Preti li svetu nova naftna kriza: Da li je ovo gore od one iz 1970-ih?
Komentari
31/03/2026
-17:43
Jednomesečno zatvaranje ključnog plovnog puta za globalno snabdevanje energijom izazvalo je upozorenja da se svet kreće ka problemima gorim od onih izazvanih naftnom krizom 1970-ih. Lars Jensen, stručnjak za pomorski transport i bivši direktor u kompaniji Mersk, rekao je za BBC da bi uticaj rata SAD-a i Izraela protiv Irana mogao biti "znatno veći" od ekonomskog haosa viđenog 1970-ih.
Njegovi komentari dolaze nakon upozorenja direktora Međunarodne agencije za energiju, Fatiha Birola, ranije ovog meseca, da se svet "suočava sa najvećom globalnom pretnjom energetskoj bezbednosti u istoriji".
"Ovo je mnogo veće od onoga što smo imali 1970-ih, kada su bili naftni šokovi. Takođe je veće od šoka cena prirodnog gasa koji smo doživeli nakon ruske invazije na Ukrajinu“, rekao je on za BBC.
Ipak, iako zatvaranje Ormuskog moreuza remeti globalno snabdevanje, neki tvrde da je svet danas otporniji.
Credit: Andre M. Chang / Zuma Press / Profimedia
Šta se dogodilo tokom naftne krize 1970-ih?
Naftna kriza 1970-ih bila je "suštinski drugačija" od današnje, jer je prvi naftni šok tada bio "rezultat namerne političke odluke", rekla je ekonomistkinja dr Kerol Nakl, koja je ujedno i izvršna direktorka kompanije "Kristol Enerdži" (Crystol Energy), za BBC.
U oktobru 1973. godine, arapski proizvođači nafte uveli su embargo grupi zemalja predvođenih SAD-om zbog njihove podrške Izraelu tokom Jomkipurskog rata. Ta politika je bila praćena koordinisanim smanjenjem proizvodnje nafte.
"Rezultat je bio gotovo četvorostruko povećanje cena nafte u roku od nekoliko meseci", rekla je Nakhle.
Povezane vesti
To je dovelo do racionalizacije goriva u velikim zemljama potrošačima nafte, a Nakl kaže da je to izazvalo "globalnu ekonomsku i finansijsku krizu" sa dugotrajnim posledicama.
Dr Tijarnan Hini, istraživač sa Univerziteta Kvins u Belfastu, rekao je da su visoke cene nafte podstakle inflaciju u svim sektorima, "što je značilo da su kompanije dodatno smanjivale poslovanje, a nezaposlenost je naglo porasla".
"To je imalo ogromne lančane posledice koje su narušile društvenu strukturu mnogih zemalja - sa široko rasprostranjenim štrajkovima, nemirima i porastom siromaštva, jer su se mnoga domaćinstva borila da sastave kraj s krajem", rekao je on.
I SAD i Velika Britanija imale su recesije koje su trajale od 1973. do 1975, a kriza je doprinela padu konzervativne vlade Teda Hita 1974. godine.
Drugi naftni šok dogodio se 1979. godine, tokom Iranske revolucije.
Šta se dešava u trenutnoj naftnoj krizi?
Otkako su Sjedinjene Američke Države i Izrael pre mesec dana započeli rat sa Iranom, uski Ormuski moreuz je praktično zatvoren za brodski saobraćaj. To je poremetilo tok nafte, gasa i drugih ključnih resursa iz zemalja Zaliva, koje inače izvoze oko petine svetske nafte.
Tanjug/AP/Altaf Qadri
Predsednik SAD Donald Tramp pokušao je različitim taktikama da ponovo pokrene protok nafte iz Zaliva, uključujući pozive saveznicima da pošalju ratne brodove kao pratnju, kao i pretnje da će jače napasti Iran ako ne omogući bezbedan prolaz brodovima kroz moreuz.
Povezane vesti
Ali Jensen, koji sada vodi konsultantsku firmu "Vespući Maritajm" (Vespucci Maritime), rekao je za BBC da je veliki deo nafte koji je napustio Zaliv pre više od mesec dana tek sada stizao u rafinerije širom sveta, i da će taj tok uskoro prestati.
"Nestašice nafte koje sada vidimo postaće još gore, čak i ako bi se Ormuski moreuz magično ponovo otvorio sutra. Suočićemo se sa ogromnim troškovima energije, ne samo dok ova kriza traje, već i šest do 12 meseci nakon njenog završetka", rekao je on.
Može li trenutna kriza postati gora od šoka iz 1970-ih?
Nakl, koja je takođe generalna sekretarka Arapskog energetskog kluba, rekla je da je tržište nafte danas raznovrsnije nego 1970-ih, dok je ukupna potrošnja u odnosu na veličinu globalne ekonomije značajno smanjena. Ona smatra da, iako su trenutne cene visoke, današnja kriza nije toliko ozbiljna.
"Iako su poremećaji u količinama koje vidimo značajni - verovatno među najvećima u novijoj istoriji - tržište je mnogo otpornije nego 1970-ih", rekla je i dodala:
"Raznovrsnije je, manje zavisno od nafte i bolje opremljeno rezervama i mehanizmima za hitne reakcije."
Hini je dodao da danas postoje neke razlike koje idu u korist svetu, uključujući bolje razumevanje ekonomije i činjenicu da više zemalja ima zalihe nafte.
Tanjug/AP/Gerald Herbert
"Najbolji scenario je da se ovaj sukob što pre okonča i da se obnovi makar privid stabilnosti", dodao je Hini.
Alisija GArsija Herero, glavna ekonomistkinja za Azijsko-pacifički region u Natixis CIB-u, rekla je da su naftni šokovi 1970-ih doveli do naglog rasta cena, ali su smanjili globalnu ponudu za samo pet do sedam odsto. Nasuprot tome, trenutna kriza utiče na 20 odsto svetskih zaliha, što je, kako kaže, "daleko veće od šoka iz 1970-ih".
"Današnja kriza izazvana ratom sa Iranom može postati veći šok ako se situacija uskoro ne popravi", rekla je, dodajući da je ovo takođe kriza snabdevanja gasom i drugim rafinisanim proizvodima.
Ona je dodala da posledice toga mogu biti nagliji skokovi cena, širi inflatorni pritisci i dublji rizici od recesije, posebno u Aziji koja u velikoj meri zavisi od uvoza.
"Rezerve i veća efikasnost pružaju određeni zaštitni sloj koji nije postojao 1970-ih, ali sama razmera izgubljene ponude čini ovu krizu težom, bez brzog rešenja na vidiku", dodala je Herera.
Komentari (0)