Igre 
Kakve opasne igre CIA vodi u Ukrajini? Izveštaj nalik trileru upleo Trampa, Ruse i "sivu eminenciju" Kijeva
Komentari02/03/2024
-18:45
Opsežan izveštaj Njujork tajmsa, baziran na više od 200 svedočenja sadašnjih i bivših zvaničnuka u SAD, Ukrajini i Evropi, tvrdi da je CIA praktično integrisala ukrajinsku obaveštajnu službu još 2014. godine, odmah posle prevrata na Majdanu, i da je od 2016. formirano 12 tajnih baza operacija blizu ruske granice.
CIA je, kako se navodi, oko 2016. osnovala i "Jedinicu 2245" od pripadnika ukrajinskih specijalnih snaga, koja je zarobila ruske dronove i komunikacionu opremu kako bi razbila sistem za enkripciju, dok je jedan od njenih pripadnika bio famozni šef ukrajinske Vojno-obaveštajne službe Kirilo Budanov. Mala tajna baza "Jedinice 2245" u šumi sa 80 specijalaca prerasla je u komandni centar sa 800 obaveštajaca, piše u izveštaju.
Profimedia
Operacija je krenula tokom mandata bivšeg predsednika Baraka Obame, a nastavilo se pod Donaldom Trampom, s tim da su ekstremni neokonzervativci u njegovoj administraciji radili predsedniku iza leđa, navodi ugledni list. To se dešavalo i pored Trampovih zahteva za istragu korupcije i veza sa Ukrajinom sadašnjeg predsednika Džozefa Bajdena koje je uputio ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom.
"Ali šta god da je gospodin Tramp govorio i radio, njegova administracija je često radila u drugom pravcu. To je zato što je gospodin Tramp postavio ruske jastrebove na ključne pozicije, uključujući Majka Pompea na mesto direktora CIA i Džona Boltona kao savetnika za nacionalnu bezbednost. Oni su posetili Kijev kako bi pokazali svoju punu podršku tajnom partnerstvu, koje se proširilo na više specijalizovanih programa obuke i izgradnju dodatnih tajnih baza", piše u izveštaju Njujork tajmsa u kojem se kao "jastrebovi" ističu dvojica najagresivnijih "huškača" sukoba sa Rusijom.
Zanimljivo je da je Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton došao na tu poziciju na "preporuku" pokojnog milijardera iz Las Vegasa Šeldona Adelsona, velikog donora Trampove kampanje i ponosnog cioniste, koji se zalagao za veoma ratobornu američku spoljnu politiku, posebno na Bliskom istoku. Tramp je ušao u sukob sa Boltonom i na kraju ga otpustio u septembru 2019. upravo zbog njegove agresivne politike, koja je u suprotnosti sa "Amerika na prvom mestu" ideologijom.
"Džon Bolton je apsolutni jastreb. Da je do njega zaratio bi sa celim svetom u isto vreme", rekao je svojevremeno Tramp za NBC, navodeći kako je bez obzira na to hteo da ima različite suprotstavljene glasove u svojoj administraciji.
Tanjug/AP/Pablo Martinez Monsivais
Glavnu ulogu posle Pompea i Boltona preuzeo je diplomata i Bajdenov šef CIA Vilijam Barns, koji je ovog meseca 10. put posetio Ukrajinu od 2021. godine.
Povezane vesti
Inače, integracija američkih i ukrajinskih obaveštajnih službi počela je navodno 2014. kada je na Valentin Nalivajčenko došao na čelo Službe bezbednosti Ukrajine (SBU), imenovao generala Valerija Kondratijuka za šefa Odbrambene obaveštajne agencije Ukrajine (DIU) i formirao pomenutu paravojnu jedinicu, čiji je član bio Budanav i koja je operisala na teritoriji pod kontrolom Rusije. Problem je bio u tome što, kako piše u izveštaju, crvene linije nisu bili jasno definisane, pa je upad Budanovoljeve grupe na Kirm 2016. izazvao bes Amerikanaca, koji prema Obaminoj politici nisu želeli da previše iznerviraju Ruse.
Kondratijuk je smenjen, ali je sukob rat u senci sa Rusijom nastavljen, pa je oktobra 2016. u Donjecku ubijen zapovednik separatističkog bataljona "Sparta" Arsen Pavlov, zvani Motorola. Kako je CIA ubrzo saznala, iza bombe u liftu stajali su članovi "Petog direktorata", špijunske grupe koju je obučavala CIA. U februaru 2017. u Makejevke ubijen je i komandant separatističkog Somalija bataljona Mihail Tolstih zvani Givi, a Rusi su uzvratili raznošenjem komandanta "Jedinice 2245" Maksima Šapovala. On je poginuo u junu 2017. kada mu je auto eksplodirao, dok je išao na sastanak sa agentima CIA u Kijevu.
Da li je izveštaj Njujork tajmsa deo neke šire "geopolitičke igre"?
Analitičar Dragoslav Rašeta iz "Novog trećeg puta" smatra da je američko obaveštajno prisustvo u Ukrajini uobičajeno delovanje u zemljama koje su obuhvaćene ratom i u kojima Amerika ima neki interes i naglašava da su u pitanju kancelarije, a ne vojne baze.
