Cena suncokreta između 40 i 55 dinara, ratari traže 70: Glamočić za Euronews Srbija poručuje - tržište će pokazati
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Žetva suncokreta je počela, a sa njom i pitanje koje najviše zanima ratare - koliko će vredeti ovogodišnji rod. Dok su se prve otkupne ponude kretale oko 40 dinara po kilogramu, na tržištu se već pojavljuju cene od 50 i 55 dinara, dok proizvođači traže i do 70 dinara. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić za Euronews Srbija kaže da cenu neće određivati država, već tržište, ali očekuje da ona bude formirana u narednom periodu.
Glamočić je ocenio da je početna ponuda od 40 dinara za kilogram suncokreta bila nesmotrena, imajući u vidu aktuelne tržišne okolnosti.
"Ima koji su počeli da nude i 40, ima koji nude i 50, ima koji nude i 55. Tržište je počelo", rekao je ministar.
On je istakao da država ne može da propiše otkupnu cenu, jer se ona formira na tržištu.
"Nisam ministar koji određuje cene", rekao je on i dodao da dogovorne ekonomije više nema.
"Tražili smo tržišnu ekonomiju i ovo je tržište", dodao je on.
Prema njegovim rečima, cena će biti formirana kada se intenzivira žetva suncokreta u Ukrajini i Rusiji, odnosno kada se jasnije sagledaju ponuda i potražnja na regionalnom tržištu.
Povezane vesti
Ministar nije želeo da licitira konačnom cenom, ali nije isključio mogućnost da ona bude i viša od trenutno ponuđenih 50–55 dinara.
Poseban problem, kako je naveo, predstavlja činjenica da između proizvođača i uljara često postoje posrednici i kooperanti, zbog čega se u javnosti pojavljuju različite informacije o otkupnoj ceni.
Glamočić je dodao da je važno da sav ovogodišnji rod bude otkupljen i da postoji dovoljno skladišnih kapaciteta, posebno jer je ove godine zasejana veća površina pod suncokretom.
Euronews Srbija
On je naveo da je imao sastanak i sa proizvođačima i sa uljarama i naglasio da je svima u interesu da plate realnu cenu.
"Godina je teška, sušna je. U proseku neće to biti tako loše kao što izgleda", rekao je ministar.
Prema njegovim rečima, ove godine posejalo je značajno više suncokreta.
"Ono što mnogi izostavljaju, to je da se sav suncokret otkupi i da ima gde da se smesti, zato što je ove godine veća površina pod suncokretom. Tako da bih ja tu bio oprezan sa cenom, ne bih licitirao, pokazaće vreme", rekao je Glamočić.
Povezane vesti
Posledice suše
Iako su visoke temperature i dugotrajna suša ostavile ozbiljne posledice na pojedine poljoprivredne kulture, ministar ocenjuje da ukupna slika ovogodišnje proizvodnje nije toliko loša koliko se može zaključiti na osnovu najteže pogođenih parcela.
Prema njegovim rečima, jesenje kulture i žita dale su dobar rod, dok je voćarska proizvodnja među najboljima u poslednjih 20 godina.
Najveće probleme trenutno imaju pojedine kulture u Vojvodini, pre svega šećerna repa, dok je deo kukuruza takođe pretrpeo štetu.
"Vojvodina nije dobila kišu u trenutku kada je bilo najvažnije za mnoge kulture", rekao je Glamočić i naveo da će ekstremni vremenski uslovi zahtevati promene u poljoprivrednoj proizvodnji.
Ekstremne vremenske prilike sve više nameću pitanje osiguranja poljoprivredne proizvodnje.
Ministar je podsetio da država subvencioniše više od polovine troškova osiguranja, ali da se veliki broj proizvođača i dalje odlučuje da ne osigura useve.
"Vreme se menja, moramo ići ka osiguranju", poručio je Glamočić.
On je istakao i da više od polovine državnih podsticaja odlazi u poljoprivredu, dok izdvajanja za ovaj sektor čine 7,2 odsto budžeta Srbije.
Nizak Dunav ugrožava transport i izvoz
Jedan od najvećih problema ovog leta jeste i ekstremno nizak vodostaj Dunava.
Glamočić je rekao da je reka i dalje plovna, ali da brodovi moraju da prevoze manje količine tereta, što direktno utiče na transport i izvoz poljoprivrednih proizvoda.
Ma Zhen / Xinhua News / Profimedia
Posebno zabrinjava podatak da je vodostaj Dunava dostigao istorijski minimum.
