Teški pregovori SAD i Irana, mir na tankoj liniji: Koji faktori mogu da spreče konačni sporazum?

Kada se američki i iranski pregovarači u petak sastanu u Švajcarskoj, posle gotovo četiri meseca rata, ulozi će biti veći nego ikada. Pred njima stoji niz prepreka koje bi mogle da osujete napore za postizanje sveobuhvatnog mirovnog sporazuma. Iako se mogućnost značajnog pomaka ne može u potpunosti isključiti, većina analitičara sumnja da će dve strane uspeti da postignu konačni dogovor u roku od 60 dana predviđenom Memorandumom o razumevanju, koji su ove sedmice odobrili američki predsednik Donald Tramp i iransko rukovodstvo.

Taj privremeni sporazum odložio je rešavanje najtežih pitanja za narednu fazu pregovora, bez ikakve garancije da će ona ikada biti konačno razrešena. U nastavku su navedeni mogući faktori koji bi mogli da ugroze pregovore:

Mogu li da premoste nesuglasice oko nuklearnog programa?

Sudbina iranskog nuklearnog programa - koji je Tramp naveo kao glavni razlog za pokretanje rata, verovatno predstavlja najveću prepreku koja bi mogla da dovede do propasti pregovora. Tramp je već isticao kao uspeh iransku obavezu da nikada neće razviti nuklearno oružje, ali to je u suštini samo potvrda stavova koje Teheran zastupa već godinama.

Ključno mesto na kojem bi pregovori mogli da zapnu jeste pitanje iranskih zaliha uranijuma obogaćenog do nivoa koji se približava onome potrebnom za izradu nuklearnog oružja. Tramp insistira da taj materijal bude ili iznet iz zemlje ili uništen. Iran odbacuje obe mogućnosti, iako je nagovestio da bi mogao da pristane na njegovo razblaživanje, odnosno smanjenje stepena obogaćenosti.

Još jedna tačka sporenja jeste budućnost iranskog obogaćivanja uranijuma. Sjedinjene Države su u pojedinim fazama pregovora zahtevale da Iran u potpunosti odustane od obogaćivanja uranijuma. Teheran, međutim, poručuje da se neće odreći svog prava na tu aktivnost, prenosi Reuters. 

Tanjug AP/Vahid Salemi, File

 

Prema izvorima upoznatim sa pregovorima, dve strane su ranije razmatrale mogućnost privremenog moratorijuma u trajanju od pet do dvadeset godina, ali kompromis i dalje nije na vidiku.

Otvoreno je i pitanje da li će Iran pristati na nivo međunarodnih inspekcija predviđen nuklearnim sporazumom koji je 2015. godine postigla administracija predsednika Baraka Obame, a iz kojeg su se Sjedinjene Države povukle tokom Trampovog prvog mandata 2018. godine.

Može li Ormuski moreuz dodatno zakomplikovati situaciju?

I dalje postoje brojna otvorena pitanja u vezi sa Ormuskim moreuzom, koji je Iran praktično blokirao nakon američko-izraelskih napada 28. februara, izazvavši ozbiljan poremećaj u globalnom snabdevanju energentima.

Prema Memorandumu o razumevanju, ovaj pomorski prolaz, kroz koji u normalnim okolnostima prolazi oko petina svetskog izvoza nafte, trebalo bi da bude ponovo otvoren u petak. Ipak, brodarske kompanije i trgovci energentima i dalje su oprezni.

Tanjug/AP/Mark Schiefelbein

Sjedinjene Države tvrde da će prolaz kroz moreuz biti slobodan i bez naplate taksi. Iran, međutim, koji je tokom rata stekao pregovaračku prednost zahvaljujući kontroli nad tim strateškim pomorskim putem, insistira da zadrži određenu upravljačku ulogu.

Šta je sa sankcijama i zamrznutom imovinom?

Još jedna ozbiljna prepreka jeste pitanje ekonomskih sankcija. Iran zahteva da Trampova administracija brzo ukine sankcije i oslobodi milijarde dolara iranskih sredstava koja su godinama bila zamrznuta u inostranstvu. Sjedinjene Države, s druge strane, poručuju da će eventualno ublažavanje sankcija biti postepeno i uslovljeno iranskim poštovanjem preuzetih obaveza.

Prema tekstu Memoranduma o razumevanju, koji su američki zvaničnici predstavili u sredu, Iran bi odmah dobio izuzeće koje bi mu omogućilo da ponovo izvozi naftu. Taj ustupak izazvao je dodatne kritike među američkim političarima i analitičarima koji smatraju da Tramp Iranu daje previše zauzvrat.

