Igre 
Najveći izazovi za Bajdenovu i Trampovu kampanju: Jednog protivnici žele da strpaju u zatvor, a drugog u starački dom
Komentari03/01/2024
-09:38
Ako se ne desi neko veliko iznenađenje Džo Bajden (80) i Donald Tramp (77) suočiće se po drugi put na predsedničkim izborima u SAD za manje od godinu dana. Obojica se suočavaju sa ozbiljnim izazovima koji bi mogli da im "potope" šanse za drugi mandat u Beloj kući, ali Tramp za sada vodi sa 49 naspram 45 odsto, sudeći po anketi CNN-a.
To je samo pokazatelj velikih problema koje će kandidat demokrata morati nekako da prevaziđe do 5. novembra 2024. godine, a pomenuta medijska kuća nije nimalo optimistična kada su njegove šanse u pitanju. Na osnovu njihove analize, pet negativnih faktora vuče Bajdena nadole, a gafovi po kojima je "slavan" u svetu nisu najgori od njih.
Poodmakle godine kandidata
Sposobnost šefa Bele kuće da obavlja svoj posao dovodi se u pitanje još od prethodnih izbora zbog njegovih godina. Bajden, kako tvrdi CNN, ne uspeva da uspostavi vezu sa mlađim biračima koji su ključni za Demokratsku stranku. Problem su i njegova retorika i način govora, koji baš i ne odišu harizmom. Iako je putovao u ratom zahvaćenu Ukrajinu i Izrael, Bajden ne odaje utisak vitalnosti. Naravno, tu su i brojni gafovi koji su dali mnogo "municije" Trampu.
S druge strane, CNN Trampa opisuje kao osobu sa egoističnom i maničnom energijom, pomoću koje je ubedio glasače da je u dobroj fizičkoj formi, iako ponekad i on sam pravi lapsuse tokom nastupa. Tako je na primer Hamas nazivao "humus" (po namazu sa istog područja), a tokom mitinga u Ajovi nije znao u kom se gradu nalazi i uporno ga je nazivao Su Fols umesto Su Siti. Takođe je Viktora Orbana nazvao liderom Turske i pomešao Bajdena i Obamu.
Tanjug/AP/Charlie Neibergall
Iako je samo tri godine mlađi od Bajdena, starost bivšeg republikanskog predsednika je mnogo manji faktor kod birača, rezultat je ankete Asošiejted presa i NORC Centra za istraživanje javnog mnjenja. Dok 77 odsto ispitanika i 69 odsto demokrata smatra da je Bajden previše star za još jedan četvorogodišnji mandat, 51 odsto potencijalnih birača i 28 procenata republikanaca misli to za Trampa. Prema CNN-ovoj anketi, svega 25 odsto ispitanika misli da Bajden raspolaže dovoljnom fizičkom i mentalnom kondicijom da predvodi naciju, dok 53 odsto to smatra za Trampa. Pritom, čak polovina njegovih, demokratskih glasača ne veruje da je Bajden sposoban da ponovo bude predsednik.
Ekonomska situacija u zemlji
Stanje ekonomije, a pre svega životni standard, tradicionalno je najjači faktor prevage na američkim predsedničkim izborima. To baš i ne ide Bajdenu na ruku, imajući u vidu da je, na osnovu izveštaja o indeksu potrošačkih cena u septembru, kumulativna inflacija za vreme njegovog mandata dostigla 17,1 odsto. Poređenja radi, u vreme Trampa inflacija je bila svega 1,4 odsto. Taj rast cena je u određenoj meri "pojeo" rast plata, koji je pod Bajdenom bio veći u skoro svakom kvartalu.
CNN navodi da "jake brojke", od zaposlenosti do ekonomskog rasta i ulaganja u infrastrukturu, nisu bile dovoljne da zaustave letargiju i utisak da tzv. "bajdenomija" ne funkcioniše.
Tanjug/AP/Evan Vucci
Povezane vesti
To se odrazilo i na mišljenje glasača u podeljenim državama (sa približnim brojem demokrata i republikanaca), pa tako prema anketi Njujork Tajmsa Tramp ima prednost od 10 odsto u Nevadi, šest u Džordžiji, pet u Arizoni i isto toliko u Mičigenu. Svega 19 odsto ispitanika smatra da je ekonomija zemlje odlična.
