Koliko je otrova u hrani koju jedemo: Vraćanje dve pošiljke sa hrvatske granice uključilo alarme u Srbiji

Komentari

Autor: Euronews Srbija

19/08/2023

21:29

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Prvo čips, a zatim breskve. Nakon tovara slane poslastice iz Čačka koji je sadržao visok nivo kancerogenog akrilamida, sa hrvatske granice vraćene su i breskve sa više pesticida nego što je dozvoljeno. Građani sada opravadano postavljaju pitanje koliko su bezbedni proizvodi koje kupujemo u prodavnicama i na pijacama? Stručnjaci ukazuju da bi bilisigurniji da je rampa za čips i breskve spuštena u Srbiji, odnosno da je domaća inspekcija pronašla odstupanja jer bi tako znali bi tada da do njihovoh trpeza ne može stići nebezbedan proizvod.

A kako se desilo da za samo nekoliko dana budu vraćene dve pošiljke robe iz Srbije - nema jasnog odgovora. Nadležni tvrde da je zakonska regulativa u Srbiji potpuno usklađena sa evropskim propisima i da je u konkretnim slučajevima odgovornost na proizvođaču. Sa druge strane agroaekonomski nalitičar Žarko Galetin kaže da Srbija nema usaglašene sve standrde prehrambene sigurnosti sa zemljama EU.

"Dešavaju se ovakve stvari i u Evropi i kod nas. Ono što je važno da se izgovori da je način kontrole, sistem koji je uspostavljen u Republici Srbiji takav da se te stvari i kad se dese, dovedu u red. Naša zakonska regulativa je usaglašena sa evropskim propisima. Evropa dinamično menja propise, ali mi to pratimo. Što se tiče usaglašavanja propisa sa EU mi hvatamo korak. Hrana za stepen više u odnosu na ostale propise koji se usaglašavaju sa zemljama Unije", kaže za Euronews Srbija Nenad Vujović, načelnik inspekcije za biljnu proizvodnju Ministarstva poljoprivrede.

On je naveo da je u Srbiji jasno propisan način kontrole i postupanja ukoliko se utvrdi da nešto nije u redi. U konkretnim slučajevima vraćanja čipsa i breskvi sa granice kaže da će odgovornost snositi proizvođač.

Čips Vej iz Čačka obavestio je svoje pratioce na Instagramu šta će se desiti sa čipsom sa visokim sadržajem akrilamida:

"Odmah po prijemu informacije smo kontaktirali kupca, obavestili ga da će celokupna pošiljka biti preventivno uništena i da će zamenska roba biti poslata u najkraćem roku. Redovna isporuka je krenula već od ove nedelje", navode iz fabrike u Čačku.

Vujović tvrdi da je inspekcija svakodnevno na terenu, da se radi kontrola, monitoring proizvoda i da građani ne treba da brinu.

Galetin: Neusklađena regulativa

Agroaekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da se nameće pitanje zašto srpska inspekcija nije otkrila povećane koncentracije akrilamida u čipsu i pesticida u breskvama. Navodi da je zakonska obaveza države koja uvozi proizvod da obavlja kontrolu za svaku pošiljku, dok to nije obaveza zemalja izvoznica.

"To ne uklanja odgovornost države koja izvozi hranu. Mislim da bi fitosanitarne kontrole na izlazu iz zemlje trebale da budu mnogo strože. Ovo je jedna svojevrsna blamaža i nepotrebno je da se uništava srpski brend, nešto po čemu je Srbija poznata", rekao je Galetin.

Euronews

Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković najavila je da će sporni tovari čipsa i breskvi biti uništeni i da nema bojazni da se nađu na srpskom tržištu. Ovo nije prvi put da se vraćaju srpski proizvodi sa vrata Evropske unije. Galetin naglašava da je krivac za to neusklađenost sa standardima EU i što još uvek nisu ispunjeni uslovi za harmonizaciju sa direktivama EU. Kao primer naveo je problem sa koncentracijom aflatoksina u mleku koji je Srbija imala pre nekoliko godina.

"Jednostavno to je nespremnost i nemogućnost da se uskladimo sa standardima EU. Po mojim saznanjima mi nemamo ni sada usaglašene sve standrde sa standardima prehrambene sigurnosti EU. U nekim stvarima imamo drugačije standarde koji dozvoljavaju veću prisutnost nekim materija u hrani nego što propisuje EU. Bilo bi dobro da se mi uskladimo sa svim standardima EU koji su prilično rigidni. Međutim, ne mogu da verujem da kompanije izvoznice ne mogu da urade kontrolu i uzorkovanje robe i da usaglase sa standardima zemalja u koje izvoze", rekao je Galetin.

Građani se stalno pitaju kakvog je kvaliteta hrana koju jedemo i koliko su bezbedni proizvodi koje koristimo? Galetin kaže da se kontrola obavlja za proizvode koji ulaze u trgovinske lance, ali ne i za sve proizvode koji idu na pijacu.

"Kontrole u Srbiji postoje i redovno se vrši. Međutim, vi ne možete jedan tako širok spektar ponude iz privatog sektora koja ide na pijačne tezge sve da kontrolišete. U tom lancu proizvodnje struka mora stati iza postupaka naših proizvođača", rekao je Galetin.

Prerađena hrana ima više štetnih materija

Nije svejedno kada stigne vest da je sa granice vraćena roba zbog povećane koncentracije kancerogene materije. Kako građani da ne strahuju kada su isti taj proivod kupili svom detetu?

Profesorka Fizičke hemije Svetlana Stanišić kaže za Euronews Srbija da je danas stroža kontrola, da se više zna o toksinima, da su građani obavešteniji, te da više pažnje obraćaju na to.

Ona je navela da se akrilamid (inače kancerogen) uobičajeno nalazi u čipsu, te da je čips najnezdraviji proizvod ne samo zbog akrelamida već i zbog nekih drugih kancerogenih materija koje potiču od oksidacija i drugih produkata masti koji se oslobađaju u fritezi.

"Sa druge strane ljudi imaju veliki strah od pesticida i kada kažu pesticidi uvek pomisle na voće i povrće. Međutim, pesticidi se nalaze i u vodi sa česme, hlebu, alkoholu, ima ih u mesu, mleku.... Štetnom uticaju pesticida su najviše izloženi naši poljoprivrednici. Oni imaju povećan rizik od bolesti", navela je ona.

Dodaje da nema dileme i da voće i povrće treba koristiti u ishrani, samo je važno dobro ga oprati, posebno deo oko peteljke.

"Ljudi se plaše toksina u hrani, jer smo više upućeni šta se u njoj nalazi. Ono što treba da znamo, što je više prerađena hrana ona ima više štetnih materija. Sve te materije koje se dodaju u procesu prerade ili su kancerogeni konzervansi ili su aditivi. Što manje prerađene hrane to bolje", pojasnila je ona.