Sukob Netanjahua sa obaveštajnim vrhom: Šta se krije iza imenovanja Gofmana na čelo Mosada?

Svetskom štampom je danas odjeknula vest da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu imenovao Romana Gofmana za direktora Mosad-a, umesto dosadašnjeg šefa Davida Barnee. Postavlja se pitanje šta se krije iza ove smene i zašto je ova odluka doneta uprkos evidentnim uspesima ove obaveštajne službe u prethodnom periodu tokom ratova koje je Izrael vodio?

Deluje da su prethodne tri godine izraelske moderne političke istorije obeležene sukobima predstavnika izvršne vlasti, odnosno kabineta premijera Netanjahua, i vojnih komandanata oko brojnih pitanja. Ono što je karakteristično jeste da se izraelski premijer uglavnom odlučivao da smeni osobe na vojnim funkcijama nakon njihovog istupanja protiv načina vođenja rata.

U toku rata sa Iranom javile su se informacije u javnosti da je David Barnea, šef Mosada od 2021. godine, došao u sukob sa Netanjahuom. Razlog za to je bilo obećanje Barnee da će Mosad i CIA nakon uspešne eliminacije iranskog rukovodstva i gađanja vojnih ciljeva, biti spremni da izvrše aktivaciju svojih agenata i deluju u smeru promene režima.

Kada je u toku marta postalo jasno da to neće biti moguće izvesti, Barnea je pokušavao da uveri Netanjahua da režim u Iranu neće biti moguće promeniti uprkos velikom broju operativaca koji deluju u toj zemlji.

To je izazvalo veliki bes Netanjahua i Trampa, posebno kada su saznali da je za operaciju promene režima potrebno više vremena, koga oni nisu imali kad je reč o operaciji u Iranu.

Zato ne treba da čudi što je i Tramp došao u sukob sa vojnim strukturama svoje države, naročito kada je počelo da se govori o smeni Tulsi Gabard, direktorke Nacionalne obaveštajne agencije (DNI).

Uprkos svim uspesima koje je Mosad postigao u zadnjih nekoliko godina (akcija sa pejdžerima, eliminacija vođa Hamasa, Hezbolaha i Irana, neutralisanje iranskih agenata u zemlji), to nije spasilo položaj Davida Barnee, koji je smenjen danas, 13. aprila 2026. godine. Na njegovo mesto doveden je Romana Gofman, bliski saradnik i savetnik za vojna pitanja premijera Netanjahua, koji će na dužnost stupiti tek 2. juna. On je čovek koji je učestvovao kao komandant u brojnim operacija u Libanu (1985-2000, 2006), Zapadnoj obali (2002) i Gazi (2008-2009, 2012, 2014, 2023-2026), što može ukazivati u kojem će pravcu delovati Gofman u narednom periodu i sa kojim motivima.

Raniji sukobi Netanjahua i vojnih rukovodilaca

Slična situacija se dogodila marta 2025. godine, kada je Netanjahu otpustio šefa Šin Beta Ronena Bara. Na taj korak izraelski premijer se odlučio zbog afere „Katargejt“, koja je budila sumnju da su ljudi iz njegovog kabineta umešani u korupciju koja se ticala pregovora oko Gaze. Da bi opravdao ovaj korak, Netanjahu je izjavio da je počeo da gubi poverenje u Bara nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, čime je indirektno pokušao da prebaci deo krivice na ovu tajnu službu.

I sukob između izraelskog ministra odbrane Joava Galanta i Netanjahua završio se sličnim ishodom početkom novembra 2024. godine. Višemesečni sukobi između ove dvojice aktera oko načina vođenja rata i drugih pitanja unutrašnje politike, okončani su Galantovom smenom. Ova smena imala je i svoju spoljnopolitičku dimenziju, jer je Galant održavao bliske veze sa administracijom Džozefa Bajdena i njegovim ministrom odbrane Lojdom Ostinom, a kako je u to vreme Tramp odneo pobedu na izborima postavilo se pitanje bližeg povezivanja sa republikancima za šta je trebala nova ličnost.

Iako je Galant optužen zajedno sa premijerom od strane Međunarodnog suda pravde za genocid u Gazi, on se pretvorio u jednog od najvećih kritičara sadašnje izraelske vlasti u javnom životu. Nakon curenja videa u kom Netanjahu razgovara sa jednim rabinom, javnost je saznala da je izraelski premijer izjavio da je Galant jedna od glavnih prepreka za usvajanje spornog zakona o regrutaciji Haredi Jevreja u vojnu službu.

Prema njegovim rečima, druga prepreka usvajanju ovog zakona bio je bivši načelnik generalštaba Herci Halevi, koji je takođe napustio položaj početkom marta 2025. godine. Glasine o njegovom povlačenju dugo su bile prisutne u štampi, a on je dva meseca pre formalnog povlačenja tu odluku saopštio ministru odbrane, uz komentar da želi da preuzme odgovornost za neuspeh zbog napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine.

Tanjug/AP/Ronen Zvulun

Njega je nasledio Ejal Zamir, koji je već u toku avgusta i septembra 2025. godine došao u sukob sa vladom i premijerom. Naime on je izrazio negodovanje prema nameri da se preuzme kontrola nad gradom Gaze, osporavajući odluku da se pokrene ofanziva zbog brojnih rizika kojima mogu biti izložene trupe i taoci koji su u palestinskom zarobljeništvu. Kako je tada pisala štampa, Zamir se nije slagao ni sa planom o raseljavanju dva miliona Palestinaca iz ove oblasti, savetujući vladu da pristane na predloge o prekidu vatre koji su iznosili Egipat i Katar.

 

Ovo istupanje Zamira nateralo je Netanjahua da obustavi plan o okupaciji Gaze, ali je dovelo generala na udar od strane radikalnih desnih krugova koji su govorili da on sprečava konačnu pobedu nad Hamasom.

Bilo kako bilo sve ove smene ukazuju da se Netanjahu ozbiljno sukobio sa brojnim članovima Izraelskih odbrambenih snaga, obaveštajnih struktura i političkim liderima bliskim vojnim krugovima. Razlozi su različite prirode, ali se svi oni mogu sažeti u jednu rečenicu, a to je neslaganje sa načinom vođenja rata i pojedinih operacija.