Japan i SAD - od neprijatelja do saveznika: Da li Tramp računa na podršku Tokija u ratu protiv Irana?

Smatralo se da iranske rakete imaju maksimalan domet do 2000 km, Teheran je lansirao dva projektila na ostrvo Diego Garsija, udaljeno blizu 4000 km. Znači li to da Iran poseduje znatno dalekometnije oružje nego što se pretpostavlja? Da li Amerika planira da ugura i Japan u rat na Bliskom istoku? Hoće li Sjedinjene Američke Države i Japan nakon neprijateljstva iz Drugog svetskog rata u 21. veku postati saveznici? Da li je to moguće ako imamo u vidu kontroverzne izjave šefa Bele kuće izrečene pred japanskom premijerkom? O svemu tome za Euronews Srbija razgovarali su japanolog Ilja Musulini i analitičar Nenad Pekez. 

"Rekao bih da jesu. U ovu agresiju ušlo se pod utiskom prethodnih operacija, poput one u Venecueli, gde su procenili da se vojna dominacija može brzo i lako preslikati. Očekivali su da će u roku od dva do tri dana eliminisati iransko rukovodstvo i izazvati unutrašnji haos", rekao je Pekez.

Dodaje da su tome prethodili protesti u Iranu, koji su poslužili kao svojevrsna priprema i dali legitimitet za intervenciju. Amerikanci su verovali da će moći da izazovu nove nemire i destabilizaciju sistema iznutra. Međutim, Iran je pokazao visok nivo unutrašnje kohezije i sposobnost da odgovori na napade.

Euronews Srbija

"Posebno je značajno to što očigledno nisu imali tačne informacije o vojnim kapacitetima Irana. Ako niste znali za rakete takvog dometa, to znači ozbiljan obaveštajni propust, ali i uspeh iranskih službi da te informacije zadrže u tajnosti", kaže sagovornik Euronews Srbija. 

O kontroverznim izjavama Trampa pred japanskom premijerkom

Osvrćući se na nove kontroverzne izjave predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa pred japanskom premijerkom, japanolog Ilja Musulini, smatra da je u pitanju jedna retorička omaška, jer je američki predsednik poredio stvari koje se ne mogu porediti.

Euronews Srbija

"Poredio je neku tu ratnu situaciju u Pearl Harboru, vreme kada je Japan bio neprijatelj Sjedinjenih Država sa ovim vremenom sada kada je Japan jedan od najbližih saveznika SAD i sigurno je da je ta vrsta poređenja, da kažem, bila uvredljiva za japansku premijerku", kaže japanolog.

Smatra da je Trampova izjava veliki signal ili promena stava SAD prema Japanu, zato što je već poznato od dolaska predsednika Trampa na funkciju po drugi put, je da se on generalno odnosi relativno sa nipodaštavanjem prema američkim saveznicima u Istočnoj Aziji. 

"Tu ne mislim samo na Japan, već i na Južnu Koreju i Tajvan. Poznato je da on njih posmatra kao zemlje i regione koji su, da kažem, do sada ekonomski iskorišćavali Sjedinjene Američke Države. Odnosno, on njih vidi kao zemlje koje su iskoristile svoj vojno-politički značaj za SAD da bi ih iskorištavale u trgovini", kaže Musolini.

Kako se odnos Trampa percepira u japanskoj javnosti, ali ne samo od strane građana, nego i vrha vlasti, Pekez dodaje da se sigurno o tome govori i na njihovom državnom nivou.

"Što se tiče same te izjave i reakcije japanske premijerke možda bi vas iznenadilo da zapravo u Japanu nema puno direktnih kritika. U Japanu stavljaju akcenat na to da je premijerka imala vrlo prisne odnose i vrlo prisne razgovore sa predsednikom Donaldom Trampom i stavljaju akcenat na činjenicu da je ona uspela da izdejstvuje zajedničku izjavu u vezi Tajvana, gde su se Sjedinjene Države ponovo obavezale da se posvete tom tajvanskom pitanju i da se posvete održavanju statusa kvo u tajvanskom moru, što je vrlo važno za Japan, jer Japanu ne bi odgovaralo da Peking preuzme kontrolu nad Tajvanom", kaže Musolini.

Pekez: SAD nikada neće priznati poraz

Analitičar Pekez dodaje da smo sinoć videli jedan od možda i najjačih vazdušnih udara Irana na Izrael, a to sada ne ide u prilog američkim narativima koji u poslednje dva, tri dana pokušavaju da redefinišu ciljeve.

"Oni zapravo nikada u početku nisu bili jasno definisani. Naravno, svi znamo šta je bila njihova ideja - da se iranska vlast ili smeni, ili da se u postojećim strukturama nađu ljudi spremni da pregovaraju sa Sjedinjenim Američkim Državama, da spuste gardu ili da okrenu svoje oružje prema drugim američkim neprijateljima, poput Rusije i Kine. Ovo je njihov glavni cilj, ali sada oblikuju narative drugačije i pripremaju javnost za potencijalni neuspeh", kaže Pekez.

AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Dodaje da SAD nikad priznati neuspeh.

"Sada govore da su sve vreme ciljevi bili uništavanje vojnih postrojenja i proizvodnih pogona, oslabljenje Irana, i to ne govore samo Tramp i njegovi saradnici, već i obaveštajci, ministri, kongresmeni - dakle, iz unutrašnjih struktura američke moći", kaže analitičar i dodaje:

"Očigledno je da pripremaju javnost za sekundarni cilj. Videli smo sinoć da njihov plan da smene vlast ne uspeva – likvidacija lidera samo je proizvela nove, radikalnije lidere. Dakle, primarni cilj je neostvariv, a narativi se sada prilagođavaju za ono što može biti 'uspeh u manjem obimu'".

Učešće Japana bi bilo ograničeno

Budući da se govori i o mogućem uključivanju Japana, postavlja se pitanje može li Japan odbiti ukoliko pritisak Sjedinjenih Američkih Država bude veći, posebno u kontekstu Tajvana.

"Tramp je zahtevao od svojih saveznika, uključujući Japan, da se uključe u zaštitu brodovlja u Ormuskom tesnacu. Japan je u podređenom položaju: tamo je stacionirano 54.000 američkih vojnika, SAD su drugi najveći trgovinski partner, i Japan je zavisan od SAD u vezi Tajvana. Pad Tajvana pod Kinu bio bi nepovoljan za Japan, pa žele da odvrate Peking", kaže Musolini.

Smatra da bi učešće Japana bilo ograničeno - vremenski, prostorno ili sadržajno. Oni žele da zaštite brodove i posle rata.

"Tokom rata, Japanci bi težili da ostanu na sigurnoj udaljenosti od ratnih dejstava, pružajući logističku podršku američkim brodovima, poput snabdevanja gorivom i municijom. Moguće je i da se Japan dogovori sa Teheranom da njihovi brodovi prolaze kroz tesnac, jer imaju bolje bilateralne odnose sa Iranom", smatra Musolini.

Detaljno gostovanje pogledajte u videu iznad teksta.