Polemika oko porodičnog zakona: Šta (ni)je sporno i da li se deci "daje previše prava"?
Komentari07/05/2026
-16:20
Zabrana fizičkog kažnjavanja dece, veća kontrola države nad roditeljima, ukidanje maloletničkih brakova - ove izmene, koje donosi Nacrt porodičnog zakona, izazvale su najveću buru u javnosti. Autori zakona, deo stručne javnosti, ali i roditelji, poveli su polemiku oko toga gde je granica reagovanja države u porodičnim odnosima, da li se možda deci daje previše prava, a da se pritom ne vodi računa o njihovoj zrelosti i kako da se u svemu snađu.
Kako je za Euronews Srbija rekao Nebojša Šarkić, profesor prava, primedbi na nacrt zakona ima mnogo.
"Ovaj zakon je jedan od ređih zakona koji je od 2005. godine izdržao sve turbulencije koje su bile i u društvu. Nažalost, predlagač zakona je suviše brzo izašao sa ovim promenama, nije konsultovana stručna javnost. Nas profesora porodičnog prava ima jako malo, ako kažem da nijedan od profesora sa pravnih fakulteta nije učestvovao, to vam je već neka garancija", rekao je on.
Kako je dodao, ova tema je uglavnom ranije bila u nadležnosti Ministarstva pravde jer se ono što se reguliše zakonom vezuje za kontrolu, a to je sudska.
"No, neka od ovih rešenja verovatno da su rezultat zahteva iz Evrope i neke harmonizacije sa propisima. Međutim, čak i ta rešenja koja možda negde bazično nisu loša, prosto pravno-tehnički nisu bila dobro obrađena. Ovo je jedan od zakona koji nema trunku ničega političkog ni politikantskog, itd. I to je lakše zato što možemo da pričamo, jer deca su najveće blago svake zemlje, pa i Srbije", rekao je on.
Na pitanje da li nacrt uspeva da uspostavi balans između prava roditelja i nečeg što bi bio najbolji interes deteta, Šarkić misli da ne.
"To je verovatno u želji da se dodvorimo tim zapadnim intencijama otišlo predaleko. Znate, gotovo paradoksalno zvuči odredba da se mišljenje deteta, dakle volja deteta, da pojednostavimo, ceni nezavisno od broja godina. Ranije je bilo od 10 pa naviše. Da vam kažem sasvim otvoreno, vrlo sam skeptičan prema volji deteta od 5, 6, 7 godina. Kupiš tu volju zato što mu daš pola sata tablet ili mu ne daš tablet, i onda si dobar, ili je loš tata ili deda. Dakle mnogo je važnija ona odredba koja kaže da će svi državni organi, i sudovi, i centri za socijalni rad i matičari, voditi računa o interesu deteta. Nije volja deteta ono nešto što je dominantno, jer ta volja je, objektivno rečeno, promenljiva i ne može biti čvrsto iskazana. Ni psiholozi čak ne insistiraju na tome", rekao je on.
Povezane vesti
Profesor je to objasnio i na primeru kada bi dete moglo da zatraži promenu imena.
"Ranije je bilo da dete može da traži promenu svog imena, što je ipak u zemlji Srbiji i u ovoj relativno patrijarhalnoj sredini prilično revolucionarna odredba, ali je to bilo preko 10. godine, dakle kad se računa da dete ima nekakvu zrelost. Sada je zakonodavac prosto ukinuo to 10 godina, pa ako bismo cinično tumačili normu, to bi značilo da i dete od 3 godine može da kaže kako hoće da se zove", rekao je on.
Kako je dodao, ima jedna odredba na koju su pravnici jako insistirali kao pravnici, a to je ko će utvrditi da li dete ima kapacitet da donosi odluku.
"Neke odluke ljudi i sa 20 godina donesu pogrešno. Dakle, nije najlakše doneti normu: 5 godina, 10 godina, 15 godina. Bitno je koji će objektivni ili barem objektivizirani kriterijum, da li će to biti sud, da li će to biti Centar za socijalni rad, organ starateljstva ili neka komisija koja će biti specijalno formirana za to, ko će odlučivati o tome da li je ono zrelo da iskaže svoje mišljenje i da li je to mišljenje zaista rezultat njegovog najboljeg interesa. Prema tome, Konvencija o pravima deteta govori o najboljem interesu deteta i ja mislim da je to sasvim dovoljno", rekao je on.
Profesor kaže da prihvatati svaku od inicijativa koja dolazi sa zapada, pogotovo iz tih grupacija koje se bave zakonodavstvom, je dosta problematično.
"Recimo, činjenica je da mi u Srbiji imamo problem maloletničkih brakova, ali isto tako činjenica da i po sadašnjem zakonu piše izričito da je maloletnički brak zabranjen. Izuzetno, sud može da dozvoli sklapanje pod određenim okolnostima. Najčešće to je trudnoća devojke ili neke posebne okolnosti. Ali mi nećemo da priznamo da je u čitavoj jednoj populaciji sklapanje tih brakova realnost. Onda je trebao zakonodavac da kaže: U redu, potpuno ćemo isključiti maloletnički brak, ali za 5 godina, a u tih 5 godina ćemo intenzivno raditi na tome da se podigne svest, da ta deca završe barem osnovnu školu, da se zaposle itd", naveo je on.
Celo gostovanje pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Komentari (0)