Ipak, Tramp bi mogao biti oprezan kada je reč o brzom odmrzavanju iranskih sredstava, jer ne želi da bude optužen da Iranu prebrzo vraća novac. Memorandum se već poredi sa sporazumom postignutim za vreme administracije Baraka Obame, kojeg je Tramp godinama kritikovao upravo zbog vraćanja dela iranske imovine.

Može li Izrael da pokvari dogovor?

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koji je imao važnu ulogu u ubeđivanju Trampa da pokrene rat, naglasio je da Izrael ne smatra da je obavezan bilo kakvim američko-iranskim sporazumom kada je reč o njegovim operacijama protiv Hezbolaha u Libanu.

Time ostaje otvorena mogućnost da bi jednostrani potezi Izraela mogli da ugroze ili zakomplikuju sprovođenje eventualnog sporazuma između Vašingtona i Teherana.

Iako su sukobi u Libanu privremeno jenjali nakon što je Tramp ove nedelje javno kritikovao Netanjahua, svaka nova eskalacija mogla bi da ugrozi pregovore. Iran tvrdi da sporazum podrazumeva i prekid vatre u Libanu.

Hoće li se sukobiti pregovarački stilovi?

Američki pregovarački tim, koji čine potpredsednik Džej Di Vens, specijalni izaslanik Stiva Vitkofa i Trampov zet Džared Kušner, mogao bi imati poteškoća da usaglasi pristup sa iranskim pregovaračima.

Tanjug/AP/Matt Rourke

Tramp je poznat po tome što traži brze rezultate, dok Iran tradicionalno preferira dugotrajne i iscrpljujuće pregovore. Upravo je ta razlika predstavljala problem u prethodnim rundama koje su završene bez uspeha, pa postoji mogućnost da se isti scenario ponovi.

Tramp je novinarima izjavio da će ova faza pregovora biti "lakša“ od prethodne. Obe strane imaju interes da okončaju sukob: predsednik SAD suočava se sa sve većim pritiskom zbog visokih cena goriva, dok je Iran pretrpeo ozbiljne vojne i ekonomske gubitke.

Ipak, očekuje se da američkom timu nedostaje deo tehničke ekspertize potrebne za ovako složene pregovore, dok sa druge strane sede iskusni pregovarači poznati po tome da umeju da razvuku proces. Zbog toga bi rok od 60 dana mogao biti prekratak za izradu detaljnog i održivog sporazuma. Za postizanje nuklearnog sporazuma iz vremena Obamine administracije bilo je potrebno približno dve godine.

Čak i ako sporazum bude postignut, ostaje pitanje njegove primene. Tramp je prošle godine posredovao u postizanju prekida vatre u ratu između Izraela i Hamasa u Gazi, ali je taj proces kasnije zapao u zastoj.

Može li međusobno nepoverenje biti presudan faktor?

Iran duboko ne veruje Trampu, koji je, prema iranskom viđenju događaja, dva puta tokom protekle godine pokretao vojne akcije usred pregovaračkog procesa.

Spremnost Irana na ustupke mogla bi u velikoj meri da zavisi od vrhovnog vođe, koji se smatra tvrđim pregovaračem od svog oca. Prema ovom scenariju, njegov otac, kao i članovi najuže porodice, stradali su u američko-izraelskom napadu.

Ni Sjedinjene Države neće pristupati pregovorima bez sumnji. Vašington će pažljivo procenjivati da li Iran iskreno pregovara ili samo kupuje vreme, što Trampovi saradnici tvrde da su iskusili i ranije.

Ukoliko dve strane ne uspeju da prevaziđu razlike i postignu sveobuhvatan sporazum, i dalje postoji mogućnost ograničenog dogovora ili produženja pregovora. Međutim, u tom slučaju ostala bi i opasnost od obnove neprijateljstava.

Drugi mogući razlozi za neuspeh pregovora

Ukoliko Tramp popusti pod pritiskom zagovornika oštrijeg pristupa Iranu i odbije dodatne ustupke, ili ako iranski tvrdolinijaši primoraju svoje pregovarače da zauzmu još nepopustljiviji stav.

Ukoliko različita tumačenja Memoranduma o razumevanju stvore nerealna očekivanja kod jedne ili obe strane. Ukoliko Tramp ponovo pribegne oštrim pretnjama kakve je iznosio tokom sukoba, što bi moglo da navede Iran da prekine pregovore.

U celini gledano, iako postoji obostrani interes da se sukob okonča, broj otvorenih pitanja i duboko ukorenjeno nepoverenje ukazuju da put do trajnog sporazuma ostaje veoma neizvestan.