Igre 
Brazilski predsednik predlaže Kijevu da se odrekne Krima: "Svetu treba mir, moramo da nađemo rešenje"
Komentari07/04/2023
-11:04
Brazilski predsednik Lula da Silva predložio je Ukrajini da se odrekne Krima kako bi okončala rat, dodajući da njegov ukrajinski kolega Volodimir Zelenski "ne može da želi sve".
"Ruski predsednik Vladimir Putin ne može da okupira teritoriju Ukrajine. Možda se o Krimu može diskutovati, ali mora da razmišlja o svemu ostalom gde je izvršena invazija. Ni Zelenski ne može da želi sve. Svetu treba mir, moramo da nađemo rešenje", rekao je brazilski predsednik novinarima u Braziliji.
Rusija je anektirala Krim 2014. godine, što je potez koji je naišao na široke osude kao nezakonito otimanje dela teritorije. Pre februarske invazije Moskve, Kijev je video politička i diplomatska sredstva kao najbolji način da vrati poluostrvo pod svoju kontrolu. Ovo se, međutim, promenilo od izbijanja rata, prenosi Euronews.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je do danas odbio da pregovara sa Moskvom, insistirajući da ona prvo mora da povuče sve svoje trupe iz Ukrajine. Zapadni saveznici, posebno Velika Britanija, to su podržali.
Izneti su mnogi argumenti protiv toga da Ukrajina preda Krim, a među njima je i onaj po kom bi takav potez mogao ohrabri Rusiju i da onda Moskva preduzme dalje napade u pokušaju da zauzme još neki deo Ukrajine.
Većina Ukrajinaca protiv predaje Krima
Eksplozija na Krimskom mostu koja se dogodila prošle godine, dodatno je zakomplikovala stvari i podigla tenzije koje se vezuju uz ovo poluostrvo.
Moskva je tada tvrdila da iza napada na most stoje ukrajinske specijalne službe, dok iz Ukrajine niko zvanično nije preduzeo odgovornost za eksploziju u kojoj je oštećen most koji je simbol ruske nelegalne aneksije Krima.
Tanjug/AP/Maxar Technologies
Povezane vesti
Protiv predaje Krima je i većina Ukrajinaca. Anketa Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju u februaru i martu pokazala je da 87 odsto Ukrajinaca smatra da su bilo kakve teritorijalni ustupci za uspostavljanje mira neprihvatljivi.
U istraživanju se navodi i da 64 odsto Ukrajinaca želi da njihova zemlja pokuša da povrati čitavu teritoriju, uključujući Krim, "čak i ako postoji rizik od izolovanog rata".
Mada nije bio konkretan do kraja, brazilski predsednik je izneo predlog da posreduje u sukobu, zajedno sa sa grupom zemalja. On bi sledeće nedelje trebalo da predstavi svoj predlog kineskom predsedniku Si Đinpingu u Pekingu.
Kina je, takođe, predstavila sopstveni svoj mirovni plan, koji su Ukrajina i Zapad odlučno odbacili.
Lulin savetnik za međunarodne poslove Selso Amorim sastao se sa Putinom i ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim u Moskvi krajem marta, a predsednik Rusije se očekuje u Brazilu 17. aprila.
Kakvi su stavovi u Ukrajini?
U četvrtak je savetnik Zelenskog nagovestio da bi Ukrajina možda bila voljna da razgovara o budućnosti Krima sa Moskvom, ako njene vojne snage stignu do granice poluostrva.
"Ako uspemo da ostvarimo naše strateške ciljeve na bojnom polju i kada budemo bili na administrativnoj granici sa Krimom, spremni smo da otvorimo diplomatsku stranicu za razgovor o ovom pitanju", rekao je Andrij Sibiha, zamenik šefa kabineta predsednika u intervju za FT.
Povezane vesti
Nejasno je da li je ova izjava bila iskrena, ili je u pitanju samo "udica" kako bi se Moskva namamila da pomisli kako će se se predstojeća ofanziva Kijeva fokusirati na jug zemlje. Ranije je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izričito rekao da ne postoji šansa da se Kijev odrekne nekog dela svoje teritorije u zamenu za mirovni sporazum s Rusijom.
Juče je savetnik u kabinetu Zelenskog Mihail Podoljak rekao da je osnova za prave razgovore sa Rusijom potpuno povlačenje njenih trupa van međunarodno priznatih granica Ukrajine, uključujući Krim.
Što se tiče trenutnog stanja na ovom poluostrvu, Institut za studije rata (ISW) piše u svom redovnom izveštaju da su ruske snage možda povukle jedan deo vojne opreme sa Krima, kako bi tu opremu premestile na druga južna područja zemlje u strahu od ukrajinske kontraofanzive.
Povezane vesti
"Satelitski snimci pokazuju povlačenje značajne količine oklopnih borbenih vozila, tenkova i artiljerijskih sistema iz skladišta u Medvedovki između 17. marta i 5. aprila, mada ISW ne može da potvrdi njihovu trenutnu lokaciju", stoji u izveštaju.
Ruske snage su, dodaje se, nastavile defanzivne operacije i granatiranje u južnoj Ukrajini, a ukrajinski vojni zvaničnik Oleksij Dmitraškivski saopštio je da ruska vojska u Zaporoškoj oblasti ne pokušava da napadne ukrajinske položaje, već se pre fokusira na pripremu odbrambenih utvrđenja.
Preporuka za vas
Komentari (0)