Demokrate, kako piše CNN, se za to vreme uzdaju da će sledeće godine opasti rast kamatnih stopa i dati oduška porodicama koje se guše u kreditima. Imajući u vidu da svega 39 odsto ispitanika ima pozitivno mišljenje o poslu koji obavlja Bajden, i najmanja ekonomska trzavica mogla bi da mu presudi.
Haotična situacija u svetu
Za vreme Bajdenove vladavine izbili su ratovi u Ukrajini i Izraelu, a SAD su prošle kroz ponižavajuće povlačenje iz Avganistana. Za to vreme se Amerika suočava sa rastom uticaja Kine i multipolarizma u vidu proširenja BRIKS-a. Ništa od toga nije imalo povoljan uticaj na njegov rejting u odnosu na Trampa jer, kako navodi CNN, glasači milijardera iz Njujorka smatraju snažnim vođom i više cene njegov bombastičan nastup i pretnje, od Bajdenovog "pažljivijeg" pristupa spoljnoj politici.
profimedia
Anketa CNN-a pokazala je da samo 36 odsto ispitanika vidi trenutnog predsednika kao efektivnog globalnog lidera, dok 48 odsto misli isto o Trampu.
Pored toga Bajdenovi stavovi u međunarodnim odnosima mogu mu neneti štetu kod sopstvenih glasača. Ankete pokazuju da predsednik gubi podršku među mlađim glasačima, posebno onima koji su kritikovali njegovu čvrstu podršku izraelskom napadu na Gazu, u kojem su ubijene hiljade civila, nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra.
Istraživanje CNN-a pokazalo je da 47 odsto tih glasača podržava Bajdena, dok 48 odsto podržava Trampa. Bajden je 2020. osvojio tu demografiju sa 21 procentom razlike na nacionalnom nivou.
Tramp je za vreme svog mandata imao izuzetno proizraelski stav, a od početka rata nije nijednom javno pozvao na suzdržanost kako bi se ograničile civilne žrtve. Međutim, sve vreme je slao "pomešane signale", tako da je u startu kritikovao vlasti u Izraelu što su dozvolile da se upad Hamasa dogodi, ali se obrušio i na demonstracije podrške Palestincima u SAD. Što se moguće intervencije tiče, Tramp je izjavio kako bi verovatno morao da pusti sukob da se odigra.
Povezane vesti
Ni primeri iz istorije ne idu u prilog Bajdenu
Iako se demokrate nadaju da će javno mnjenje u jednom trenutku prevagnuti u Bajdenovu korist, jer su navikli da njihovi prethodni kandidati uspevaju da dobiju drugi mandat, treba imati u vidu jednu bitnu razliku.
profimedia
Naime, i Bil Klinton i Barak Obama su imali težak put ka reizboru, ali su na kraju uspeli. Problem je u tome što je Klinton u novembru 1995. imao pozitivan rejting kod 52 odsto birača, a Obama novembra 2011. kod 46 odsto. Bajden godinu dana pred izbore ima podršku od svega 39 odsto, što je za dva niže od Trampa, koji je izgubio 2020. godine.
Tanjug/AP/Haraz N. Ghanbari
Letargija među mladima i manjinama tradicionalno naklonjenim demokratama
Najmračniji zaključak po Bajdena koji je CNN doneo je da bi glasači, po svoj prilici, voleli da vide bilo koga drugog u Beloj kući, samo ne Bajdena. Prema njihovoj anketi, 72 odsto Amerikanaca misli da zemlja ide u lošem smeru, a većina njih je to mislila tokom kompletnog mandata predsednika.
Negativna percepcija ekonomije će verovatno dodatno pogoršati raspoloženje javnosti, smatra CNN, dok demokratski birači izgledaju daleko manje angažovano i entuzijastično od republikanaca. Istraživanje na primer otkriva da je 71 odsto republikanskih i republikanski orijentisanih glasača izuzetno motivisano da glasaju na predsedničkim izborima sledeće godine u odnosu na 61 odsto glasača demokrata i demokratski orijentisanih.