"Pre svega imala je i vojno prisustvo, i prisustvo diplomata, ali i vojno prisustvo u smislu trenera, koji su tada obučavali određene ukrajinske brigade po NATO standardima, tako da je bilo očigledno da postoji prisustvo i bezbednosnog aparata", rekao je Rašeta za Euronews Srbija.
Što se šireg geopolitičkog aspekta tiče Rašeta ne misli da postoji neki skriveni cilj, niti razlog da Njujork tajms objavi izveštaj baš u ovom trenutku, kada je francuski predsednik Emanuel Makron izjavio kako ne isključuje mogućnost slanja trupa u Ukrajinu.
"Makronovu izjavu više smatram populističkom u određenoj meri, zato što ne verujem da bi situacija mogla baš naglo da se pogorša, da bi NATO uopšte razmišljao o stavljanju čizama u Ukrajinu, ali svakako je reč o tome da Evropa pokušava da proširi koaliciju zemalja koje će obučavati i naoružavati Ukrajinu. Dokle god traje ta nesigurnost što se tiče (američkog prim. aut.) Kongresa, da li će on izglasati uopšte i koliki će biti paket pomoći o kojem se govori, da postoji šansa da se nađe u samom Donjem domu Kongresa, a reč je o dosta manjem iznosu, nekih 30 milijardi umesto 60 za Ukrajinu, mislim da je to određeno buđenje Evrope. Kao što smo imali i izjave Nemačke bezbednosne službe, da se mora spremiti za širi frontovni rat sa Rusijom u budućnosti. Tako da mislim da je sve upućeno ka tom smeru", smatra Rašeta.
Euronews
Sa procenom da prisustvo agenata CIA u Ukrajini nije neko "revolucionarno" otkriće slaže se i politikolog Uroš Nikolić, ali on ipak smatra da tajming nije slučajan i da medij poput Njujork tajmsa tako oziljan i obiman izveštaj ne bi objavio da mu "neko nije dao mig da to uradi".
Povezane vesti
"Njujork tajms se bavi pomalo i nekom perfidnom igrom u smislu da na neki način otkriva toplu vodu i prezentuje javnosti ono što manje-više svi znaju, pogotovu upućeni, ali čak i najšira javnost. Znači, nije nikakva tajna da je Ukrajina maltene, de facto od 2014. marionetska NATO i američka poluvazalna država, da ona ne bi mogla uopšte da opstane i da se bori bez njihove podrške. Potpuno je zavisna od kolektivnog Zapada i potpuno je prirodno da oni koriste njenu teritoriju kao poligon za izviđanje, za posredni obračun sa Rusijom. To je jeste u neku ruku posrednički, proksi rat, gde Sjedinjene Američke Države, NATO savez i kolektivni Zapad putem Ukrajine ratuju protiv Rusije. Znači, oni koriste Ukrajinu jer ne smeju još uvek da pređu tu crvenu liniju, da idu u direktan sukob", rekao je za Euronews Srbija Nikolić.
Medija Centar Beograd
Kao mogući dodatni kontekst izveštaja politikolog navodi predstojeće američke predsedničke izbore u novembru.
"Moguće da u kontekstu sledećih izbora u SAD, recimo, Njujork tajms pravi neku rezervnu varijantu, da se dodvori malo i tim snagama koje se bore protiv te odmetnute duboke države, pa možda taj izveštaj objavljuju da bi malo pokupili simpatije i tog nekog protrampovskog dela Amerike. Ali u suštini svi znamo da SAD i NATO koriste teritoriju Ukrijene za ta izviđačka, špijunska i svaka druga dejstva protiv Rusije. Ono što je daleko opasnije je što su Rusi na nekim teritorijama već i otkrili neke od tih delova, i zauzeli ih. To su one bio laboratorije na teritoriji i Ukrajine, Centralne Azije, Kavkaza i Gruzije koje su mnogo opasnije od nekih najobičnijih špijunskih baza", kazao je Nikolić.
Povezane vesti
Tramp ima "municiju" za obračun sa dubokom državom?
Deo izveštaja koji se odnosi na Trampa nije iznenadio Rašetu, jer se po izjavama i memoarima saradnika bivšeg predsednika SAD, među kojima su Bolton i Pompeo, može zaključiti da mu oni nisu verovali.
"Donald Tramp se kao predsednik nije pokazao kao neko ko ima ni dovoljno znanja da rukovodi spoljnom politikom Amerike, pre svega kao neko ko je u određenim trenucima radio protiv nekih osnovnih američkih interesa, tako da smo već nekoliko puta videli da se izbegavaju, informacije kao što su bili prethodno kineski baloni. Smatralo se da bi on ušao u otvoren sukob sa Kinom ili nešto slično, pa ga njegov Savet za nacionalnu bezbednost uopšte nije informisao po tom pitanju. Takođe su mu generali donekle radili iza leđa baš zbog ovakvih problema, jer je jednostavno na tom polju i on dosta delegirao, i samom Majku Pompeu, dok je Bliski istok bio delegiran Džeredu Kušneru. Tako da je on dosta više bio usmeren na unutrašnju politiku svih američkih država i tu je više "mikro menadžovao", dok je spoljna politika više bila prepuštena Savetu za nacionalnu bezbednost i Stejt departmentu", kazao je Rašeta.
