Noviteti

Koliko je opasan omikron i da li će nas vakcine zaštititi? Euronews je postavio ova pitanja stručnjaku

Komentari

Autor: Pascale Davies/Euronews

08/12/2021

-

17:31

Koliko je opasan omikron i da li će nas vakcine zaštititi? Euronews je postavio ova pitanja stručnjaku
Omikron soj u Evropi - Copyright AP photo/Paul White; Peter Dejong

veličina teksta

Aa Aa

Malo se zna o novoj omikron varijanti virusa korona, a naučnici i stručnjaci se trude da otkriju kakav uticaj može imati na planetu i njenu populaciju. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) označila je omikron "zabrinjavajućom varijantom" još 26. novembra.

Ostaju pitanja da li bi on mogao da izazove tešku bolest ili da li su postojeće vakcine protiv kovida efikasne protiv njega. Euronews je postavio ova ključna pitanja o omikronu Anastasiji Faris, stručnjaku za zarazne bolesti iz Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

Koliko omikron može biti opasan?

Trenutni dokazi o prenosivosti, ozbiljnosti i otpornosti imunog sistema su malo poznati kada je u pitanju omikron.

Međutim, preliminarni podaci iz Južne Afrike i Velike Britanije sugerišu da bi mogao biti znatno transmisivniji u poređenju sa deltom. Ako je to slučaj, matematičko modeliranje pokazuje da će omikron činiti više od polovine svih infekcija u Evropi u narednih nekoliko meseci.

Koji su simptomi?

Svi dostupne informacije o težini bolesti pokazuju da su pacijenti bili asimptomatski ili sa blagom kliničkom slikom. Do danas, nije zabeležen nijedan težak ili smrtni slučaj.

Međutim, prilično je rano donositi zaključke da je ova varijanta manje ozbiljna s obzirom na to da je potrebno neko vreme da se razviju veoma ozbiljni ishodi i da populacije kod kojih postoji veća verovatnoća da će imati teške ishode (stariji odrasli sa komorbiditetima) još nisu uključeni u dosadašnje brojke.

Ako su simptomi zaista tako blagi - čemu tolika briga?

Kako početni podaci sugerišu da je omikron znatno prenosiviji od drugih varijanti koje izazivaju zabrinutost, u hipotetičkom scenariju u kojem su simptomi omikrona blaži, ali je prednost u rastu brojki veća, teški ishodi bi bili mnogo ređi nego kod prethodnh SARS-CoV-2 varijanti na individualnom nivou.

Ipak, sam broj slučajeva mogao bi dovesti do trajnog i značajnog pritiska na zdravstvene sisteme.

Po čemu se omikron zapravo razlikuje od drugih vrsta koronavirusa?

Omikron je najdivergentnija varijanta u smislu samog broja mutacija koje su otkrivene, a upravo to wizaziva ozbiljnu zabrinutost da može biti povezan sa značajnim smanjenjem efikasnosti vakcine i povećanim rizikom od ponovnih infekcija.

Da li se može otkriti na brzom testu?

Prema onome što do sada znamo, široko korišćeni PCR testovi nastavljaju da otkrivaju infekciju, uključujući i omikron. Istraživanja su u toku kako bi se utvrdilo postoji li bilo kakav uticaj na druge vrste testova, uključujući brze testove za detekciju antigena.

Koliko brzo se širi?

Analiza podataka iz Južne Afrike, zemlje u kojoj je otkriveno najviše slučajeva omikrona, pokazuje da je efektivni reproduktivni broj RT procenjen na ispod jedna (jedna osoba u proseku zarazi još jednu osobu) od sredine avgusta do kraja oktobra 2021, da bi naglo porastao na 2,2 do sredine novembra.

Brzi porast slučajeva i povećanje efektivnog reproduktivnog broja izazivaju zabrinutost da je ova varijanta znatno prenosivija od delte.

Da li je nalet novih varijanti u afričkim zemljama ima veze sa niskim stopama vakcinacije?

Postoje različite teorije o putevima koji su nam doneli novu varijantu. Smatra se da se novi sojevi ponekad razvijaju kao odgovor na trajne lance prenošenja, što može biti slučaj na mestima gde je incidencija visoka (zbog niske vakcinacije i/ili nedostatka mere prevencije).

U slučaju omikrona, promena se pojavila prilično iznenada što bi moglo značiti da je postojao neprekidni prenos i spora promena tokom vremena tokom kojeg nije otkriven u sekvenciranim uzorcima.

Druge dve hipoteze koje se pojavljuju u naučnoj zajednici su da se varijanta mogla razviti usled duge inkukbacije i promene virusa tokom vremena kod jednog pacijenta sa teškom imunosupresijom, ili da bi se varijante mogle razviti usled prenošenja na životinjski rezervoar i nazad na ljude. Nema jasnog podataka o tome ni za omikron, ni za druge varijante.

Da li su vakcinisani zaštićeni?

Dostupne vakcine protiv SARS-CoV-2 bile su veoma efikasne u zaštiti vakcinisanih ljudi od bolesti iako nijedna vakcina nije 100 odsto efikasna i moguće su prodorne infekcije kod vakcinisanih.

Farmaceutske kuće Fajzer i Bionteh saopštile su danas da su njihove tri doze vakcine protiv koronavirusa tokom laboratorijskog testa pokazale da imaju neutrališući efekat protiv omikron soja.

U prvoj zvaničnoj izjavi posle pojave omikrona, proizvođači su rekli da se posle dve doze stvara manje neutarlišućih antitela, ali da buster doza povećava odbranu od omikrona, preneo je Rojters.

Oni su dodali i da, ukoliko bude potrebno, mogu do marta 2022. da isporuče anti-omikron vakcinu.

Međutim, i dalje imamo dobar deo nevakcinisane populacije širom Evrope i sveta. Drugo, treba uzeti u obzir dodatne doze za sve odrasle osobe, dajući prednost onima starijim od 40 godina.

Kao što je pomenuto, potrebna su dalja istraživanja da bi se razumelo u kojoj meri je omikron varijanta u stanju da izbegne zaštitu od vakcina i prethodnih vakcina.

Slika bi trebalo da bude jasnija u narednih nekoliko nedelja ili meseci kada budu urađene dalje analize zaraženih slučajeva i sprovedene studije koje će izračunati efikanost vakcine.

Da li ovo znači nove mere i zatvaranja?

Zbog neizvenosti koje su povezane sa ovom situacijom, pravovremena prevencija je sada važnija neko ikada.

To uključuje odgovarajuću upotrebu maski za lice, rad na daljinu, operativne modifikacije koje smanjuju gužvu u javnom prevozu, obezbeđivanje adekvatne ventilacije u zatvorenim prostorima i održavanje higijenskih mera koje se mogu odmah primeniti.

Predstavljanje ograničenja za broj učesnika društvenih i javnih događaja tokom proslava na kraju godine podržaće napore fizičkog distanciranja.

Kako medicinska zajednica razlikuje jednu varijantu od druge?

Ovo se radi tzv. genetskim sekvenciranjem. U pitanju je laboratorijski proces u kome se uzorci analiziraju na njihov genetski sastav (DNK) koji može otkriti genetske mutacije.

Komentari (0)

Zdravlje