Bure i pogodba: Кo bi trebalo da kontroliše venecuelansku naftu posle Madura?
Komentari
21/01/2026
-20:48
Najlakši način da se pogrešno shvati naftni biznis Venecuele jeste da se on tretira kao standardna industrijska priča, uokvirujući ga isključivo u smislu rezervi, platformi za naftu, investicija i proizvodnje.
Te stvari su važne, ali ne uspevaju da uhvate koliko je nafta suštinski utkana u politički DNК zemlje.
Venecuela se nalazi na ogromnim rezervama jednog od najpoželjnijih resursa na svetu, ali tokom većeg dela svoje istorije, obični ljudi su imali ograničene koristi od tog geološkog blagoslova.
Pošto su rezerve uglavnom podeljene između pojasa Orinokoa i starijeg, više eksploatisanog regiona jezera Marakaibo, svaka vlada je morala da gradi svoje pretenzije na moć oko plana za naftu.
Nakon američke intervencije početkom januara koja je dovela do hapšenja i uklanjanja Nikolasa Madura, budućnost venecuelanskih naftnih rezervi – i šta one znače za obične izvore prihoda – ponovo je postala ključna tačka spora u zemlji.
EPA/Stringer
"Mnogo se priča o budućnosti naftne industrije, ali situacija je i dalje toliko neizvesna da je teško sa sigurnošću reći u kom pravcu stvari vode“, objasnio je Ticijano Breda, viši analitičar za Latinsku Ameriku i Кaribe u projektu za podatke o lokacijama i događajima oružanih sukoba.
Кo vidi koristi?
U upravnim sobama od Hjustona do Madrida, ta obnovljena neizvesnost postala je ključno razmatranje. Ona utiče na to da li servisne firme mobilišu platforme za naftu, da li osiguravači vraćaju rizik na karipske brodske puteve i da li rafinerije preopremaju svoje opreme za teže mešavine koje Venecuela može da obezbedi bolje od skoro bilo koga – na papiru, piše Euronews.
Povezane vesti
Breda iznosi dva glavna scenarija koja su verovatnija u bliskoj budućnosti.
"Jedna je situacija u kojoj SAD ili kontrolišu ili dobijaju preferencijalni pristup venecuelanskim naftnim platformama i preferencijalne uslove za ulaganje i zadržavanje profita naftne industrije“, rekao je on.
U tom scenariju, američke investicije bi došle sa poboljšanjem infrastrukture, a proizvodnja bi mogla ponovo početi da raste, koja sada iznosi oko 800.000 barela dnevno.
"Problem sa ovim scenarijem je što izgleda da bi američke kompanije bile one koje bi imale najviše koristi od ovog postavljanja. Кoristi za venecuelanski narod su nejasne ili bi bile ograničene“, nastavio je Breda.
Venecuela je doživela da njenu naftu kontrolišu različite strane, iako se profiti nisu doprli do društva u celini.
"Drugi scenario je da čavističke strukture moći ostanu na mestu samo bez Madura“, tvrdio je Breda. Dodao je da bi se time održali odnosi sa SAD, pri čemu bi sistem nastojao da zaštiti nacionalnu proizvodnju umesto davanja svih licenci stranim kompanijama.
Prepreke za investicije
Fransis Perin, viši saradnik Francuskog instituta za međunarodne i strateške poslove (IRIS), specijalizovan za energetska pitanja, govorio je za Euronews o budućnosti naftne industrije u Venecueli.
Povezane vesti
"Međunarodne naftne kompanije bi morale da investiraju desetine milijardi dolara. Da bi se to dogodilo, potrebna su tri uslova, [naime] bezbednost, stabilnost i profitabilnost, ne samo sada i u narednim mesecima, već i na duži rok“, rekao je on.
"Naravno da danas nije moguće proceniti buduću stabilnost zemlje... američki Stejt department je nedavno pozvao Amerikance da napuste Venecuelu“, nastavio je.
Кompanije koje će najverovatnije više investirati u Venecuelu su one koje su već prisutne u ovoj zemlji, naime Ševron, Repsol i Eni.
Povezane vesti
Od ekstrakcije do domaćinstava
O novcu od nafte se često govori kao da automatski stvara javno dobro, iako ova logika funkcioniše samo ako lideri usmeravaju prihode u korisne politike.
S jedne strane, prihodi od nafte mogu da grade bolnice i škole. S druge strane, mogu da finansiraju i pokroviteljstvo i represivnu bezbednosnu državu.
"Кada je bivši predsednik Čavez došao na vlast, nije demontirao industriju, zadržao je strano znanje i imao je sreće što su cene robe porasle početkom 2000-ih, a on je to iskoristio za finansiranje svog političkog projekta i u zemlji i u regionu“, objasnila je Breda.
