Kako je opasni pesticid "ostao" na jagodama iz Srbije: Belgija upozorila na formetanat u pošiljkama
Komentari06/06/2025
-14:28
Belgija je izdala upozorenje da je pronašla formetanat u zamrznutim jagodama iz Srbije, objavljeno je na sajtu Evropskog sistema za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani (RASFF). Kako je navedeno, konzumiranje ovih zamrznutih jagoda može da ima ozbiljan rizik po zdravlje ljudi.
Reč je o instekticidu koji se koristi za suzbijanje raznih buba i grinja, uglavnom na voćnim kulturama. Kako može da ostane na jagodama i koliko je opasan, za Euronews Srbija je objasnio Branimir Jovančićević, redovni profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, šef katedre za primenjenu hemiju i hemiju životne sredine.
Kako kaže, formetanat hidrohlorid je zapravo insekticid ili akaricid. Dodaje da su to ona jedinjenja koja su zapravo neminovna u razvoju jednog poljoprivrednog proizvoda.
"Oni se dodaju u svim fazama razvoja, ali sa čvrstom naznakom da se njihov raspad, a to je obično proces hidrolize, mora završiti pre ubiranja ploda. Dakle, možda će se takav neki pesticid ili neki drugi pesticid dodati u više navrata tokom razvoja biljke, pošto su vremena poluraspada takvih pesticida kratka. Oni se mere danima, pet, šest ili sedam dana. Možda će se dodati jednom, pa drugi, pa treći put. Oni će tokom svog bitisanja uraditi ono što treba da urade. Dakle, uništiće sve te nepoželjne parazite, ali u trenutku branja ne sme ga biti u samom proizvodu. Dakle, taj period razgradnje koji se naziva karenca mora biti završen", rekao je ob.
Profesor objašnjava da pesticid mora da se razloži jer je on sam po sebi takve strukture da je možda toksičan, možda kancerogen, možda mutagen - to zavisi od pesticida do pesticida.
"Mora se sačekati da se on razloži. Najčešće u procesu hidrolize, ređe u procesima fotolize, jer su proizvodi razgradnje onda oni koji nisu više toksični. I onda mi imamo plod sa netoksičnim jedinjenjem na sebi. U prošlosti, pre svega u drugoj polovini 20. veka, korišćene su takozvane dugotrajne organske zagađujuće supstance. To su persistent organic pollutants, hemikalije koje su se dugo zadržavale u životnoj sredini i bile dugo u svom prvobitnom stanju. I zbog toga su one prema konvenciji 2004. godine zabranjene. Sada se promenila filozofija upotrebe pesticida. Sada se koriste oni pesticidi koji se relativno brzo razlažu, ali, podsećam još jednom, strogo je zabranjeno da se plod ubere pre nego što se proces hidrolize, razlaganja završi, a posebno je zabranjeno da se gotov proizvod prska eventualno iznova, pošto se ubere takvim pesticidom", naglašava on.
Kako dodaje, procenjuje da je u ovom slučaju voćka zamrznuta pre nego što je proces hidrolize završen.
Povezane vesti
"To može da se desi ili kao posledica nemara, ili kao posledica neznanja, ili, ne daj Bože, kao posledica neke nedozvoljene aktivnosti koja bi, ako je tako, stvarno ušla i u sferu kriminalne radnje. U šta čisto sumnjam i ne smem ni da verujem da se tako nešto desilo. Pre svega, po mom mišljenju je to posledica nemara, jer je voćka zamrznuta, a da proces hidrolize nije završen. Dakle, da je pre zamrzavanja ostalo još na samoj voćki formetanata, a onda procesom zamrzavanja zamrznut je i sam pesticid, i zaustavljen je proces hidrolize", rekao je on.
Kako ističe profesor, ovaj pesticid koristi se i kod kupine i kod maline i tu je posebno osetljiv.
"Druga je priča ako imamo jabuku, ako imamo krušku, breskvu, kajsiju ili borovnicu. Takva voćka je sa opnom i zaštićena je i ne dozvoljava prodor takvog pesticida u telo ploda. Sada kod jagode, kupine i maline moramo da budemo posebno obazrivi zato što takav pesticid može da dopre i unutar ploda i onda ga je teže odstraniti. Ali u svakom slučaju, pre upotrebe, to je sad nešto što se odnosi na upotrebu i kod nas u Srbiji, jagoda, malina i kupina moraju biti dobro isprane i to najčešće običnom vodom. Naravno da se i u druge svrhe koristi soda bikarbona ili recimo rastvor sirćetne kiseline, ali to nije zbog pesticida. To je zbog raznih drugih mikroorganizama da bi se oni uništili jer su sada ona druga vrsta opasnosti kada govorimo o voću", rekao je on.
Kada je reč o standardima, profesor navodi da što se ovoga tiče oni su isti i u Belgiji i u Srbiji.
"Ne može da budu razlike između standarda u Belgiji i standarda u Srbiji, jer je on podjednako toksičan i u Belgiji i u Srbiji. Zašto bi u Srbiji taj standard ili neka dozvoljena količina bila drugačija nego u Belgiji? Ovakav pesticid ne sme da se nalazi ni u najmanjoj mogućoj količini", rekao je on.
Komentari (0)