Od sahrane Lindzija Grejema do Bele kuće: Šta otkriva Netanjahuova poseta o budućnosti američko-izraelskih odnosa?

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu boravio je u osmoj poseti Vašingtonu od kada je američki predsednik Donald Tramp drugi put došao na vlast u toku januara meseca 2025. godine. Kako je to primećeno u brojnim analizama eksperata i međunarodnih listova, trenutak kada se dešava ovaj susret obeležava kriza u odnosima Tel Aviva i Vašingtona. Zato je vrlo važno analizirati su efekti Netanjahuovog boravka na sahrani republikanskog senatora Lidzija Grejema i nakon brojnih susreta sa članovima američke političke elite, te da li je došlo do otopljavanja odnosa sa SAD?  

Sahrana Lindzija Grejema 

Na sahrani republikanskog senatora Lidzija Grejema okupio se veliki broj zvanica iz američkog političkog i javnog života (američki predsednik Tramp, potpredsednik J. D. Vens, državni sekretar Marko Rubio i drugi), ali i deo svetskih zvaničnika među kojima se naročito ističu ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, izraelski premijer Netanjahu. 

Govor na sahrani Šona Henitija, američkog televizijskog voditelja kanala Fox news i jednog od najkonzervativnijih ličnosti u javnom životu, isticao je značaj koji je preminuli senator pridavao saradnji Izraela i SAD. On se direktno obratio izraelskom premijeru rečima „voleo vas je, voleo je narod Izraela“ i dodao kako bi Grejem „bio oduševljen“ Netanjahuovim prisustvom na svojoj sahrani. Takođe, Heniti je istakao da je Tramp najveći prijatelj izraelske države i naroda od svih predsednika u američkoj istoriji, na šta je Netanjahu potvrdno odgovorio klimanjem glave.   

Tanjug AP/Jacquelyn Martin

No međutim, sama pozicija gde je sedeo izraelski premijer, četiri reda iza američkog predsednika, govori nam da su vlasti SAD ipak time htele da pošalju diplomatsku poruku Tel Avivu da ne odobravaju samostalne akcije koje odudaraju od njihovog političkog kursa. Nakon toga je usledio razgovor Netanjahua sa američkim ministrom rata Pitom Hegsetom i državnim sekretarom Markom Rubiom. Iako je taj dijalog izazvao brojna nagađanja o temi koja je provejavala razgovorom, ono što je očigledno jeste da je najveći deo vremena pričao izraelski premijer, što može da ukazuje da je imao potrebu da objašnjava svoje ranije političke postupke.  

Takođe upada u oči kratak razgovor na marginama sahrane između Netanjahua i ukrajinskog predsednika Zelenskog, koji je naročito interesantan iz razloga što je izraelska vlada do sada bila neraspoložena da primi ukrajinskog šefa države u Tel Avivu. Kako je to preneo izraelski list Haaretz, Netanjahu je i u Vašingtonu ponovo odbio da se sastane sa uprkos insistiranju kancelarije ukrajinskog predsednika. 

Prijem kod Donalda Trampa 

Po informacijama iz svetskih medija sastanak Donalda Trampa i Benjžamina Netanjahua trajao je oko 90 minuta u Beloj kući iz zatvorenih vrata, što govori o važnosti razgovora. Celokupna situacija odudara od dosadašnje prakse iz razlog što nije bilo izjave za štampu, već vesti o susretu stižu od neimenovanih izvora iz američke i izraelske administracije. 

Kako je to prenela turska Anadolu agencija i izraelski mediji KAN, Netanjahu je izgleda predstavio Trampu plan kojim bi se postepeno ukinula direktna američka vojna pomoć Izraelu u narednoj deceniji. Vlada u Tel Avivu je najveći primalac američke pomoći jednoj stranoj državi nakon Drugog svetskog rata, koja značajno doprinosi odbrambenom kapacitetu izraelskih oružanih snaga. Ova vest verovatno ima uporište u realnosti, ako se ima u vidu da je Netanjahu od početka godine već više puta pominjao ovakvu mogućnost kako bi Izrael na kraju „eliminisao oslanjanje na američko vojno finansiranje“, svakako uz ostanak bliske saradnje po vojnim pitanjima. Isti izvori su naglasili da je izraelska strana insistirala na razvoju „programa protivraketne odbrane“ kako bi se finansirali zajednički projekti razvoja ovog segmenta.  

