Nova eskalacija na Bliskom istoku: Koliko smo daleko od pregovaračkog stola?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Najnoviji međusobni udari između Irana i SAD, koji se od 7. i 8. jula odvijaju u nekoliko serija, potpuno su uklonili diplomatsku opciju iz planova dve države barem na jedno izvesno vreme. Iako je nemoguće predvideti koliko dugo će trajati najnovija eskalacija, obzirom da postoje indikatori koji govore o mogućnosti regionalnog širenja rata, sa druge strane iscrpljenost zbog ranijih operacija ukazuje da će se nakon “pokazivanja mišića“ iransko i američko rukovodstvo okrenuti diplomatskom rešenju.
Naime, nova runda pregovora bila je planirana u trećoj nedelji jula, ali za sada nema naznaka da će takva opcija biti ostvarena osim kontakata i susreta obe sa posredničkim kanalima. Minimalan signal u tom smeru je i jedna poruka Donalda Trampa koja govori da on nije još uvek odustao od diplomatije, ali je ona faktički demantovana drugim njegovim zapaljivim izjavama. Koliko smo daleko od mira na Bliskom istoku i da li postoji nada da će doći do pregovora sukobljenih strana?
Koji su dalji planovi američke vojske na Bliskom istoku
Prema informacijama američke vojske, odnosno CENTCOM-a, avijacija je u prvom talasu napada 7. jula izvršila nekih 80 udara na ciljeve u priobalnom delu Irana (luka Bušer) i gradove blizu Ormuskog moreuza (Bandar Abas, ostrvo Kešm, Sirak, Čabahar,), mesta odakle je pucano na brodove zalivskih zemalja od strane Revolucionarne garde. Ono što može da brine međunarodnu zajednicu jeste što se obim eskalacije i broj meta američke avijacije povećavao svakom novom serijom napada, pa je broj meta u toku poslednjih nekoliko serija uveliko prešao 100 u toku jednog dana (npr. 11. jula pogođeno 140 vojnih ciljeva).
U.S. AIR FORCE / Getty images / Profimedia
Američka vojska gađala je i druge gradove u unutrašnjosti periodu od 9. do 14 jula, kao i železničku prugu Ak-Kali u provinciji Gulistan na severu Irana koja je jedna od ključnih transportnih veza sa Turkmenistanom i drugim zemljama centralne Azije, a šire gledano važna je zbog izvoza nafte i uvoza druge robe iz Kine. Najnoviji satelitski snimci i izveštaji koji su dostupni u javnosti govore da su i dva američka nosača aviona raspoređena blizu ulaska u Ormuški moreuz.
Izbor ovih meta jasno govori da razmišljanje američkih stratega ide ka tome da je potrebno prekinuti komunikacijske veze Irana sa Kinom i Rusijom, kao i da je neophodno skoncentrisati mornaricu na ulasku u zaliv, sve u cilju kako bi se izvršio dodatni pritisak na iransko rukovodstvo. Svakako ne treba očekivati da će to moći da bude dugoročna politika, odnosno treba gledati ovakvo ponašanje Vašingtona kao sredstvo da bi se ostvario glavni cilj, a to je vraćanje Irana za pregovarački sto.
Ponovno uvođenje blokade iranskih luka
Američki predsednik Donald Tramp najavio je da će od 14. jula u 22 časa ponovo početi da važi blokada iranskih luka. Uprkos tome što se obe strane međusobno optužuju za nepoštovanje Memoranduma o razumevanju, ovakva odluka je flagrantno kršenje člana 4. istog dokumenta koji kaže da će "SAD okončati pomorsku blokadu Irana u narednih 30 dana" od potpisivanja memoranduma 17. juna. Kako je očito da taj rok 17. jula, vrlo je moguće da će američko rukovodstvo držati ovu blokadu tri dana i nakon toga reći da je ponovo ukida kako bi sa sebe skinulo “odgovornost“ za njegovo kršenje.
