Energetski šok iz Zaliva: Kako zatvaranje Ormuskog moreuza pogađa Evropu
Komentari
01/04/2026
-21:31
Vojni udari koje su izvele Sjedinjene Američke Države i Izrael protiv Irana u zajedničkoj akciji - nakon čega su usledili uzvratni napadi Teherana na energetsku infrastrukturu u Zalivu - doveli su do velike eskalacije tenzija, koja je kulminirala gotovo potpunim zatvaranjem Ormuskog moreuza. Ovaj morski prolaz jedan je od najvažnijih energetskih "uskih grla" na svetu, kroz koji prolazi oko četvrtine do trećine globalnih isporuka nafte i oko petine tečnog prirodnog gasa (LNG).
Njegovo zatvaranje izazvalo je šok na svetskim tržištima. Evropska unija procenjuje da su cene gasa porasle za 70 odsto, a nafte za 50 odsto, što je dovelo do dodatnog troška od 13 milijardi evra za uvoz fosilnih goriva.
Lideri G7 - Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD - saopštili su u ponedeljak da su spremni da preduzmu "sve neophodne mere" kako bi zaštitili energetsku stabilnost i globalno snabdevanje.
Evropski ministri energetike sastaju se danas kako bi procenili rizike po snabdevanje i razmotrili hitne mere za smanjenje potrošnje, navodi se u pismu u koje je Euronews imao uvid.
Američki predsednik Donald Tramp ostvario je san o "promeni režima", ali to se nije desilo u Iranu, već u morima u regionu Bliskog istoka, saopštio je danas predsednik Bezbednosne komisije iranskog parlamenta Ebrahim Azizi.
"Ormuski moreuz će svakako biti otvoren, ali ne za vas. Biće otvoren za one koji prate nova pravila Irana. Doba 47-godišnjeg gostoprimstva je završeno", napisao je Azizi na svom nalogu na mreži Iks. Tramp je prošle sedmice izjavio da je u Iranu došlo do promene režima, tvrdeći da je Iran u poslednjih 47 godina bio "nasilnik" Bliskog istoka.
"Već 47 godina Iran je poznat kao nasilnik Bliskog istoka, ali oni više nisu nasilnici. Oni su u bekstvu", rekao je Tramp.
Povezane vesti
Pozvao je Iran da ponovo otvori Ormuski moreuz.
"Moraju da otvore Trampov moreuz, hoću reći, Ormuski moreuz. Lažni mediji će reći da sam slučajno to rekao, ali ne, kod mene nema slučajnosti", rekao je Tramp.
Kakav je bio neposredni uticaj krize u Ormuskom moreuzu?
Najneposredniji efekat bio je nagli rast cena energije, izazvan iznenadnim padom ponude i neizvesnošću oko trajanja poremećaja.
Iranski napadi 18. marta navodno su oštetili između 30 i 40 odsto kapaciteta za preradu nafte u Zalivu, čime je iz globalne ponude uklonjeno oko 11 miliona barela dnevno.
To je podiglo cenu sirove nafte tipa Brent na oko 119 dolara po barelu, u odnosu na približno 70 dolara pre početka sukoba. Analitičari upozoravaju da bi cene mogle dodatno značajno da porastu u najgorem scenariju, povlačeći paralele sa naftnom krizom iz 1970-ih.
Tanjug AP/AP Photo
Cene prirodnog gasa takođe rastu, uz strah da bi mogle da se vrate na nivoe iz energetske krize 2022. godine nakon invazije Rusije na Ukrajinu.
Koliko je Evropa izložena ratu na Bliskom istoku?
Direktna zavisnost Evropske unije od sirove nafte sa Bliskog istoka i dalje je relativno ograničena - oko osam odsto uvoza dolazilo je iz Saudijske Arabije tokom 2024. godine.
Povezane vesti
Međutim, Unija je u većoj meri zavisna od prerađenih goriva, poput dizela i avionskog goriva, iz zemalja kao što su Saudijska Arabija i Kuvajt, što je čini ranjivom na poremećaje u rafinerijama.
Istovremeno, isporuke tečnog prirodnog gasa (LNG) koje su prvobitno bile namenjene Evropi preusmeravaju se ka Aziji, gde kupci nude više cene.
Koliko dugo bi poremećaji mogli da traju?
Šteta na energetskoj infrastrukturi u Zalivu je značajna. Analitičari procenjuju da bi ponovno pokretanje zaustavljenih postrojenja moglo trajati nekoliko meseci, dok bi potpuna obnova oštećenih lokacija mogla potrajati i do tri godine.
Povezane vesti
Čak i ako bi sukobi brzo prestali, evropski lideri upozoravaju da bi ekonomske i energetske posledice mogle da potraju, utičući na inflaciju i troškove industrije.
Koje mere se preduzimaju za ublažavanje rasta cena?
Međunarodna agencija za energiju koordinisala je oslobađanje 400 miliona barela nafte 11. marta u pokušaju stabilizacije tržišta, ali se to za sada pokazalo nedovoljnim. Saudijska Arabija pokušava da poveća izvoz alternativnim rutama, uključujući naftovod Janbu ka Crvenom moru, koji sada radi blizu maksimalnog kapaciteta.
Diplomatski napori su takođe u toku, pri čemu zemlje poput Pakistan i Turske posreduju između Vašingtona i Teherana - ali za sada sa ograničenim napretkom.
Tanjug/AP/Altaf Qadri
Koji su rizici?
Jedna od ključnih tačaka napetosti je ostrvo Harg, koje čini oko 90 odsto izvoza sirove nafte te zemlje. Iako su nedavni američki udari gađali ovu lokaciju, energetska infrastruktura je pošteđena.
Iran je potom upozorio da bi mogao da uzvrati napadima na postrojenja za desalinizaciju u Zalivu - potez koji bi mogao da ugrozi snabdevanje vodom za milione ljudi i dodatno produbi krizu.
Koje vanredne mere ima Evropska unija?
Evropska unija raspolaže hitnim rezervama nafte koje pokrivaju najmanje 90 dana potrošnje, dok se ukupne evropske zalihe procenjuju na oko 100 miliona tona.
Pravila o skladištenju gasa obično zahtevaju da rezerve budu popunjene do 90 odsto do novembra, ali su ti zahtevi ublaženi na 75 odsto kako bi se izbegla panična kupovina.
Zašto je ova kriza posebno izazovna za Evropu?
Energetski šok dolazi u nezgodnom trenutku za evropsku ekonomiju. Pre sukoba, zemlje EU već su se suočavale sa visokim cenama energije i padom industrijske konkurentnosti. Energetski intenzivni sektori poput čelika, hemijske industrije i cementa već su tražili hitnu pomoć.
Credit: Andre M. Chang / Zuma Press / Profimedia
Aktuelna kriza nosi rizik dodatnog rasta cena i potencijalnih nestašica goriva, razotkrivajući strukturne slabosti energetskog sistema Unije.
Vlade preduzimaju različite mere kako bi ublažile posledice. Italija pokušava da obezbedi veće količine gasa iz Alžira, dok belgijski operator Fluksis istražuje alternativne izvore LNG-a, uključujući SAD i Nigeriju.
Istovremeno, zemlje EU uvode poreske olakšice, subvencije i intervencije na tržištu kako bi zaštitile potrošače i privredu. Neke države idu i dalje: Slovenija je uvela racionalizaciju goriva, dok je Austrija smanjila poreze na gorivo i ograničila profitne marže trgovaca.
Ministri finansija EU razmatraju i šire mere, uključujući ograničenje cena nafte i uvođenje dodatnih poreza na dobit energetskih kompanija.
Komentari (0)