Kako održati desetodnevno primirje između Libana i Izraela: Libanski analitičar Jehija Tašđijan za Euronews Srbija
Komentari17/04/2026
-21:35
Juče je američki predsednik Donald Tramp objavio da je postignuto desetodnevno primirje između Libana i Izraela i da je u to uključen i Hezbolah. Najavio je i susret libanskog predsednika i izraelskog premijera u Beloj kući. Mnogi ovo vide kao ustupak Iranu kako bi se pregovori nastavili dok se čini da je najmanje zadovoljan Izrael.
"Pratićemo dešavanja na terenu, i ako osetimo pretnju, reagovaćemo. Držimo položaj. Dogovorili smo se da ćemo to raditi 10 dana, tokom prekida vatre. I znate da problem nemamo sa libanskom vladom, već sa Hezbolahom, i biće izazovno. Verujemo u direktne pregovore sa Libanom, ali Hezbolah, oni ne primaju naređenja od vlade Libana, već od Irana. Pokušaćemo", rekao je premijer Izraela Benjamin Netanjahu.
Iako je bombardovanje Bejruta i južnih predgrađa zaustavljeno, na jugu Libana već su zabeležene povrede primirja. Prekid vatre nije mirovni sporazum, već mehanizam za upravljanje sukobom koji treba da omogući direktne pregovore između Libana i Izraela.
Šta donosi desetodnevni sporazum?
Prema analizi Jehije Tašđijana sa Instituta za javnu politiku i međunarodne odnose Američkog univerziteta u Bejrutu, sporazum ima pre svega politički, a ne humanitarni karakter.
"To je diplomatski uspeh sa ciljem da se zaustavi eskalacija nasilja i da se napravi prostor za pregovore između Izraela i Libana", rekao je Tašdijan.
Izrael se obavezao da zaustavi ofanzivne operacije, a predsednik Tramp je nedavno izjavio da Izraelu nije dozvoljeno da bombarduje Liban. Međutim, Izrael zadržava pravo na samoodbranu u slučaju neposredne pretnje. Sa libanske strane, vlada se obavezala da spreči bilo kakve napade Hezbolaha na Izrael i da ojača princip da libanska država bude jedina legitimna vlast nad odbranom zemlje.
Tanjug/AP/Emilio Morenatti/Hassan Ammar
Sporazum, ipak, ne rešava ključne uzroke sukoba, tj. nije predviđeno razoružavanje Hezbolaha, ne pominje se izraelska okupacija na jugu Libana, koja se tokom rata proširila. te Liban nema simetrično pravo na samoodbranu kao Izrael.
Povezane vesti
Krhkost primirja i povrede sporazuma
Već u prvim satima primirja zabeležene su povrede sa izraelske strane. Tašđijan ističe da Hezbolah nije učestvovao u pregovorima, što dodatno povećava neizvesnost.
"Rani indikatori pokazuju da budućnost prekida vatre ostaje neizvesna, jer imamo slična iskustva. U poslednjih 15 minuta Izrael je par puta povredio prekid vatre, i to više puta, izveštaji o tim povredama prekida vatre, i ta neizvesnost da li je Hezbolah obavezao na sporazum, jer inače nisu učestvovali u pregovorima. Postoji određena krhkost, tako da taj desetodnevni prekid vatre nosi važan diplomatski značaj i predstavlja u izvesnoj meri prvi direktan kontakt između Izraela i Libana u proteklih nekoliko decenija", upozorio je.
Tanjug/AP/Mohammad Zaatari
Libanski predsednik je izjavio da je spreman da preuzme svaki rizik kako bi se okončala izraelska okupacija juga zemlje. Međutim, Hezbolah i njegovi saveznici protive se direktnim pregovorima između Libana i Izraela, što stvara dodatne unutrašnje tenzije.
Sukob u Libanu je tesno povezan sa širim regionalnim dešavanjima, uključujući sukob sa Iranom. Amerikanci su namerno odvojili libanski prekid vatre od iranskog primirja, kako bi sprečili eskalaciju i izbegli davanje prednosti Teheranu preko njegovih regionalnih saveznika.
"Amerikanci su odvojili libansko primirje od Irana, jer su želeli da suze i spreče eskalaciju sa Teheranom, ali da sačuvaju slobodu Izraela da udari na Hezbolah", objasnio je Tašđijan.
Unutrašnje podele u Libanu i budućnost Hezbolaha
Liban je duboko podeljeno društvo, a rat je produbio postojeće podele. Novine bliske Hezbolahu proglašavaju "pobedu" jer je pokret preživeo i pružio otpor, dok druge stranke vide prekid vatre kao poraz i traže jačanje uloge države.
Hezbolah je vojno i dalje veoma jak, iako oslabljen u odnosu na 2006. godinu. Rat mu je doneo novi legitimitet među šiitima i stanovništvom juga zbog izraelske okupacije. Međutim, od finansijske krize 2019. godine podrška Hezbolahu je opala, čak i među šiitima, a mnoge političke stranke sada zahtevaju njegovo razoružavanje ili integraciju naoružanja u regularnu libansku vojsku.
Tanjug/AP/Hussein Malla
Povezane vesti
Postoji realna zabrinutost od novog građanskog sukoba između države i Hezbolaha, što bi išlo u korist izraelskih interesa.
Tašđijan smatra da prekid vatre može biti produžen samo ako budu obezbeđene garancije sa obe strane i ako se uključi regionalna dimenzija. Bez toga, desetodnevni sporazum ostaje samo privremeni mehanizam za upravljanje krizom.
Gostovanje Jehije Tašđijana u celosti pogledajte u video prilogu
Komentari (0)