Vodič kroz američke izbore: Šta su ključna pitanja za birače i kakve su šanse da republikanci dobiju većinu

Komentari

Autor: Euronews Srbija, AP, Njujork tajms

08/11/2022

09:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

U Sjedinjenim Američkim Državama danas se održavaju kongresni izbori (poznati i kao "međuizbori"). Na njima će se birati svih 435 članova donjeg, odnosno Predstavničkog doma Kongresa, kao i 35 od 100 članova gornjeg doma, Senata. Takođe, bira se i 36 guvernera u raznim američkim državama.

Ovi izbori veoma su važni za budućnost zemlje, jer u dvopartijskom sistemu kakav je američki, stranka koja kontroliše Predstavnički dom i Senat ujedno ima i najveću moć da kreira zakone, odnosno upravlja putem kojim će se SAD kretati.

Trka će biti veoma tesna, a trenutno je u Senatu, gde svaka američka država ima po dva prestavnika, odnos snaga podeljen, iako ga demokrate kontrolišu zbog toga što potpredsednica Kamala Haris, koja daje odlučujući glas, dolazi iz te partije, prenosi Njujork tajms.

U Predstavničkom domu predstavnici dolaze iz manjih okruga i njihov mandat traje dve godine. Tamo, Demokrata trenutno ima više - njih je 222, dok je Republikanaca 213.

Trenutno stanje stvari, dakle, jeste da demokrate kontrolišu oba ova tela, a iz njihovih redova dolazi i sam predsednik zemlje Džo Bajden. Međutim, ukoliko izgube bilo koji od dva kongresna doma, moć demokrata će se značajno smanjiti u naredne dve godine, koliko još traje Bajdenov mandat.

Mada se na kongresnim izborima ne nalaze imena predsedničkih kandidata, oni se posmatraju kao svojevrstan "lakmus papir" na kom se zapravo može videti i kako su građani zadovoljni aktuelnim predsednikom na pola njegovog mandata.

Ko bi mogao da pobedi?

Prema dostupnim anketama i procenama, čini se da bi republikanci mogli osvojiti većinu u Predstavničkom domu i samim tim preuzeti kontrolu nad ovim telom Kongresa.

Republikancima najviše na ruku ide frustracija birača zbog velike ekonomske neizvesnosti, kao i proces "prekrajanja" izbornih teritorija, koji se vrši na svakih deset godina. Sa druge strane, demokrate se fokusiraju najviše na probleme koji se tiču abortusa, odnosno bore se protiv njegove zabrane u mnogim američkim državama.

Kada je u pitanju kontrola nad Senatom, tu će trka biti mnogo neizvesnija. Republikanci gledaju kako bi mogli da ostvare pobedu, makar i minimalnu, ali i sami su svesni da će biti veoma teško, pa je zato njihov lider u Senatu Mič Mekonel u nedavnoj izjavi naveo da su "šanse da njegova partija osvoji kontrolu nad Senatom 50-50".

Šta su glavna pitanja za birače?

Na početku 2022. godine činilo se kao da će ključna pitanja tokom izbora ostati imigracija, inflacija i kriminal, i da će republikanci biti u veoma povoljnom položaju.

U junu je, međutim, Vrhovni sud SAD poništio odluku od pre skoro 50 godina, u slučaju "Rou protiv Vejda", i tako je ukinuto opšte pravo na abortus u zemlji, pa su demokrate ipak dobile na zamahu jer se dobar deo njihove kampanje bazira upravo na podršci pravima žena da biraju same šta će raditi sa svojim telom.

Ipak, pošto su protesti protiv zabrane abortusa u pojedinim državama SAD trenutno zamrli, republikanci se nadaju da će ponovo glavnu pažnju javnosti usmeriti na pitanja za koje misle da su demokrate u njima najslabije - cene energenata, osnovnih namirnica, problemi sa ilegalnim imigracijama i zabrinutost u vezi sa kriminalom.

