Novi talas poskupljenja: "Antiinflaciona politika zasad bez očekivanih rezultata, jednocifrena inflacija bi bila uspeh"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

03/10/2023

11:22

Novi talas poskupljenja: "Antiinflaciona politika zasad bez očekivanih rezultata, jednocifrena inflacija bi bila uspeh" - Copyright Tanjug/Jadranka Ilić, Profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Jesen u Srbiji donosi brojna poskupljenja. Od 1. oktobra povećane su akcize na naftne derivate, alkohol, cigarete i kafu, u nekim gradovima građani će grejanje plaćati skuplje čak i do 30 odsto, a i gas i struja za mesec dana biće skuplji. U pokušaju da smanji pad životnog standarda, država je odgovorila povećanjem penzija i zarada, ali i jednokratnom pomoći određenim slojevima stanovništva. Ekonomisti kažu da antiinflacione mere još ne daju očekivane rezulat, te da je teško očekivati da inflacija do kraja godine padne na osam odsto, kao što se najavljuje.

Izmene i dopune Zakona o akcizama kojima se povećanju takse na naftne derivate za osam odsto stupaju na snagu od 1. oktobra. Akcize na benzin biće više za 4,63 dinara, što će se odraziti i na potrošače.

Cena benzina na pumpama sa 189 skočiće na 195 dinara po litru. Povećavaju se i akcize na dizel i to za 4,76 dinara. Dizel će na pumpama umesto 204, sada koštati 210 dinara po litru.

Povećava se i akciza za tečni naftni gas za 1,44 dinara, kao i akcize na cigarete, alkoholna pića i kafu.

Akcize na cigare povećavaće se kao i do sada sukcesivno. Od oktobra će poskupeti sa 84,25 dinara na 90,99 dinara po paklici, da bi do 2025. godine dostigle iznos od 95,85 dinara.

Za visokoalkoholna pića akciza će umesto dosadašnjih 46,25 dinara iznositi 49,95 dinara. Akciza za niskoalkoholna pića će umesto 23,14 dinara po litru biti 24,99 dinara po litru, dok će litar piva poskupeti za oko dva dinara – sa 26,44 dinara po litru na 28,55 dinara za istu zapreminu.

Prema predlozima Vlade Srbije, akciza na kilogram nepržene kafe će od 1. oktobra poskupeti 20 dinara, dok će na kilogram pržene kafe država uzimati dodatnih 25 dinara.

Očekuje se povećanje cene grejanja

Tu nije kraj poskupljenjima. Od 60 toplana, 47 njih podnelo je zahtev za povećanje cena, a do sada je poskupljenje odobrilo 13 lokalnih samouprava, naveli su u Toplanama Srbije.

Beogradske elektrane zatražile su povećanje cene grejanja za šest odsto. Iz Jagodinske toplane kažu da će odluka o povećanju cene od 10 odsto stupiti na snagu od 1. oktobra, što znači da će viši računi stići već u novembru. Grejanje poskupljuje i u Subotici i to za oko 15 odsto, dok su u Šapcu cene grejanja već poskupele od 1. avgusta i to za 32 odsto.

Od 1. novembra poskupljuju i cene električne energije i gasa.

Struja će biti skuplja za osam odsto, što znači da će računi u domaćinstvima biti veći za 340 do 400 dinara, dok će gas biti skuplji za 10 odsto.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović za Euronews Srbija kaže da će povećanje akciza prvo dovesti do povećanja cena naftnih derivata, što će prouzrokovati i dalji rast cena drugih proizvoda.

Euronews

"To su mere koje će svakako prouzrokovati dodatno neki rast inflacije uz cenu struje i gasa koji takođe učestvuju u ceni proizvodnje svakog proizvoda i tu imamo jedan ozbiljan atak na inflaciju", kaže on.

Može li povećanje plata i penzija da popravi standard građana?

Sa druge strane, povećane su penzije i plate za pojedine zaposlene. Prosvetnim i medicinskim radnicima 1. septembra uvećane su plate za 5,5 odsto, što će im na račune leći u oktobru, a očekuje ih dodatno povećanje za 10 odsto od 1. januara.

Od 1. oktobra penzionerima će penzije biti veće za 5,5 odsto, a u januaru za još 15 odsto.

Od 1. januara porašće i minimalna zarada za 17 odsto, sa dosadašnjih 40.480 dinara koliko iznosi u oktobru, porašće na 47.154 dinara.

U pokušaju da smanji pad životnog standarda država je odgovorila ograničavanjem cena pojedinih proizvoda i najavom jednokratne pomoći pojedinim kategorijama stanovništva.

Profesor Boban Stojanović kaže da antiinflacione mere u našoj zemlji još ne daju očekivane rezultate, te da je teško očekivati da inflacija do kraja godine padne na osam odsto, kao što se najavljuje.

Prema njegovim rečima, država pokušava da amortizuje pad životnog standarda jednokratnim davanjima i dugoročnim povećavanjima plata i penzija, ali da naše iskustvo iz inflacija govori da ona ipak nosi pad životnog standarda, pogotovo onih najugroženijih slojeva stanovništva.

"Inflacija ima svoju spiralu i ona vrlo često ima progresiju i pored toga što se primenjuju neke antiinflacione mere. Na dugi rok bi trebalo da prevladaju mere antiinflacione politike kroz postepeno sniženje cena što u suštini država i danas radi i sve države u Evropi, ali mislim da naša država to manje uspešno radi budući da imamo jednu od najviših stopa inflacije u Evropi", ističe Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu.

"Potrošači u novčanoj iluziji"

Dodaje da već dve godine živimo u uslovima dvocifrene inflacije i da ona dosta toga zamagljuje i stvara zbunjenost i kod donosioca odluka i kod potrošača.

"Sa jedne strane imamo atak na maloprodajne cene, ali potrošači dobijaju povećane plate i jednokratne pomoći od države i nalaze se u nekoj novčanoj iluziji, nesvesni da to što su dobili se vrlo brzo obezvređuje kroz više cene proizvoda koji oni kupuju", objašnjava on.

Ističe i da davanja države u vidu jednokratne pomoći nisu potpuno pravedna, jer se linearnim davanjem određenom sloju stanovništva "nagrađuju" na isti način i najbogatiji i najsiromašniji.

"Pomoć deci do 16 godina od 10.000 dinara je išla porodicama i sa najnižim i sa najvišim primanjima. To je nepravedno, ali država na taj način pokušava da utiče na smanjenje pada životnog standarda stanovništva. Što se tiče drugih davanja države tu ima dosta populizma i kod ekonomskih stručnjaka veći deo tih linearnih davanja je oštro kritikovan", navodi Stojanović.