Tanjug/AP/Jeenah Moon
Istovremeno silni problemi sa kojima se Bajden suočava, pobijaju argumente Trampovim rivalima iz stranke da je on previše diskreditovan da bi ponovo postao predsednik.
Što je najgore po demokrate, Bajden ima daleko manju podršku među, za njega, najvažnijim demografskim grupama nego što je imao 2020. godine. Podrška Afroamerikanaca je spala sa 75 na 73 odsto, a svega četiri procenata Latinoamerikanaca bi pre glasalo za Bajdena nego Trampa. Pre tri godine republikanca je podržavalo svega 33 Latinoamerikanaca.
Kada su u pitanju neopredeljini glasači, Tramp vodi za četiri procenta u anketi CNN-a, a 2020. je izgubio za 13.
Prema mišljenju analitičara, velki rizik za šefa Bele kuće predstavlja mogućnost da mlađi glasači i pripadnici manjina jednostavno ne izađu na izbore jer nisu dovoljno motivisani, što bi moglo da presudi u nekim podeljenim državama.
Adekvatnu simboliku Bajdenove situacije primetio je i Njujork Tajms, naslovom: "Nacionalna božića jelka je pala. Ubacite metaforu ovde". Naravno, odnosi se na vest da je jelku ispred Bele kuće oduvao vetar.
Trampova pravna noćna mora
Koliko god sumorna bila Bajdenova situacija, Tramp se suočava sa morem tužbi iz kojeg se ne vidi izlaz, dok bi pojavljivanja pred sudom mogla ozbiljno da mu poremete kampanju i dodatno ga diskredituju, čak i bez presude.
Ukupno, Tramp se suočava sa 91 optužnicom za krivična dela u dva državna suda i dva različita federalna okruga, od kojih bi svaka potencijalno mogla da vodi do zatvorske kazne.
Tanjug/AP/Craig Ruttle
On je takođe opterećen parnicom u Njujorku koja bi mogla da dovede do drastičnih promena u njegovom poslovnom carstvu, uključujući zatvaranje operacija u njegovoj matičnoj državi.
Iako je vodeći republikanski kandidat tužbe u nekoliko država traže da bude diskvalifikovan iz predsedničke trke. Ako se krivični i parnični predmeti budu odvijali u predviđenom roku, on bi mogao da se suoči sa najtežom pravnom borbom u baš u žaru kampanje.
Kampanja da se Tramp diskvalifikuje sa izbornih listića
Vrhovni sud Kolorada proglasio je krajem decembra Trampa nepodobnim za Belu kuću i presudio da u toj saveznoj američkoj državi on ne može da bude na glasačkom zbog navodne uloge u napadu njegovih pristalica na Kapitol 6. januara 2021. godine.
Odluku o diskvalifilaciji je 28. decembra doneo i Mejn, tačnije državna sekretarka Šona Belouz, na osnovu 14. amandmana Ustava SAD o zabrani učešća na izborima onima koji su učestvovali u pobuni, kojim je i sud u Koloradu opravdao presudu. Za razliku od Kolorada odluku u Mejnu nije doneo sud i ona je suspendovana dok se ne završi potencijalna žalba.
I Mejn i Kolorado su tzv. plave države, tačnije one sa čvrstom podrškom demokratama i na prethodnim izborima su glasale za Bajdena. Prema procenama analitičara, teško da bi Tramp u njima imao šanse da osvoji glasove elektora.
Inače, u pitanju su države sa malim brojem stanovnika i samim tim elektora, čiji se glasovi na kraju broje kako bi se odredio predsednik. Kolorado ima 10, a Mejn četiri elektora i jedini pored Nebraske deli glasove elektora između dva kandidata u zavisnosti od rezultata na izborima.
Slični sudski procesi vode se protiv Trampa u 13 država, nakon što je Vrhovni sud Mičigena konačno odbacio mogućnost da on može biti diskvalifikovan, prema podacima sajta Lawfaremedia koji prati kampanju protiv bivšeg predsednika. Na mapi su države u kojima se još uvek čeka odluka označene žutom bojom.
Treba napomenuti i da su sve odluke državnih sudova podložne žalbama Vrhovnom sudu SAD u kojem je 6 od 9 sudija imenovano od strane republikanskih predsednika, tako da demokrate ne mogu da očekuju naklonost.
Komentari (0)