Šta ako republikanci osvoje Predstavnički dom?

S obzirom na trenutni odnos snaga u ovom telu, dovoljno je da republikanci pobede samo u pet okruga više nego demokrate, i Predstavnički dom je "njihov".

Takođe, u prilog im ide i tradicija, jer na međuizborima retko kada dobro prolazi partija iz koje u tom trenutku dolazi predsednik zemlje. Ukoliko republikanci osvoje kontrolu nad Predstavničkim domom, novi predsednik stupiće na poziciju 3. januara 2023. godine.

Ukoliko republikanci zaista osvoje kontrolu nad Predstavničkim domom, kako je rekao njihov trenutni lider u ovom telu Kevin Mekarti, radiće prema planu koji je on nazvao "Posvećenost Americi" - u pitanju je širok spektar ekonomskih, pograničnih i drugih zakona koje bi republikanci predstavili već u prvim danima kontrole ovog tela.

Testiranje mašine za glasanje u Majamiju

Takođe, njihov povratak na vlast u Predstavničkom domu predstavljao bi pobedu i za bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, koji se bori protiv raznoraznih optužbi demokrata za učešće u neredima na Kapitolu od 6. januara prošle godine. Veliki broj republikanaca koji će učestvovati u Predstavničkom domu tokom naredne dve godine, podržavaju Trampa i njegove politike.

Što se tiče Demokrata i problema koje oni smatraju bitnim, ukoliko republikanci budu kontrolisali donji dom Kongresa, može se očekivati da će pitanja poput abortusa, klimatskih promena i strože kontrole nad vlasništvom oružja biti sklonjena u stranu.

Bajden će izgubiti veliki deo svog uticaja, ali će i dalje morati da postoje pregovori među partijama oko nekih stvari, poput zakona o budžetu i vojnih pitanja, jer te dokumente mora potpisati predsednik.

Šta ako republikanci osvoje Senat?

Kao što smo već naveli, ko god pobedi u Senatu imaće veoma tesnu prednost. To bi značilo da, čak i u slučaju pobede republikanaca, Bajden ima više prostora za "manevar", odnosno pregovore oko pitanja koja su važna demokratama. Veći deo njegovih uspeha kada je u pitanju doniošenje zakona do sada i jeste došao iz pregovora u Senatu između dve partije, navodi AP.

Međutim, republikanska kontrola nad gornjim domom Kongresa znači da bi mogli potvrđivati zakone koje je republikanski Predstavnički dom već predložio (u slučaju pobede i tamo), pa je to još jedna vrsta političkog pritiska na aktuelnog ameirčkog predsdednika.

Takođe, republikanski Senat bi mogao da zagorča život Bajdenu i time što bi blokirao ili otežavao proces njegovog predlaganja zvaničnika na visokim pozicijama u sudskoj i izvršnoj vlasti.

Šta ako demokrate zadrže kontrolu?

Ukoliko se dogodi da demokrate zadrže kontrolu nad Senatom a izgube je nad Predstavničkim domom, američka politička scena mogla bi postati još komplikovanija, jer bi se onda stalno vodili pregovori u vezi sa zakonima koji će biti doneti - najverovatnije, republikanci bi igrali na to da pridobiju neke umerenije demokratske senatore.

S druge strane, ukoliko demokrate zadrže i Senat i Predstavnički dom, verovatno bi se pokrenula pitanja o onim problemima koji već neko vreme stoje "po strani", uključujući i novi paket socijalne i ekonomske pomoći koji je predložio američki predsednik, ali koji nikada nije stupio na snagu usled nesuglasica unutar same Demokratske partije.

Takođe, koliko demokrate važnim za ishod izbora smatraju pitanje abortusa, pokazuje i to što je predsednik Bajden rekao da "ako mu birači daju još samo dva člana Senata, obećava da će vratiti na snagu odluku u slučaju Rou protiv Vejda".