Tanjug/AP/Jose Luis Magana
Analitičar dalje navodi da se Tramp tokom svoje kampanje više fokusira na obračun sa bezbednosnim službama i pravosuđem, ali da mu istraživanja republikanaca ipak daju za oko 10 odsto veći rejting nego što on stvarno uspeva da osvoji na unutarstranačkim izborima. Takođe misli da je pred njim težak zadatak ako kampanju bude ponovo vodio sa istim ciljem "isušivanja močvare".
"To je jedan od problema kandidata koji baziraju svoju kampanju na populizmu. Veoma je teško voditi ponovnu kampanju na istim obećanjima koje ste dali pre četiri godine, a niste uspeli da ih ispunite za vreme vašeg mandata iz nepoznatih razloga. Veoma je teško govoriti da vi želite islušiti nekako tu močvari, ali vam je državni sekretar bio jedan od naftnih magnata, ili ukoliko su vam svi članovi Stejt departmenta, a sad smo pričali i Savet za nacionalnu bezbednost, bili konzervativci, pa i oni iz trećih ili četvrtih ešalona, koji su bili u prethodnim vladama", smatra Rašeta.
Sa druge strane, Nikolić smatra da bi Tramp mogao da iskoristi ovaj izveštaj jer se inače predstavlja kao borac protiv duboke države i kao racionalni političar koji želi da spreči Treći svetski rat, sačuva Ameriku i samo čovečanstvo
"On je dosta puta davao izjave da bi on u vrlo kratkom roku rešio sukob u Ukrajini, tako da on može imati koristi. On bi inače, u zavisnosti od toga koliko elementi te američke duboke države, budu instrumentalizovani dodatno protiv njega, kako se kampanja i sami izbori budu bližili kraju, ukoliko bi trijumfovao, mogao to da zaista iskoristi, da se u neku ruku osveti njima. Koliko god neko pričao da je možda i Tramp deo establišmenta i da on sad priča jedno, a kada bi došao na vlast radio bi drugo i da ne bi imao hrabrosti i snage, činjenica je da on iskače iz tog njihovog šinjela, tog dvostranačkog konsenzusa i da sama ta reakcija i samo to toliko upinjenje da ga sruše posle jednog mandata i ta kampanja koja se vodi protiv njega pokazuje da je on osoba koja za establišment nije neka navođena raketa i da ga se ipak plaše. Ono što je takođe interesantno, je fenomen Ilona Maska i sada meni deluje je da bi on mogao takođe da bude jedan faktor koji bi mu mogao da se udruži u nekom medijskom smislu i svakom drugom, sa Trampom protiv tih zajedničkih neprijatelja, protiv te liberalne globalne duboke države", kazao je Nikolić.
Ipak, politikolog ne misli da će Trampu biti lako da, u slučaju pobede na izborima, eliminiše te faktore iz "duboke države" koji su ga sputavali tokom prethodnog mandata. Po njemu neokonzevrativci se vode nekom "kvazimesijanskom" ideologijom i da žele da svoj uticaj prošire na ceo svet, dok su ličnosti poput Trampa i Maska glas razuma koji pokušava da spreči Treći svetski rat.
"Mislim da će on u velikoj meri, ukoliko uspe da pobedi na tim izborima i opet dođe na vlast, biti poučen upravo tim prvobitnim iskustvom iz tog prvog mandata, kada imamo mnoge prepreke i opstrukcije. Ako se posle svega toga vrati opet u Belu kuću, biće mnogo iskusniji i mnogo jači i to će biti neki znak da postoje ipak i ti zdraviji elementi američkog društva koji žele da se promeni ta politika. Kada je u pitanju Tramp, interesantno je da on je imao izrazito dobre odnose sa tim proizraelskim lobijem. On je bio jedan od najviše proizraelski orijentisanih predsednika u istoriji Amerike, čak i porodično povezan, preko Džereda Kušnera (Trampov zet, muž Ivanke Tramp prim. aut.). Tako da je to bila neka tačka preklapanja recimo sa Džonom Boltonom, pa čak i sa Majkom Pompeom. Međutim, u tom nekom dubljem smislu, oni su ipak bili ekstremni neokonzervativci i predstavnici te neke hegemonističke, američke imperijalne politike, dok je Donald Tramp zaista imao tu viziju Amerike na prvom mestu na neki drugi način. Ne na način da Amerika ide u sulude iracionalne akcije širom sveta, već je želeo da se Amerika povuče iz skupih besmislenih ratova i da se okrene sebi, te da na neki zdraviji način sačuva prvo sebe od potpune propasti", rekao je Nikolić i dodao da Tramp smatra da Bajden vodi Ameriku putem potpune propasti i uništenja.
Komentari (0)