Tanjug AP/Alex Brandon

Kako je to preneo izraelski list Tajms of Izrael, na osnovu izjave neimenovanog izraelskog zvaničnika, Netanjahu je izgleda izrazio protivljenje zbog američko-saudijskog sporazuma o razvoju civilne nuklearne energije. Taj list je naglasio da se Tramp branio da će uslov za ostvarenje ovog pitanja biti normalizacija odnosa Saudijske Arabije i Izraela, ali da je izraelski premijer izrazio zabrinutost ako se program nastavi u budućnosti bez takvog koraka. Verovatno je Netanjahu tada ukazao da bi to izazvalo trku u naoružanju na Bliskom istoku, kao što su ukazivali mnogi članovi izraelske opozicije, ali i brojni analitičari. 

Izjava kancelarije izraelskog premijera prenela je da se deo razgovora odnosio na „pitanje Irana, Gaze i druga regionalna pitanja“, odnosno preneseno na prostiji jezik, na pitanje ratnih operacija i povlačenje izraelskih snaga iz Libana i Sirije. Jedan deo dijaloga dvojice državnika sigurno se ticao pitanja eventualne američke prodaje aviona F-35 Turskoj i kritike izraelske strane za takvu političku odluku. Da li je Tramp usvojio smernice i protivljenja izraelskog predsednika pokazaće dalji koraci njegove administracije i retorika koju bude koristio u javnom govoru.    

Intervju na Fox newsu 

Isti novinar koji je hvalio Netanjahua na sahrani Grejema, Šon Heniti, vodio je intervjuu na Fox newsu sa izraelskim premijerom, koji je tada objasnio kako je „imao jedan od najboljih susreta ikada“ sa Trampom. Navodno su se oni tada saglasili u principu da ne dozvole da Iran poseduje nuklearno oružje, ali da je on (Netanjahu) „skeptičan prema dogovoru“ oko ovog pitanja sa vladom u Teheranu, gde režim stalno vrši procenu snage Izraela i SAD. Na pitanje zašto njegova država nije učestvovala u napadima sa američkim snagama, on je istakao da u Iranu ni „trebalo da znaju da ćemo ako budemo napadnuti, odgovoriti strašnom silom“. Na kraju se osvrnuo na poziv gradonačelnika Njujorka Zohrana Mamadanija da uhapse zbog optužbi Međunarodnog suda pravde za genocid, ističući da gradonačelnik samo „širi mržnju i suprotstavlja jednu grupu građana Njujorka drugoj“ i okreće ih „protiv Jevreja“ u gradu. 

Susret sa senatorima i Pitom Hegsetom i Vensom 

Prijem Netanjahua kod Pita Hegseta u Bler Hausu bavio se odbrambenim pitanjima, a kako su javili mediji, američki ministar rata je „hvalio odbrambene kapacitete Izraela“ i naglasio da je ta država ključni partner SAD. Netanjahu je izrazio spremnost da se bori sa SAD, što se može čitati kao promena odluke o pitanju rata radi dobijanja ustupaka na drugoj strani, po pitanju izraelskih zahteva prema SAD. No međutim, susret sa potpredsednikom Vensom protekao je u drugom duhu, jer se on smatra predvodnikom struje koja se protivi ratnoj politici SAD. Zato ne treba da čudi što se u medijima pisalo da su teme razgovora bile glavne „tačke neslaganja“ dve države. 

Tanjug AP/Jacquelyn Martin

Jedan neprikladan gest prilikom susreta Netanjahua sa demokratskim senatorom Džonm Fetermanom upada u oči i izaziva podsmehe u svetskoj javnosti da je učinjen radi poniženja Netanjahua. To je Fetermanovo odevanje, jer je dočekao u kratkom šorcu izraelskog državnika, što odudara od protokola. Uprkos međusobnom izjavama koje govore o razumevanju značaja izraelsko-američkog prijateljstva, i čak Fetermanove najave da će uticati na to da se odnos Demokratske stranke prema Tel Avivu promeni, ne može se ostaviti po strani oblačenje šorca i dukserice kao poruka ili namerno poniženje sagovornika. Netanjahu se sastao i sa drugim senatorima „prijateljima Izraela“ iz republikanskih redova, poput Toma Kotona i Tima Šehija, a kakvi su efekti ovih susreta pokazaće bliža i dalja budućnost.