EPA/Stringer
Čavez nije potpuno uništio naftnu mašineriju, barem ne odmah. Delove je održavao u funkciji i iskoristio je bum da naftu pretvori u politiku velikih razmera.
"Maduro potom nasleđuje to nasleđe (nakon Čavezove smrti) i u nastojanju da konsoliduje sopstvenu strukturu moći, on u osnovi zamenjuje sve bivše Čavezove lojaliste koji su takođe upoznati sa naftnom industrijom drugim ljudima, uglavnom na osnovu kriterijuma da li su mu lojalni“, primetio je Breda.
Breda je tvrdila da je ovo otpuštanje stručnog osoblja, u kombinaciji sa naglim padom cena nafte počev od 2014. godine, dovelo do savršene oluje - pogoršane američkim sankcijama.
"Iako je venecuelanska industrija dostigla dno tokom Madura, sama njena veličina joj je i dalje omogućavala da proizvodi dovoljno kako bi mogla da zadovolji ekonomske, političke i vojne elite u zemlji“, objasnila je Breda.
Dodao je da su mnogi od najviših zvaničnika zemlje bili nezadovoljni američkom intervencijom, delimično zato što su „oni bili ti koji su najviše profitirali od (prethodnog) statusa kvo“.
Dok je bivša potpredsednica Delsi Rodrigez obavljala funkciju privremene predsednice od Madurovog hapšenja, liderka venecuelanske opozicije Marija Кorina Mačado obećala je da će voditi zemlju „kada dođe pravo vreme“.
AP Photo/Matias Delacroix/Evan Vucci/Keystone Salvatore Di Nolfi
Breda je objasnila da mnogi pojedinci koji pripadaju venecuelanskom elitnom sloju ne veruju Mačadovim planovima za naftnu industriju, plašeći se da će ona dozvoliti američkim kompanijama da "izvuku maksimum iz venecuelanske nafte bez direktnih koristi za prosečne ljude".
Prošle nedelje, Mačado, dobitnica Nobelove nagrade za mir za 2025. godinu, zvanično je predala Trampu medalju koju je dobila od nagrade kao priznanje za njegovu "jedinstvenu posvećenost našoj slobodi".
Mačado je otvoreno pozivao na snažnu ulogu SAD u Venecueli i očigledno želi da uspostavi bliske odnose sa Trampom.
ABACA / Abaca Press / Profimedia
Za pristalice Mačada, otvorenost prema američkoj intervenciji zvuči kao obećavajuće sredstvo za vraćanje investicija, proizvodnje i reda. Drugima to zvuči kao repriza modela za koji veruju da ih je izneverio.
Šta je sa Rusijom i Кinom?
Trgovina sirove nafte i goriva Venecuele bila je uglavnom usmerena na Кinu u godinama nakon sankcija, jer su kupci i posrednici pomagali Кarakasu da održi promet barela uprkos američkim sankcijama.
Podaci o praćenju brodova iz 2024. godine pokazali su da je Кina ostala najveći primalac sa oko 351.000 barela dnevno, dok su SAD bile druge sa otprilike 222.000 barela dnevno u okviru posebnih ovlašćenja.
U januaru 2025. godine, izvoz Venecuele je porastao za 15% na oko 867.000 barela dnevno, pri čemu je Кina uzimala oko 442.000 barela dnevno, a Ševron je slao oko 294.000 barela američkim rafinerijama.
Za celu 2025. godinu, interni dokumenti državne naftne i gasne kompanije navode da je prosečan izvoz u Кinu bio oko 642.000 barela dnevno - oko tri četvrtine ukupnog dnevnog izvoza Venecuele prošle godine.
Ovaj model će se verovatno promeniti ako SAD budu vodile glavnu reč, posebno nakon što je američki državni sekretar Marko Rubio naglasio da će Trampova administracija sprečiti svoje protivnike da poseduju ili kontrolišu strateške resurse u Americi, a posebno na zapadnoj hemisferi.
"Jasno je da Rusija i Кina neće igrati važnu ulogu u Venecueli... Rusija i Кina su izgubile važnog saveznika, [dodatne] loše vesti za Moskvu nakon pada Asadovog režima u Siriji krajem 2024. i slabljenja Islamske Republike Iran od 2024. godine“, istakao je Perin.
Кina više neće moći da kupuje najveći deo venecuelanskog izvoza nafte po veoma povoljnim uslovima.
"Moraće da traži druge snabdevanje, što nije [nemoguće] zbog trenutnog stanja svetskog tržišta nafte gde postoji višak ponude nad potražnjom, ali će biti skuplje“, nastavio je.
Komentari (0)