kapacitete za zamišljenu sledeću fazu, koja bi mogla biti neka vrsta pokušaja zauzimanja ostrva ili velika operacija iskrcavanja.“
"Zarobljeni u ovom sukobu“
U međuvremenu, rat je zatekao države Zaliva u poziciji koju su godinama pokušavale da izbegnu. Iran je pogodio mete u Abu Dabiju, Dubaiju i Manami — postupajući pod pretpostavkom, rekao je Kamrava, da integrisani radarski sistemi zemalja Zaliva čine ih tihim partnerima u američko-izraelskoj kampanji i da će nanošenje daljeg bola drugima ubiti apetit Vašingtona za dugotrajnom intervencijom.
"Ove države su bukvalno zarobljene u ovom sukobu. Bez obzira na to koliko pokušavaju da se distanciraju, u očima Islamske Republike one su aktivni partneri u napadima na Iran", rekao je on.
Credit: Andre M. Chang / Zuma Press / Profimedia
I Katar i UAE su javno pripisali zasluge evropskoj odbrambenoj saradnji u presretanju iranskih napada – priznanje koje nije prošlo nezapaženo u Briselu i evropskim prestonicama.
"Ono što smo videli jeste shvatanje širom zemalja Zalivskog saveta za rad da Sjedinjene Države nisu uvek pouzdan partner“, rekao je Kamrava.
U međuvremenu, prema Kamravi, Turska i Oman pokušavaju da posreduju u izlasku, a Katar i Saudijska Arabija su uključeni u proces. Međutim, fundamentalno pitanje kako će se rat odvijati i na kraju završiti ostaje bez odgovora.
"Sutra bi Tramp mogao da proglasi pobedu i kaže: ostvarili smo svoje političke i vojne ciljeve i rat je završen“, rekao je Kamrava.
O tome da li će se rat završiti tako što će Islamska Republika i dalje postojati, oba stručnjaka su oprezna.
"Sjedinjene Države i Izrael mogu da nanesu veliku štetu i da unište infrastrukturu i raketne baterije, ali ne mogu da dobiju ovaj rat protiv Irana na isti način na koji su mnogi drugi pokušali u prošlosti“, rekao je Kamrava.
Komentari (0)