Prema njegovim rečima, država je zbog niskog vodostaja morala da prilagođava rad vodoprivrednog sistema i koristi pumpe kako bi se obezbedile dovoljne količine vode u kanalima sistema Dunav–Tisa–Dunav.
"Bojim se samo toga da ne dođe do daljeg pada Dunava", rekao je ministar, uz nadu da će padavine uspeti da zadrže vodostaj na sadašnjem nivou.
Navodnjavanje mora biti racionalnije
Ekstremne suše ponovo su otvorile pitanje navodnjavanja poljoprivrednih površina.
Glamočić je ocenio da Srbija ne može da navodnjava sve obradive površine, niti bi to bilo ekonomski opravdano. Zbog toga se, kako je rekao, mora više ulagati u racionalnije sisteme, poput navodnjavanja "kap po kap".
Država, prema njegovim rečima, svake godine ulaže značajna sredstva u izgradnju novih sistema za navodnjavanje, ali istovremeno podstiče proizvodnju kultura koje donose veću zaradu po hektaru.
"Srbija ne treba da bude dominantno izvoznik žitarica, kukuruza i pšenice. Moramo povećavati površine pod intenzivnim kulturama", poručio je Glamočić.
Poseban akcenat trebalo bi staviti na voćarstvo, povrtarstvo i prerađivačku industriju.
Šljiva rodila, ali otkupna cena problem
Ovogodišnji rekordan rod šljive doneo je novi problem - nisku otkupnu cenu.
Proizvođači upozoravaju da sa cenom od oko 19 dinara po kilogramu teško mogu da pokriju troškove berbe.
Ministar smatra da problem treba posmatrati i kroz mogućnosti prerade.
Prema njegovim rečima, mala poljoprivredna gazdinstva ne mogu uvek računati samo na prodaju sirovog proizvoda velikim kupcima, već bi deo proizvodnje trebalo preraditi u rakiju, džem, slatko i druge proizvode ili prodavati direktno na kućnom pragu.
"U poljoprivredi je to jedina kocka na kojoj se dobija. I to je najteži posao", rekao je Glamočić.
Deliblatska peščara i dalje u borbi sa požarom
Ekstremne temperature i suša dovele su i do velikih požara, a posebno je težak požar u Deliblatskoj peščari.
Glamočić je naveo da je požar brzo lociran zahvaljujući sistemu video-nadzora i termovizijskim kamerama, ali da je gašenje izuzetno teško zbog visokih temperatura, vetra i specifičnog peskovitog terena.
U gašenju učestvuju pripadnici Sektora za vanredne situacije, Šuma Srbije, Vojske Srbije, dobrovoljna vatrogasna društva i druge službe.
MUP Srbije
Prema rečima ministra, posebnu pomoć pružaju helikopteri, koji mogu da izbace velike količine vode, dok je u jednom danu iz šest letova izbačeno više od 200 tona vode.
"Najvažnije je sačuvati ljudske živote", poručio je Glamočić, dodajući da će nakon požara biti urađeni planovi za rekultivaciju i obnovu opožarenih površina.
On je rekao da požar neće moći da bude ugašen dok ne bude zahlađenje i velike kiše.
Afrička kuga svinja neće nestati
Ministar se osvrnuo i na afričku kugu svinja, koja je u Srbiji prisutna od 2019. godine.
Prema njegovim rečima, virus je prisutan u velikom broju zemalja i ne postoji vakcina, zbog čega su biosigurnosne mere ključne za sprečavanje širenja bolesti.
Glamočić je naveo da se situacija u poslednjih nekoliko dana smiruje, ali je upozorio da nema prostora za opuštanje.
"Virus vreba. Svaka ljudska nepažnja može da dovede do njegovog unošenja u svinjac", rekao je ministar.
"Kupujte domaće"
Glamočić je pozvao građane da više pažnje obraćaju na poreklo hrane i da kupuju domaće proizvode.
Prema njegovoj oceni, domaći proizvođači i prehrambena industrija moraju snažnije da promovišu proizvode iz Srbije, dok bi i potrošači trebalo da budu aktivniji u izboru hrane.
"Kupujte naše proizvode, jer na taj način pomažete našim poljoprivrednim proizvođačima, svom zdravlju i kvalitetu", poručio je ministar.
Kompletan razgovor sa ministrom poljoprivrede možete pogledati u videu na početku teksta.
Komentari (0)