Saudijska Arabija pred istorijskim izborom - sačuvati mir ili uzvratiti udarac?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Saudijska Arabija nalazi se pred izuzetno teškim izborom. Od 28. februara, kada su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli vojnu kampanju protiv Irana, Rijad je ulagao maksimalne napore da ostane izvan sukoba, navodi se u analizi BBC-ja.
Međutim, nakon serije napada sa tri različita fronta, čini se da je strpljenje saudijskog rukovodstva pri kraju. Protekle nedelje, saudijske oružane snage učestvovale su zajedno sa SAD u zajedničkim vazdušnim udarima na proiranske milicije u Iraku, koje optužuju za učestale napade dronovima na kraljevstvo.
Ključno pitanje za Rijad sada glasi: nastaviti sa odmazdom radi odvraćanja novih napada ili pokušati da se tenzije smire putem zakulisnih dogovora i ekonomskih ustupaka protivnicima?
Poslednjih pet meseci region Persijskog zaliva i širi Bliski istok poprište su sukoba dva glavna tabora. Na jednoj strani su Iran i Islamska revolucionarna garda (IRGC), uz podršku Huta u Jemenu i Narodnih snaga za mobilizaciju u Iraku. Ova iračka paravojna formacija izvela je oko 30 napada dronovima na Saudijsku Arabiju, zbog čega se našla na meti zajedničkih američko-saudijskih udara. U proiranskom taboru je i libanski Hezbolah, koji za sada održava nizak profil.
Nasuprot njima stoje SAD sa svojom Centralnom komandom (CENTCOM), arapske države Zaliva i Jordan. Izrael ostaje bliski saveznik Vašingtona, ali trenutno ne učestvuje aktivno u ovim operacijama. Iran je u poslednje vreme fokusirao svoje napade na Jordan, Kuvajt i Bahrein, dok istovremeno blokira Ormuski moreuz, strateški prolaz za svetsku trgovinu naftom.
Zašto Rijad beži od totalnog rata?
Credit: Pictorial Press, Pictorial Press Ltd / Alamy / Profimedia
Princ prestolonaslednik Mohamed bin Salman (MBS) ima jasan razlog za izbegavanje sukoba: ambiciozni plan reformi "Vision 2030". Cilj je transformacija ekonomije i oslobađanje od zavisnosti od nafte, što zahteva ogromne strane investicije i razvoj visoke tehnologije. Data-centri i novi gradovi su izuzetno ranjivi na rakete i dronove, a stalna pretnja iz Jemena i Iraka direktno ugrožava stabilnost neophodnu za uspeh ovog plana.
Lekcija je naučena 2019. godine, kada je napad dronovima na naftna postrojenja Abkaik i Hurais na nekoliko dana prepolovio saudijski izvoz nafte. Satelitski snimci od ponedeljka pokazuju nove udare na ista postrojenja, što potvrđuje da su strateški resursi kraljevstva i dalje na nišanu.
Povezane vesti
Situacija se dodatno zaoštrila 13. jula nakon bombardovanja aerodroma u Sani, što je bio pokušaj sprečavanja sletanja iranskog aviona. Huti su uzvratili napadima na saudijske aerodrome Abha i Džizan, ali i na saudijske brodove u Crvenom moru. Ovo ugrožava prolaz kroz moreuz Bab el-Mandeb, čime je ozbiljno limitiran izvoz nafte ka azijskim tržištima.
Hitan sastanak sa Trampom i Vansom
Антон Балаж / imageBROKER / Profimedia
U jeku ove krize, saudijski ministar odbrane, princ Halid bin Salman, održao je hitan sastanak sa Donaldom Trampom i potpredsednikom Džej Di Vansom, prenosi Axios. Princ je naglasio da su napadi na saudijsku energetsku infrastrukturu "prešli crvenu liniju" i da je odgovor bio neophodan, ali je jasno stavio do znanja da Rijad ne želi dalju eskalaciju.
Dok izraelski premijer Netanjahu vrši pritisak ka jačem sukobu sa Iranom, Rijad poručuje Vašingtonu da je deeskalacija jedini put ka stabilnosti. Saudijska Arabija, najbogatija zemlja regiona, ponovo je u klinču između ambicije o modernoj budućnosti i surove realnosti regionalnog rata.
Komentari (0)