Euronews
S druge strane, naravno, stoji pretpostavka da su istinite Trampove reči o tome da Memorandum o razumevanju više ne važi, ali je ona svakako malo verovatna iz više razloga. Deluje prosto nerazumno da će SAD baciti u vodu sav napor da se dođe i do ovako labavo ustrojenog sporazuma, koji očito i jedna i druga strana tumače kako žele. Uz to, unutrašnji pritisak u SAD će sigurno postati još veći u slučaju da se ratne operacije nastave obzirom na raniji odnos javnog mnjenja u zemlji prema tom pitanju. Iako je i od strane iranskog ministarstva spoljnih poslova stigao sličan odgovor da su „napadi SAD poništili odredbe memoranduma“, ne treba takve izjave uzimati 100 odsto zdravo za gotovo, već gledati u njima potrebu iranskog rukovodstva da odgovori na Trampove provokacije.
Povezane vesti
Oštre poruke iz Irana
Radikalne poruke prema američkom predsedniku čule su se iz Irana, naročito tokom sahrane ajatolaha Alija Hamneija, kada su se mogli pročitati povici „Tramp će biti ubijen“, „Biće krvi“ i slično. Čak su dva člana iranskog Parlamenta koji predstavljaju „tvrdu liniju“ u Iranu, dala izjavu u tom smeru. Prema pisanju inostrane štampe, navodno ove pretnje nisu bile bez osnova, jer su obaveštajne agencije upozorile američkog predsednika na opasnost zadnjeg dana njegovog boravka u Ankari 9. jula, zbog čega je on napustio taj grad.
Tanjug/AP/Sepahnews
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči je optužio SAD za kršenje člana 9. Memoranduma o razumevanju koji govori u jednom svom delu da „SAD neće uvoditi nove sankcije i raspoređivati dodatne snage u regionu“. Kako je to primetio američki Institut za istraživanje rata umerenija struja u zemlji (Arakči, predsednik Pezeškijan i predsednik parlamenta Galibaf) nastoji da nađe diplomatsko rešenje, ali se njoj suprotstavlja „tvrda linija“ okupljena oko šefa Revolucionarne garde Ahmada Vahidija i ajatolaha Alireze Arafija.
Razgovori Irana i Omana oko kontrole Ormuza
Samo dva dana nakon početka novih napada, 9. jula, delegacija Omana je otputovala u Teheran. Iranska novinska agencija Tasnim je prenela da, osim razgovora o kontroli prolaska Ormuškim moreuzom, cilj susreta jeste da se relaksiraju odnosi na relaciji Iran-Katar. Ta netrpeljivost između katarskog rukovodstva i Irana je proizvod napada iranske vojske na tankere sa katarskim gasom i pozicije američke vojske na teritoriji te zemlje.
AP Photo/Asghar Besharati
Već 11. jula Arakči je otišao u uzvratnu posetu Muskatu gde se susreo sa šefom omanske diplomatije Badr al-Busaidijem, a kako je prenela IRNA razgovor se vodio oko člana 5. memoranduma i kontroli prolaska moreuzom. No izgleda nije došlo do razumevanja jer je Iran već u toku narednog dana napao brod u teritorijalnim vodama Omana, što je očigledna poruka šta u Teheranu misle o predlogu koji je tada iznet. Navodno je omansko rukovodstvo predložio uspostavljanje dve rute, jedne u iranskim vodama gde bi brodovi plaćali prolazak, i druge u vodama Omana koja bi bila slobodna, što se očigledno kosi sa iranskim koncepcijama.
Novi sukobi u Jemenu
Ono što treba da brine jeste nova eskalacija u Jemenu između Huta i Saudijske Arabije koja se javila zbog saudijskog granatiranja aerodroma u Sani, gde je trebala da sleti delegacija Huta koja se vraćala sa sahrane iz Teherana. Problemi Huta sa Rijadom postojali su i pre odlaska na sahranu, ali su sada eskalirali i doveli do međusobnog granatiranja ciljeva unutar Saudijske Arabije. Dok se zalivske zemlje trude da posreduju i vrate sukobljene strane za pregovarački sto, situacija u Jemenu i Libanu može duboko da ugrozi budućnost mira.
Komentari (0)