Nova kriza na najvažnijoj energetskoj ruti sveta: Šta se dešava u Ormuskom moreuzu?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Krhko primirje između SAD i Irana ponovo je pod pritiskom, a posledice se već osećaju na jednoj od najvažnijih svetskih pomorskih ruta. Saobraćaj kroz Ormuski moreuz drastično je smanjen, brodarske kompanije upozoravaju na rizike za posade, dok obe strane različito tumače dogovor koji je trebalo da omogući bezbedan prolaz brodovima.
Samo 23 teretna broda i tankera prošla su kroz Ormuski moreuz 8. jula, prema podacima pomorske obaveštajne kompanije Kpler. Dan ranije kroz ovaj strateški prolaz prošlo je 36 brodova, dok je pre izbijanja sukoba dnevni prosek bio oko 130 plovila.
Pad brodskog saobraćaja usledio je nakon novih sukoba i međusobnih optužbi Vašingtona i Teherana, koji sada različito tumače sporazum o prekidu vatre i obavezama vezanim za slobodnu plovidbu.
Iran tvrdi da sporazum podrazumeva njegovu ulogu u kontroli kretanja kroz moreuz i zahteva da brodovi koriste rute koje je odredila iranska strana. SAD, sa druge strane, smatraju da je cilj dogovora bio obnavljanje slobodnog protoka pomorskog saobraćaja.
Ovakva situacija dodatno komplikuje rad brodarskih kompanija, koje se suočavaju sa nejasnim pravilima, bezbednosnim rizicima i mogućnošću novih incidenata.
Euronews
Dve rute, dva zahteva
Brodovima koji prolaze kroz Ormuski moreuz savetovano je da izbegavaju središnji deo prolaza zbog opasnosti povezane sa aktuelnim sukobima. Zajednički centar za pomorske informacije (JMIC), čiji je član i SAD, preporučio je plovilima da koriste južnu rutu bliže obali Omana kako bi se smanjio rizik od mogućih mina i drugih pretnji.
Iran, međutim, insistira na severnoj ruti bliže svojoj obali i poručuje da će dozvole za prolaz izdavati samo brodovima koji koriste tu trasu. Druge pravce Teheran označava kao "strogo zabranjene".
Povezane vesti
Upravo ta suprotstavljena pravila stvaraju dodatnu neizvesnost za brodare koji kroz ovaj prolaz prevoze energente i drugu robu.
Pomorci između straha i neizvesnosti
Fil Belčer iz Intertanka, međunarodne organizacije koja okuplja nezavisne vlasnike tankera, rekao je za BBC da je nakon potpisivanja memoranduma o razumevanju između SAD i Irana prošlog meseca postojao "veliki optimizam" u pomorskom sektoru.
Međutim, nakon nastavka napada, "pretnja je ponovo veoma prisutna", upozorio je on.
"Ovaj ciklus nasilja, stalna smena pozitivnih i negativnih vesti, ima ogroman uticaj i na poslovanje i na same pomorce", rekao je Belčer.
On je ukazao da se ne radi samo o brodovima i teretu, već o ljudima koji rade na njima.
"To su civilni pomorci sa Filipina, iz Velike Britanije, Norveške i Indije, čije porodice kod kuće prate sve što se događa", naveo je.
Prema podacima agencija Ujedinjenih nacija za pomorski saobraćaj, oko 6.000 pomoraca i dalje se nalazi na brodovima u tom području.
Povezane vesti
Iran optužuje SAD, Vašington uzvraća optužbama
Iransko Ministarstvo spoljnih poslova optužilo je SAD za "flagrantno kršenje" memoranduma o razumevanju potpisanog 17. juna, kojim je dogovoreno privremeno primirje. Sporazum je predviđao "trenutni i trajni prekid vojnih operacija", kao i da će Iran uložiti napore kako bi omogućio bezbedan prolaz komercijalnim brodovima kroz Ormuski moreuz.
Teheran tvrdi da su američki napadi izvedeni pod "lažnim izgovorom", dok je Vašington ranije optužio Iran za kršenje primirja zbog napada na komercijalna plovila u moreuzu.
Nijedna strana nije preuzela odgovornost za sve incidente, ali međusobne optužbe dodatno povećavaju rizik od nove eskalacije.
Povezane vesti
Britanija upozorava: Moreuz mora biti otvoren
Britanski ministar odbrane Dan Džarvis ocenio je da su napadi na brodove u Ormuskom moreuzu „potpuno neprihvatljivi“.
Tanjug/AP/Altaf Qadri
On je poručio da je u interesu svih strana da se sukob što pre reši i da se obezbedi ponovno otvaranje jedne od najvažnijih svetskih pomorskih ruta.
"Osećamo posledice zatvaranja moreuza", rekao je Džarvis, dodajući da građani posledice krize osećaju i kroz rast troškova.
Velika Britanija nije učestvovala u zajedničkoj američko-izraelskoj vojnoj operaciji protiv Irana, ali zajedno sa Francuskom predvodi grupu zemalja koje su spremne da po završetku borbi rasporede pomorske bezbednosne snage u regionu.
Cena nafte zasad stabilna, ali rizik ostaje
Uprkos novim američkim napadima na Iran, cena nafte nije zabeležila veće promene. Nakon prvog talasa napada cena brent nafte porasla je više od pet odsto, ali se potom stabilizovala na oko 77,90 dolara po barelu.
Analitičari ocenjuju da su tržišta trenutno manje osetljiva na stalne promene između sukoba i pregovora, ali upozoravaju da bi ozbiljniji poremećaj plovidbe kroz Ormuski moreuz mogao imati globalne posledice.
Kroz ovaj prolaz inače prolazi oko 20 odsto svetske trgovine naftom i tečnim prirodnim gasom, zbog čega svaka nova kriza u regionu odmah privlači pažnju energetskih tržišta.
Dok ni Vašington ni Teheran ne žele potpuni rat, obe strane nastavljaju da šalju poruke sile. Zbog toga Ormuski moreuz ostaje jedno od najosetljivijih mesta na svetu, gde i najmanji incident može ponovo pokrenuti novu krizu.
Komentari (0)