Igre 
Duboki koreni krize u Gruziji: Kako su pritisak Zapada, rat u Ukrajini i ruski napad 2008. oblikovali trenutne napetosti
Komentari15/05/2024
-17:11
Kontroverzni zakon o transparentnosti stranog uticaja usvojen je u gruzijskom parlamentu, uprkos jednomesečnim masovnim protestima. Kritičari ga zovu "Ruskim zakonom" i tvrde da će biti pretnja građanskim slobodama, dok premijer Gruzije Irakli Kobahidze kaže da na ovaj način zemlja prevazilazi političku polarizaciju i stvara uslove za ulazak u Evropsku uniju.
Novi zakon će od medija i organizacija civilnog društva, koje dobijaju više od 20 odsto sredstava iz inostranstva, zahtevati da se registruju kao strani agenti. Tročasovnu raspravu, koja je prethodila glasanju, obeležio je verbalni i fizički obračun poslanika, a kako je preneo Euronews Gruzija, napeta situacija je trajala i posle sednice.
"Poslanici Gruzijskog sna napustili su zgradu parlamenta odmah po zatvaranju sednice. U zgradi su ostali samo poslanici opozicije. Davali su izjave, obraćali se javnosti. Sada, zbog žutog režima bezbednosti, poslanici i osoblje i mi, mediji, moramo što pre da napustimo zgradu parlamenta. To su uslovi koje viđemo u parlamentu tokom celog dana", prenosi reporter Euronews Gruzija Aleko Gvetadze.
AP Photo/Zurab Tsertsvadze
Vladajuća partija Gruzijski san tvrdi da je svrha zakona da se obezbedi transparentnost i suverenitet.
"Naša zemlja je na raskrsnici teške geopolitike i značajnih interesa. Potrebni su joj isti odbrambeni mehanizmi kao i drugim razvijenim demokratijama. Moramo imati potpunu informaciju ko učestvuje u javnoj politici zemlje u procesu donošenja važnih odluka, ko su ti akteri i ko ih finansira", rekao je poslanik "Gruzijskog sna" Arhil Talakvadze.
Oni koji se protive smatraju da će zakon oslabiti suverenitet zemlje i osuditi je na izolaciju od Zapada.
"Dok je Abhazija okupirana i njihovo društvo se protivi usvajanju ruskog zakona, vi slabite naš suverenitet koji je Rusija već prekršila donošenjem sličnog dokumenta. Ovim potezom Gruzija ostaje izolovana od Zapada i još je lakši plen za Rusiju", kaže opoziciona poslanica Teona Akubardija.
Povezane vesti
Demonstranti su nastavili da protestuju. Pripadnici snaga reda vršili su hapšenja i pojačali redove na centralnom ulazu u zgradu skupštine.
SAD su upozorile na posledice usvajanja zakon.
"Evo primera. Amerika daje oko 390 miliona dolara pomoći gruzijskim vlastima. Polovina je vojna pomoć. Od približno trećine ide na projekte ekonomskog razvoja i infrastrukturu, kao i finansiranje projekata civilnog društva. Sve to mora da se preispita ako ćemo sada biti viđeni kao neprijatelj, a ne kao partner", istakao je pomoćnik državnog sekretara SAD Džejms O'Barajen.
Odbijanje da se određene organizacije registruju kao strani agenti, prema novom zakonu, dovelo bi do kazne od više hiljada dolara. Predlog će sada biti predat predsednici Salome Zurabišvili na potpis, koja je obećala da će staviti veto, ali je parlament ponovo može nadglasati.
Proroković: Pritisak Zapada je imao kontraefekat
Kako ističe analitičar Dušan Proroković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu ova politička drama je posledica eskalacije ukrajinske krize, ali i pritiska Zapada, mada je paralele moguće povući i sa Srbijom.
"Mene spoljnopolitički Gruzija podseća na Srbiju. Gruzija ima aspiracije da bude kandidat za Evropsku uniju i to u dugom vremenskom kontinuitetu, ali ova nova gruzijska vlada koju predvodi ta jedna takozvana šator partija, Gruzijski san, odbila je da uvede sankcije Rusiji. I od tada nastaje ova turbulencija, od tada kreću protesti. Predsednica Salome Zurabišvili je počela da vodi neku svoju politiku. Ona je čak putovala u inostranstvo nekoliko puta bez odobrenja vlade. Otuda kontrareakcija vladajuće većine, inaugurisanje ovog zakona", rekao je on za Euronews Srbija.
Proroković ipak ističe da je u pitanju ublažen zakon u odnosu na prošlogodišnju verziju i ne vidi sličnost sa dešavanjima u Rusiji od pre desetak godina
Povezane vesti
"Više bih rekao da je ovo odraz tekućeg trenutka. Prosto to što se dešavalo u Rusiji oni su preuzeli kao nekakav model koji može biti iskorišćen za njihovu unutarpartijsku borbu", kaže analitičar.
Rat u Gruziji 2008. i kriza koja je u toj zemlji nastala nakon gubitka suvereniteta nad Abhazijom i Južnom Osetijom je takođe jako bitan uzrok trenutnih trvenja u zemlji.
"Važno je definisati pravim imenom šta se dešavalo jer to definisanje pravim imenom je bilo uzrok jedne krize koja se odigravala od 2008. do 2012. godine u Gruziji i koja je dovela do svrgavanja Mihajla Sakašvilija, koji se danas nalazi u zatvoru. Zapadna metodologija sve posmatra kroz prizmu Rusije i njihovog sukoba, sukoba kolektivnog Zapada sa Rusijom, pa se tako često priča o ruskom uticaju, antiruskim sentimentima u određenim državama", smatra Proroković.
Po njemu, ne svodi se u Gruziji sve na odnos sa Rusijom, već je unutrašnja politika jako kompleksna.
"Gruzijski san pokušava da reguliše nekako odnose sa Rusijom. U određenim etapama to im je išlo dobro, u nekim etapama išlo im je jako loše. Nisu ti odnosi jednosmerni, niti bih procenio u ovom trenutku da ima tolikog uticaja Rusije, da oni sad upravljaju tom vladom. Na kraju krajeva ta vlada se često i zaklinjala u evroperspektivu Gruzije i puno je činila da bi Gruziju približila Evropskoj uniji. To što se sada odigrava ima nekoliko korena, ne bih to gledao tako crno belo", kaže analitičar.
Proroković takođe smatra da je pritisak Zapada imao kontraefekat, navodeći otkazivanje posete gruzijskog premijera SAD i pretnje iz EU. Na pitanje kako je onda moguće zakon predstaviti kao nešto što stvara uslove za ulazak u EU, analitičar ističe da i ta organizacija počiva na poštovanju prava.
"Ako država želi da donosi svoje zakone, da reguliše određene odnose unutar nje, onda ne vidim način da EU nešto tako može da krši i izbegava jer to onda nije poštovanje prava. Salome Zurabišvili je od strane Ustavnog suda Gruzije optužena za kršenje Ustava. E sad, EU podržava nekoga ko krši Ustav. Da li je ova vladajuća većina izabrala pravilno ili nepravilno rešenje da spreči dalje kršenje Ustava, to će pokazati vreme. U krajnjoj liniji ja to ne mogu da ocenim iz ove naše srpske perspektive", kaže Proroković.
Ostatak razgovora možte pogledati u videu ispod.
Komentari (0)